Архив УНС — Листови странака

Креташе привреде у 1955

Наставак са чехврте страие

листу. Једна таква ближа анализа показзла би пораст потрошње запослених у привреди из разних додатних зарада ван редовног радног места, знатан пораст хонорара итд., затим веома брзо позећање прихода села. а да паралелно ните наплаћена пореза из тако увећаних прихода итд. Анализа буџетских расхода указује на ширење издатака културног, соципалног и сличног карактера, који захтезају знатно апссрбовање средстава. Код инвестиција изражена је тенденпија шт оје могуће већег утрошка акумулираних амортизационих и осталих фондова. Несумњива је чињеница да неразвитена земља .има потребу да напредује брзи.м ,темпом. Али, то се не може постићи таквим порастом који, онемогућујући формирање натнеопходнијих залиха,. опречава стаоилније односе на тржишту. Извоз-,' са -своје стране, само привремено може. бити сужену корист повећане домаће потрошње јер, након извесног времена, недостатак девизних средстава. за увоз одређује границу могуће домаће производње. а талге и потрошње. Због свега тога Савезно извршно всће предузело је недавно мере за сужавање распбложивих средстава за неке видове потцошње, као што су: коришћење -амортизационих и ослалих фондова, прописивање \ г слова за запо.чињање нових инвестиција, нартипипациЈе и гаранпије за обртна средства. пооштреље условд за коришћеше. кредита од стране буцетских устаиова и. установа са саносталним финансирањем, мере за наплату пореских прихода, регулисање извесних цена итд. Ове мере допринеће сужавашу проширеНе базе домаће потрошње и смањити мбгућности да.љег формирања нове куповне, снаге кроз неконтролисано.. крелитирање или . повећање цеиа. Оне треба да рмогућц да ,се. кроз праксу дође до тпирих, приитцтителних одлука. и .мера кој.е I>о- као траЈни инструменти иашег привредног система спречавати ненормалцо повећање по. трбшње : У ЦелиЗШ и на-појединнм секторима.

Како омогућити примену већих пољопривредних машина

УЛОГА ЗАДРУГА И УСЛУЖНИХ ПРНДУЗЕЂА У МЕХАНИЗАДИIИ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Иаша индустрсЈЈа пољопривредних машина има већ сада знатне могућности за производњу. Про-

изводг&а већине машинз могла би бнтц већа да је осигур.ан пласман. што се види из следеће табеле;

Могућности Произвешће се Назив машине производње у 1955 Спрежних сејачица 1.300 800 Тракторских сејачица 100 70 ‘Расииача вештачких ђубрива 2.000 1.600 Селектора 500 250 Вршалица 600 -400 Самовезачица . ' ■ 600 . . 400

Као што. се видн, расположиви ка.пацитетсЈ индустрије.пољопривредних мацшна нису у целости искоридјћенн. Најслабије су искоришћени онм капацитети који производе веће машине са изузетком селектора, које тек почин>емо да производимо п за којима моментано влада велЈ-гка потражња. Нешто је боља сЈгтуациЈа у поглеДу спрежних сејачица и расипача вештачких ђубрива, али и ту је до веће производње дошло добрим делом тслед појачаве куповине тих машина од стране житарекнх предузећа. у вези са контрахирањем житарица. Док на једној страш! инамо опадање и онако не-

довољне производње пољопривредиих машина, на другој страни унапређење пољопривреде захтева савремена средства за обраДУ, и то у далеко већим количинама него што их сада можемо да прсизводтојо. Међутим, ситан посед од један до три хектара и не може да буде купац пољопривредних мз шина. Али тај ситни посед може се користити пољопривредшгм машинама, како преко Услужних предузећа, која ће устЈшато на употребу мехакизаоију. тако и преко 1 задруга. које могу и треба да се снабдеју савременим средствима за обраду земљишта. Чињеница да и у житород-

ним крајевима радруте располажу са мало пољопривредних машина ц да оу њихове куповине незнатне, показује колттко је мало ингзцијативе било у том правцу. Куповпном савремених пољошгивоедних машина од стране задруга, затим оснивањем услужних преДs'зећа и болмтм снабдевањем пољопривредних лобара механизапијом, ооезбедиће се с једне стране нормална продаја и про' изполња прљопривреаних машlиНа; а с друге-стране бмогЈ г ћгЈће со боља обрада земље. Што је _ нарочито важно, на оват качин се Јачају и развијају социЈалистички елемонтгг на селу, јер треба имати у виду да употребе крупне механизације у пољопривреди нема успгшнс. лодизања производње нити измене лруштвенгЈх односа на селу. На задругама и услужним предузећима је да омогуће ггримену пољопривредних машина и на малом’ поседу, јачајући тиме социјалистички сектор пољопривреде. А Г.

