Архив УНС — Листови странака

је писао писмо владикама, Синоду у коме је то изнео ирекао кад је дошло до тога да му један Вук Драшковић прети да ће ra избацити из Цркве, шта се тек мисли на другим местима и шта му се тамо спрема. Разуме се, ми можемо о тим странкама које се појавл>ују после и пре нас мислити како год хоћемо, али постоји један елементарни узус понашања према лидерима тих странака и према тим странкама, бар кад је реч о међусобном саобраћању. Ие може се тако саобраћати. Ја могу имати своје лично мишљење о Жарку Гавриловићу. Можда је оно повољно, а можда је и неповољно. Али, у овом међустраначком саобраћању такве се ствари не

смеју толерисати. Одмах се поставлл питање шта да се сада уради. То је је дна велика дилема. Шта год да урадимо, ми страшно губимо. Ја лично не могу да радим у странци чији се председник тако понаша. Полазим од тога да нисам овца, да ме неко може манипулисати како му год то падне на памет, да ме може свакодневно изненађивати својим поступцима, да ме супруга председника странке може на сваком кораку, где се год сретнемо, пред било којим људима, лепити најгорим увредама. Овде је неколицинабила последњи пут за време нашег сусрета кад сам пришао њиховом столу у Клубу књижевника да питам о забрани новина. Кад сам пришао тамо и само питао за детаље о забрани, те рекао да одмах треба на други број ићи, она ме нападе да сам неке изјаве дао којс никада у свом животу нисам рекао. Ништа нисам одговорио, окренем се и одем. Са председником странке, дакле, немогуће је контактирати јер његова супруга отера све од њега, све оне који нису спремни да беспоговорно служе, не председнику странке него његовој

супруги. Знате, сувише су познати случајеви Јованке Броз, Елене Чаушеску, Мирјане Марковић итд. То је оно што ми у нашој странци не смемо да дозволимо. Иако ми нападамо комунистички режим и због таквих ствари, а нападали смо га и овде и у Трстенику и у Америци, у нашој странци се такође све то појављује, само у још горој варијанти. Све ове жене које сам поменуо, ипак су имале неког стила и у јавности нису правила та чуда, не бар у тој мери, ни Јованка Броз, ни Елена Чаушеску, ни Мирјана Марковић, а ова нам прави чуда у свакој акцији. Ето, ја рекох толико. Мислим да је ово

пресудна седница наше странке, на којој треба да донесемо неке озбиљне закључке, неке озбиљне одлуке, да прво утврдимо да ли као странка заслужујемо постојање; да видимо како се може променити рад наше странке и шта да тренутно предузмемо да се исправе ове, по мом мишљењу, катастрофалне грешке, које је превасходно учинио председник странке. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Ова изјава коју је Вук Драшковић дао у своје име, односно у име странке, не консулутујући при том Централну управу, изгледа Да је само кап воде која је превршила пуну чашу. Ја као члан те странке и секретар те странке нисам спреман да радим у Црнтралној отаџбинској управи по цену властитог понижења. Јер поступци Вука Драшковића у последње време, а и поступци његове супруге, су такви да човека у овој озбиљној странци доводи у стање понижења. Ако смо се ми као странка конституисали да смакнемо комунисте с власти и да будемо демократска странка, бојим се да ћемо с њим на челу убудуће бити странка која ће бити друга комуни-

стичка партија А надам се да ником овде од вас не пада на памет да буде члан неке странке која ће да буде no методу рада друга комунстичка странка у Србији. Они који иду по промоиијама, а било их је доста у послсдјвс врсме, сећају се врло добро да је Вук Драшковић као председник странке, дакле човек који треба озбиљно да схвати своју обавезу, учинио доста грешака које му сс могу приписати, а то је да је поприлично закапнвавао, да пођемо од најситнијих детаља, што један председник једне озбиљне странке не би смео да ради. Воја је малопре поменуо онај куршлус у Клубу књижевника, ја о томе више нс бих говорио. Говорио бих о нечему што је оставило веома мучан утисак на Равиој Гори, када смо се под притиском полицијс морали повлачити. Међутим, супруга се отимала и он је почео да јс вија по оним падинама Равне Г оре, што је оставило прилично смсшан и трагичан утисак на јсдно тридесетак људи који су били око мене и с којим сам се повлачио. Ако он нијс у стању да обузда своју супругу, а има на то право, је л’ да како he онда да успе да контролише Централну отаџбинску управу која је састављена од 25, 26 људи различитих годишта, различитих профила, различитих емоција, ја баш нисам сигураи у то да може. Греси његови су поприлични. Ово што Је урадио на конфсренцији за штампу, дајући изјаву у име странке, што није имао право, рскао сам да је само кап воде која је прсвршила меру и ја опет понављам као члан, као секретар странке, да иисам спреман да радим у странци која неће бити демократска странка и нећу да радим по цсну властитог понижења јер његови поступци, његова склоност непотизму и узурпацији странке, само говори да он не може више да буде председник странке. Тежња овог народа који је живео 50 година, пола века под деспотским режимом комунОстичке партије, има право на демократску странку. Међутим, бојим се да поступци Вука Драшковића у последњих два три месеца говоре о томе да је он у сукобу са демократијом и ја нисам спремаи ла радим нити да прихватим било какнс налоге садашњег председмика Вука Драшковића, јер његови поступци ис говоре да је он склон демократији, всћ човек склон узурпацији и склон лсспотизму, предлажсм, с обзиром да је всома озбиљна ситуација, да се Вук Драшковић на овој седниии смсни са функције председника странкс, јер, као што рекох, његови поступци у последња три месеца су такви ла нс заслужује више да ради у Српском itoкрету обнове или да будс њсгов прсдседник. Ако се боримо за демократију, а имамо пуно право на то, оваЈ напаћеии српски народ има пуно право иа један демократски режим, ја се бојим да са председником Ву ком ј|рашковићем нема никакве шансс, те још јсдном предлажем да се Вук Драшковић

Пред почетак првих антикомунистичких демонстрација у послератноЈ Југославији, 31. јануара 1990.