Архив УНС — Листови странака

ŠTRAJKAČKOM ODBORU MAŠINOVOĐA ŽTP BEOGRAD

Podržavajući vaš štrajk protiv malih plata, Forum Radničke partije Jugoslavije je na sednici održanoj 8. spetembra 1990. godine u Beogradu, zaključio da u buduće ne treba štrajkovati samo protiv malih plata već i protiv onih „геformskih snaga” koje vode politiku ekonomskog i socijalnog iscrpljivanja i osiromašivanja radništva do njegovog potpunog kolapsa. Štrajkujemo protiv uzroka a ne samo protiv posledica. Štrajkujemo pritiv onih koji su doneli zakon o platama a sebe su, i one koji treba da im čuvaju leđa, izuzeli od tog istog zakona. Forum RPJ zahteva da se pod hitno objavi u informativnim glasilima ko je sve u zemlji izuzet od Zakona o platama, kao i kolike su njihove plate, kako bi se znalo ko ustvari snosi teret ekonomske i političke krize u zemlji. Zahtevamo da se objave sva primanja državnih Ijudi od opštine do federacije, kao i da podnesu račun o imovini kojom raspolažu u zemlji i inostranstvu. Isto to važi i za vođe novoosnovanih partija i stranaka bez obzira da li su one na vlasti ili u opoziciji.

Tražimo da se ukinu sve privilegije, a posebno da se ukinu nacionalne penzije Ijudima koji su ovu zemlju svojom politikom gurnuli u ekonomsku propast, Tražimo od Ustavnog suda Jugoslavije da štiti Ustav SFRJ a ne da vodi politiku SIV-а, i u skladu s tim da ukine odredbe Zakona o platama koju je zatražio Savez samostalnih sindikata Srbije i Jugoslavije. Dok se najveći deo privrede zemlje nalazi pred stečajem, tražimo od savezne viade da o svom radu polaže račun pred radništvom a ne pred Međunarodnim monetarnim fondom. Još jednom pozivamo radništvo širom zemlje da ne prihvati politiku nacionalnih podela, svađa i trvenja, već da bude jedinstveno u odbrani svojih životnih interesa i na taj način doprinesemo opstanku Jugoslavije, Beograd, 8. septembar 1990. FORUM Radničke partije Jugoslavije predsednik

Miiosav V.R. Jovanović

NAROD PLAČE

Smeju li nacionalna osećanja biti važnija od lične slobode čoveka? Štaje sa ekonomskom slobodom, koja polako ali sigurno, u sve agresivnijem sistemu preduzetništva i akcionarstva radnika potiskuje na marginu zbivanja i vraća ga na nivo kapitalistovog najamnika! Da li treba definisati ulogu radnika u budućem ekonomskom sistemu koji ni najbolji vidovnjaci i žreci više nisu u stanju da predvide. Radnik će se spominjati uskoro retko kao i reč dinosaurus. Važno je da ćemo svi imati jednaka prava pred zakonom, ali ko će pisati nove zakone u novoj državi. Da zakonodavci ne budu privatni bogataši koji su svojevremeno elegantno opljačkali društvenu imovinu ne trepnuvši. A oni koji su im to omogućili uspavljivali su narod lirskim uspavankama o lepšoj budućnosti. Političke stranke su zaokupljene ostvarivanjem programa Ijudskih prava, građanskih sloboda, dok se pojam radnik ostavlja u rezervi dok ne bude načisto koja vrsta svojine će biti vladajuća u Jugoslaviji. Za to vreme veliki broj Jugoslovena i dalje radi za društvo

i utopisjku socijalističku dobrobit Jugoslavije, a republički moćnici zatvaraju oči pred očiglednim istinama da пе postoji ni politički ni privredni sistem, da nema elemetarnih uslova za donošenje novog ustava SFRJ zbog poznatih konfederalnih ambicija Hrvatske i Slovenije, ambicija koje samo što nisu postale stvarnost... Da li će radnik u ovom konglomeratu ideja uspeti da sačuva svoje izvorno radničko biće, da li će sačuvati Ijudski obraz koji je već, ne svojom krivicom, izgubio jer radi ispod zahteva ličnog dostojanstva koje je potrebno da bi sačuvao minimum samopoštovanja. Ako sve to ne vide mnogobrojni humanisti, istinoljupci, ako sve to vide, a važnije od toga im je kampanja za što veći broj članova u sopstvenoj partiji, ondaje zaista svaku takvu kampanju, pa makar ona dolazila i od najpopularnije partije, proglašavam ratom protiv sopstvenog naroda. Narod plače od gladi a oni osnivaju vesele partije!

Ljuba Milić

(Beograd)

NE - ZAKONU O PLATAMA

Zahtevamo od SIV-а da preispita svoju odluku, kao i propise koji su je zatim pratili, o tome da se deo plata svim zaposlepima isplaćuje u deonicama, obveznicama, odnosno papirima od vrednosti. SIV već duže vreme svoju politiku izlaska iz ekonomske krize prevaljuje na leđa onih koji ponajviše osećaju svu težinu i bezizlaznost sadašnjeg ekonomskog i političkog trenutka koji popritično podseća na večnost. Radnička partija se izričito protivi da se uposlenicima sa primanjima od 5.000 đinara isplaćuje bilo šta u vrednosnim papirima, osim ako se tim papirima može platiti kirija, struja, ugalj, knjige za decu, hleb i mleko u samoposluzi.

