Архив УНС — Листови странака

на госпођа и обавестила председника Соколовића да су пред вратима кабинета аутентични представници СПО ВоЈислав Шешељ и Војин Вулетић и да траже да се ја избацим напол.с н Милија Шћепановић и да треба оии ту ла седе, и да је Војислав Шешсл. тај који треба да говори на митингу 13. јуна у Београду. Други срамии прсну гак је био кадасу представници других странака, Демократске и Радикалнс, јавили да су синоћ и јутрос телсфоиом упозоравани од лично Војислава Шсшсл.а и Војина Вулетића, да они нс дозволе да ја говорим 13. јуна, да јс Шсшел, председник СПО-а и да, уколико Вук Драшковић буде говорио 13. јупа на томе митингу, Шешељ обсћава ла hc са армијом чланова СПО од 25().(КХ), који као једна душа стоје за њим, направити русвај и карамбол у Београду. То су речи представника странака. Шта да вам кажем. Била је конференција за штампу 1. јуна поводом забране „Српске речи” у Удружењу књижевника Србије и постављено ми је питање шта мислим о насилном прекидању представе „Свети Сава”. Ја ни-

сам могао ни као писац ни као човек, на конференцији за штампу на којој протестујем због забране нашег гласила, да се сложим са забраном позоришне представе. Казао сам да иза тога не стоји Наша странка, као што и не стоји. (Аплауз) Ако има припадника наше странке који су тамо били, Чоби ме је у кафани у неформалном разговору обавестио да he протестовати због те позоришне представе. Ја сам рекао: тоје ваше право. То изведите на цивилизован начин. Момак је одговорио: певаћемо Химну Светом Сави. Казао сам: певајте Химну Светом Сави увек, кад год треба. То није никакав, то није вандализам. То је један примерени чин, а оио лоше што они износе тамо о Светом Сави, усправите се као Срби, отпевајте Химну Светом Сави и покажите

свој став. Тај момак, коме ја верујем, је частан момак. Клео ми се после представе да нико од наших унутра није ништа друго ни радио него псвао Химну Светом Сави. Према томе, о некој одговорности наших момака који су певали Химну Светом Сави нема ни говора, Нека певају сваки дан по пет пута Химну Светом Сави. Али они повици, урлици „усташе”, „битанге”, насртање на глумце, са тиме наши момци немају ништа. Ја сам се од тога оградио. Војислав Шешељ је на конференцији за штампу одмах реплицирао да ја не говорим истину јер наша странка, како могу рећи да наша странка не стоји иза насилног прекидања представе, када наша странка о томе није ни одлучивала. А самим тим што није одлучивала не стоји иза прекида представе. Ја нисам желео да реплицирам господину Шешељу. Рекао сам да ћемо то расправити на Централној управи, тај спор. Међутим, након два дана, у понедељак, добио сам од господина Шешеља и још девет људи откуцан текст; Господине председниче, због тога што сте изиграли наше момке, Што

сте увредили СПО итд., у том стилу, захтевамо да сазовете ванредну седницу Централне управе, на којој би се расправило о томе моме чину. То ја добијам у понедељак 4. јуна, у тренутку када ја добијам вест да је Милан Комненић тешко настрадао, дасе налази у ужичкој болници, поломљене ноге, и када треба оргаиизовати његов транспорт за Београд. И у тренутку када припремам одбрану и тражим адвокате за одбрану наше „Српске рсчи”. Покушао сам свим силама да их телефонски убедим да уопште пре митинга 13. јуна не идемо ни на какве свађе, ни насукобе, да нам је потребно сад јединство, да је довољно било потреса. Међутим, није помогло. Ја сам онда 5. јуна, сутрадан, секретару за евиденцију СПО Нини Табаковић упутио овај

текст писмено као одговор на њихов захтев: „Јуче, 4. јуна 1990. уручен ми је писмени захтев групице чланова Централне о гацбинске управе Српског покрета обнове, који не представљају ни трећину чланства Управе, а чији су потписи веома нечитки и под сумнлм да су потписи чланова Управе, да хитно сазовем седницу ЦУ CI 10. Селницу сазивам за петак, 8. јуна 1990. године, са почетком у 18 часова у просторијама СПО, Невесињска 18. Пошто подносиоци поменутог захтева нису оставили ни адресу, на коју hy упутити олговор, молим вас да о дану, часу и месту ссднице обавсстите свс члановс 11У СllO. ПоштоваЈве, Вук Драшковић.” Нина Табаковић, која јс овде, урсдио јс полнела мој прихватљив олговор на тај захтсв. Међутим, господин Шсшељ, са још седам људи, тај девети глас јс неког Братислава који није уопште члан Централне управс, а гласао јс са лвс руке, сазвао је у просторијама нашс странке, којс смо изнајмили тек прс три дана, тај састанак и узгрсл промснио браву да ја нс могу доћи. Ипак сам дошао, отворили су, тск да их упозорим, да их молим да не правс никаквс глупости, да сачскају петак, да не могу, да сам много заузет, брани се „Српскареч” итд. Ништато нијс вредсло. Људи су одлазили. Всћина је била дасе не иде ии накакавсукоб. Зато сам био и ја. Нудио сам господину Шешељу све могуће варијантс мира, нудио сам да ви всчерас овде на миру одлучите о свему, само да нс идемо у сукобе ираздоре. Није вредело. На крају је рекао да сам ја писац, ла пишем књиге, да се ја прихватим рада у „Српској речи”, да је он ишао у затвор, да је робијао и да њсму треба власт по сваку цену и да га не интерссује јс ли већина уз н>ега. Всћина је, рскао је, оно што он сматра већином, па је тако са осам дигнутих руку прогласио да he издати саопштење да је он председник странке СПО. Можда и јесте. Ја сам се одлучио наовај корак, мени, браћо, није стало до никаквог положаја. Ја сам са бољег дошао на rope. Ја сам имао свој посао који сам занемарио, своју литературу. Изложио сам се ризипима свакбјаким. Цркавам од посла. Иосим на својим леђима све. Напада сс сваког дана на моје достојанставо. Кад се напада СПО напада се Вук. Али, ја мислим да то радим у интересу српског народа и ја ћу да радим док у мени има задња трунка снаге уколико имам ваше поверење. И новинаре сам вечерас позвао. (Живео!) Да обијам браве, да се седам људи проглашава за СПО. Ми смо најјача политичка странка у Србији, тако све анкете показују. Нама је, људи, победа на изборима, ако имамо памети, мудрости, ако се ратосиљамо ексремиста, ако се ратосиљамо примитивизма, загарантована. Ми смо пред победом. И неко свесно хоће, ја не знам по чијем налогу је ово све урађено, да не говори Вук 13. у Београду, него да говори Воја Шешељ, па да уопште ие учествујемо

Полиција хапси једног демонстранта.