Земљорадничко задругарство и привреда

Промене у нашем привредном систему и развијање самоуправљања имали су значајног одраза и на кретање земљораднпчког задругарства. Ове промене су се врло различито манифестовале код ра-.

зних облика земљорадничких задруга. Овога пута даћемо преглед основних кретања у општим земљорадничким задругама, као најважнијем . и најмасовнијем задружном облику на селу.

Год. Број задруга Број задругара Број ■" ' ч; . • -■■ ■ (уЧ;000) : ■•■ јединица 1952 6.973 ■ 3 162 19.842 ' , 1953 7.114 3.100 22.028 1954 7.798 2.105’' 19.729

Ако се број пословних јединица гледа кроз отрук туру. према врсти посло-

вања, ондг се виде следеће тенденције:

1952 1953 продавнице 10.249 11.361 тезге на пијацама 80 84 угоститељске радње 4.6)0 4 727 занатске радиоиице 1.990 2.155 радионице за прераду пољопривредних, произврда 1.383 2.471 остали погони 1.530 1.230

Развијање ситема самоуправљања у земљорадничком задрутарству довело је, до смањења броза задругара, али и до знатнот повеЋања и проширивања гвкхове привредне актив' пости. Од 'ступања на сна'ју Нових прописа о земљоРадничкс.Јм задругама наовамо, опште- 'задруте све више' захватају проблеме

унапређења пољопривред.не производње, сг чему грворе подаци, о повећаном, броју- припусних станица на 576, станица за услуге пољопривредним маплгнама на 879,. расадника на 122 итд. ...

• У бро) .задругара у 1054 години нису ушли задругори из специјализовагиЈх Задруга,

Наплата пореза на доходак заостаје

Иака су приходи пољопривредника у порасгу, неравномерност у наплати пореза на доходак је ре-

ловна појава. Он-ау извесној-мери условљена неравномерним остеаривањем при хода знатног дела пољопрт-шредних домаћинстач. И у протеклим годиттама о-- ход остсариван ?в- до дтотд авгу"■"ч оа 60 отсто. Резултати нагттт-те ■V- овот ■ години показују да је _т читчвот зем-л д 0 тпаја рчп/ста- папла-1 4.6 : ототo‘гч>дишње? задужета. Док је <проп'"'> година за првих осам ■:т«и(г наплаће- 16:: 731 мшшен. ове тодине у иетом ггериоду наплаћено је 14 милијарди 593- милиона. Наплата пореза у периоду ј а ну а р -ав гу ст- о вв године је - лакла

за више од ДВ9 милијарде мања негу у исто време прошле : године, док су приходи пољопривреднпх произвођача од прола1е свотих производа .припрегчзсћима за отго 1 1 '’=плтl већи (око 20 отсто). По позелиним наролнтос републикама наплата пореза изгледа озако: најбољи резултатм постигнути су у Македонити. где је једино лостигнут просечан процене(т из’ раш-тјих година. а најслаоији у Србпји (43 отсто) и у Босни и Херцеговини (41 отстоБ Заостајање наплате ггореза негативно се одражава на тржишту. Оно пре свега неповољно утдгче на понуду пољоаривреднмх произзода од стране произвођача. Сем тога знатно повећани прмходи пољоприврелних произвоћача 7 јачој мери врше притисатс иа трлшште индтстриских производа уколико се гео тих прихода не повуче кроз предвиђену напла,ту пореза.. И из 'едног- и из лругог разлога.. слаба намлата пореза негативво делује на стабилност ■тежишта и цене. што разчмесе, погађа потоошача. Према томе, када. ,1е реч о заостајању наплате пореза. не ради се тс само о кеостваривању буцетских прихода. већ о лалекосежтшм економским последппа.ма које опо има. Народки одборп су у прбчм месецтша прплјјчко лако добијалн позајмтгце од Народне банке и дота,није виших ..органа. То Јв у извесној мери утицало иа њих да нису настојали ца огтваре своје приходе. Реоргакпзацпја народних одбора утицала је несумњиво у извесној мери на извршавање задатака, па ина наплату лореза н ( а Д<>" ходак. . "

Т. ТИПХМА

Цртеж показује да, док на јгдној стр.Гпк прнходл пољопривреднпка расту <шатпранп схубовц), на друтој страни наплата пороза од пољопрнвреде опада (црнн н белп стуб).

* „НАША ЗАЈЕДИИЦА*. Недеља 25 септембар 1955 године