Архив УНС — Листови странака

сагласности са Лењиновим речима о изузетном значају задруга и ~са стране прелаза на ново уређење путем што је могуће простијим, лакшим и приступачнијим за сељака“. Оваква земљорадничка задруга је одговарајућа организациона форма, помоћу које већ данас приступамо озбиљном подизању наше пољопривреде и темељитом припремању услова за коренит, социјалистички преображај нашег села. Зато се развоју ове земљорадничке задруге мора пссветити пуна брига и пажња од стране наше Партије и народне власти. Потребно је напоменути да се неће моћи и да не треба у сваком селу приступати на исти начин, шаблонски организовању овакве задруге. Овоме послу једино је правилно приступати конкретно; ако у једном cenv нема услова за развитак неког задружног одбсра не треба га ни оснивати. На пример, ако нема воћњака и винограда неће се ни оснивати одбор за воћарство и виноградарство. Значи, формирају се и развијају задружни одбори за оне привредне гране за које у одређеном селу има услова. Зато је у овом послу потребна нарочита велика еластичност; крутост и рад по шаблону могу самс штетити.’ Оваква организација земљорадничке задруге каква се сада ствара омогућава нам да ангажујемо велики број радних сељака на задружној основи, ri. на основи добровољности, за организовану примену нових метода рада у пољопривреди, употребу вештачког ђубрива, дубоко орање, ширу употребу машина у пољопривреди итд., и да, на тај начин, постигнемо повећање пољопривредне производње. Реорганизација земљорадничких задруга каква се сада спроводи и стварање такве организације земљорадничке задруге каква је напред изложена јесте, у том смислу, корак напред и то први озбиљан и важан корак. Поред тога, помоћу овакве задруге олакшава се планирање у пољопривреди, омогућава се реалније планирање него што је било до сада, јер у планирању, више него до сада, могу да учествују чланови задруга, саме задруге. Најзад, постепено прелажење у организацији и раду земљорадничких задруга и на сектор производње, поред трговине, још ће више јачати и развијати колективну свест радних сељака, свест о предности задружног рада над инокосним радом изолованог појединца ситног сељака остављеног самоме себи. Несумњиво је да напредак задругарства није могућ без сталне и систематске помоћи наше социјалистичке државе земљорадничким задругама и то нарочито финансиске помоћи. Финансиска средства која држава може да пружи нашим земљорадничким задругама омогућавају им да дођу до модерних пољопривредних справа, да изграде задружне пољопривредне зграде које су им неопходне, да ојачају стсчни фонд код задруга. Велику помоћ чини и давање земљорадничким задругама оног земљишта у селу које је у државној својини, а на располагању месних одбора. Исто тако драгоцена је и помоћ државе у оопссобљавању кадра за рад у земљорадничким задругама, у коме задруге данас нарочито много оскудевају. На тај начин, великом помоћи од стране државе, обезбеђује се бржи развитак нашег земљорадничког задругарства и то путем који указује Програм наше Партије. А о том путу Програм наше Партије каже следеће:

46