Архив УНС — Листови странака

ја сам четник који се бори за политику национзлког помиренл, јер не може национално помирење ла буле међу комунистима и партизанима. Ја се залажем за политику националног помирења са онима који су ратовали под Титом па су данас схватили ла су у заблудама. Ја остајем четник и четнички војвода, маколико се то теби не свиђало. ВУК ДРАШКОВРIЋ: Ја Војо нисам четник нити партизан. Ја се борим за истину. У склопу те истине, каква је, борићу се, као писац, као човек, свим силамазарехабилитацију истине. Ила будемо, да направимо оглелало пред којим ће се видети свачије лице, и Драже Михаиловића, и Броза, и Милоша Минића, и Стамболића, и Вука Драшковића, и Воја Шешеља, и свакога Како he ту проћи генерал Михаиловић и његова војска, то зависи какви су били. Према мојим сазнањима заслужују, заиста заслужују, наметнута им је неправда, да се боримо за рехабилитацију те истине, и ја се борим. Али то морамо чинити паметно, интелектуално паметно, као Срби, борећи се за национално помиреlве, не распирујући нове мржње и расколе. Кажем ти, чини ми се да ниси самео да прихватиш војводство. То је твоја лична слобода и недао Бог да ти је икад набијем. Чисто политички говорим, да и званично будеш хиротонисан, није требало, јер he нам непријатељи ове странке то подметати на нос. Ти то добро знаш, а неће Вук Драшковић. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: После свега што си урадио и овде рекао, ја лично не верујем да ћемо нас двојица од данас бити чланови исте странке, па ти, прематоме, моје војводство ие треба нимало да смета. ВУК ДРАШКОВИЋ: Што се мене тиче, широм су ти отворена врата СПО, широм. А на сабору странке и свугде ћу се борити да се чланство изјасни о свакој функцији између неколико кандидата. Зашта те предложе против кандидат, па ком обојци ком опанци, за демократске односе у странци. А Војо заборави једну ствар, као човек мораш да заборавиш. Молим те као брат, као кум, без обзира што си говорио о мени. Добро, ја то разумем. Свако има свој тренутак слабости. Војо, својој личној таштини никад не подређуј неке веће циљеве. Много је крупнија ствар на ваги, Војо. (Жамор гласова) РАДМИЛО РОНЧЕВИЋ: Био сам пре 15 дана на Косову и тај народ на Косову мисли да смо ми озбиљни људи. Међутим, овако како изгледа ми смо јако неозбиљни. Кад би знали да смо овакви, мислим да не би добили ни 1% гласова. Мислим да је лично, да је Вуково иступа!ве било повод за овај састанак, а разлог за овај састанак је сасвим друге природе и, на жалост, мислим, личне природе, али и нетрпељивости, и то је основни разлог овог састанка вечерас. И не знам да ли је могуће са таквом личном нетрпељи-

вошћу. Ако је Вук Драшковић погрешио кад је дао изјаву за штампу, поводом забране представе „Свети Сава”, па видите да се и Српска православна црква оградила од тога, од таквог начина. Зар то сада не иде Вуку у прилог, да је осетио моменат да води странку или овако или онако, да мора бити политичар. Ако се Српска православна црква ограђује од тога, како се наша странка не би оградила. Пошто сам лични учесник у свим тим догађајима. Прво овако, да рашчистимо једну ствар. Позиајем Воју, познајем Вука. Ако мислите да рашчистимо ову српску ствар, свађајте се, али немојте дасе разилазите. Јер смо пукли, пукло је цело српство. Све је отишло у материну. ВУК ДРАШКОВИЋ; Чуо си га. Он неће са миом у истој странци. Да ли сам ја то изговарао иједанпут. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Како ниси. Помињао сам ти жену и даиас. Прошли пут си рекао, ако икад више поменем твоју жеиу на састанку, да нећемо обојица остати у истој странци. Данас сам највише о твојој жени говорио. А то си добро чуо јер си прислушкивао читав први део састанка. Па да извлачимо консеквенце сада. ВУК ДРАШКОВИЋ: Чак Војо да сам прислушкивао читав састанак, то само говори о мојим способностима да и то урадим. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ; Сигурно, само то није нешто чиме се можеш похвалити. ВУК ДРАШКОВИЋ; Да се прекрстим светосавски - то је смешна ситуација. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ; После онога што си изјавио џабе ти је да се крстиш. После онога на траци, да се крстиш три дана.

ВУК ДРАШКОВИЋ; Пазвао сам телефоном Нину. Каже Соња: отишла на састанак. Какав састанак? Није ми пало на памет да има неког састанка. И окрећемо број, а ја кажем није тамо било телефона. Видим те сте га уградили, иако сам ја синоћ био послао човека да угради телефон. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ; И урсђаје и све друго. (Жамор гласова) ВУК ДРАШКОВИЋ: Ја сам купио уређај. Зазвони телсфон. - Ало! - Ало! И онда смо чули, негде око седам сати, наиме, први пут сам слушао Воју Шешеља и, овако, чисто сам се зафркавао. И кажем: идем сад да им кажем... ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Не, ја сам искључио телефон. ВУК ДРАШКОВИН: Ниси, ниси искључио. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ; Јесте, јссте Вуче. Сви су видели кад је извукао гајтан. (Жамор гласова) ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Молим вас. Пошто сам ја тај који јс то урадио сасвим случајно. Било ми је чудно да Је слушалица подигнута. Питао сам Воју ко је подигао слушалицу. БРАНИСЛАВ ЛАЗИЋ: Јасам, стицајем околности, кад је звонило. Кад је звонило подигао сам, подигао и опет спустио. ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Читао сам и гледао из тих филмова сгравс и ужаса. Рекох, хајде за сваки случај да ја њега искључим. Послс врло кратког времена. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Баш сам ја roворио у то време и мене ниси могао чути уз помоћ телсфона. ВУК ДРАШКОВИЋ: Кратко је гово-

Проглашење коалиције Српског слободарског покрета, Либералне странке, Демократске странке слободе и Српске народне обнове у Дому инжињера и техничара.