MARKOVIĆEVA STRANKA - PROFITERSKA STRANKA

Saopštenje

Na konstituitivnoj sednici Gradskog odbora RPJ za Beograd, održanoj 9. avusta 1990. u čijem su radu učestvovali predsedniki članovi Foruma Radničke partije Jugoslavije izraženo je nezadovoljstvo načinom kako informativna glasila prate, odnosno ne prate inicijative i delovanje RPJ. Informativna glasila su se pretežno stavila u službu nacionalnih pa i nacionalističkih partija u Jugoslaviji, a neka od njih, iako žive па državnom budžetu, što će reći da se izdržavaju i našim parama, stavila su se potpuno I bezrezervno u službu još ne osnovane stranke Ante Markovića. Često se inače može pročitati da je stranka Ante Markovića jedina jugoslovenski orijetisana stranka što je puka neistina i izmišljotina i protiv čega oštro protestvujemo, a još veće je preterivanje kada se o stranci Ante Markovića piše kao o jednoj od brojčano najvećih stranaka u Jugoslaviji. Pritom propagandna mašinerija zaboravlja da najveća i najbrojnija stranka u Jugoslaviji nije ni Antina, niti bilo koja druga nacionalna niti nacionalistička partija u zemlji, već je to stranka siromašnih i obespravljenih, stranaka nezaposlenih i na ulicu isteranih radnika. Ujedno, to je i najjugoslovenskija stranka u zemlji jer u njoj ima gotovo svih naroda i nacionalnih manjina, pripadnika svih vera i politika. Marković, kao građanin, ima pravo da osniva stranku, ali je prethodno morao podneti ostavku na dužnost predsednika SIV-а pa onda da osniva stranku, učestvuje na izborima i ako pobedi ne bi izostale ni naše čestitke. Zloupotrebljavajući položaj i funkciju koju obavlja, Markovićje samo potvrdio da Jugoslavija još dugo neće postati pravna zemlja. Aplauzi koji se danas upućuju Markoviću i uopšte rukovodstvima na vlasti su aplauzi bez pokrića. Stranka Ante Markovića će bitistranka bogataša i profitaša. Radništvu je namenjena uloga da radi u najam iza bednunadnicu kod lidera i šefova Markovićeve stranke. Radništvo organizovano u Radničkoj partiji poručuje da neće dozvoliti da oni koji žive od našeg rada žive bolje od nas.

PROTIV PRIVLEGIJA

Radnička partija neće prodavati ideološke, političke ni bilo koje druge magle, ali isto tako nećemo dozvoliti ni da nam drugi maglu prodaju. Nas zanima sadašnjost, miran i bezbedan život, život dostojan čoveka. Oni koji od radništva danas traže odricanje, moraju tom istom radništvu pokazati kako oni žive, čega se oni odriču. Zato Radnička partija Jugoslavije traži da svi državni funkcioneri, birani i imenovani, od opštine do federacije, javno iznesu sva svoja primanja, kako po osnovu funkcije, tako i po osnovu honorara, funkcionalnih i drugih dodataka, minulog rada, dnevnica u zemlji i inostranstvu, poklona... Narod mora da zna koliko zarađuju njihovi predstavnici i to je praksa usvim demokratskim društvima. Isti zahtevvaži i za svepredsednike, prvake ili lidere novoosnovanih stranaka i partija. Zahtevamo da se pod hitno formiraju državne i državna komisija na saveznom nivou, sastavljene od predstavnika svih partija i stranaka čiji će zadatak biti da utvrde vrednost imovine bivših društveno-političkih organizacija, da se usvoje kriteriji raspolaganja tom imovinom i kome ona pripada. Ni zakonskog ni moralnog osnova nemaju bivši društvenopolitičke organizacije da isključivo raspolažu tom imovinom, kao što je sada slučaj, da izdaju u zakup prostorije i od togafinansiraju svoju pojitiku. Oni, dakle, i sa našim parama vode svoju poiitiku, što smatramo čistom otimačinom i zloupotrebom vlasti vladajućih partija.

KRSTIĆ PRETI MAŠINOVOĐAMA

U listu ŽTP Beograd „Pruga” broj 446 pročitali smo izjavu Miroslava Krstića predsednika Republičkog odbora sindikata radnika saobraćaja i veza, koji je na sednici Odbora sindikata ovog preduzeća, a povodom osnivanja nezavisnog sindikata mašinovođa u T. Užicu, izjavio: „da niko nema pravo da razbije jedinstvenu sindikalnu organizaciju i da poslovodni odbor preduzeća mora da se ogradi od ovog sindikata (misli na nezavisni sindikat mašinovođa opaska RPJ) i da vrata za takve razbijače jedinstva moraju da ostanu zatvorena”. Isti taj profi-sindikalni funkcioner je u T. Užicu, prema rečima Miloša Stankovića, predsednika nezavisnog sindikata mašinovođa, upotrebio još teže reči nazivajući ih piaćenicima i tražeći da se njima zabrani da koriste objekte ŽTP-a za odmor i rekrea-

ciju, da budu isključeni iz dodele stanova solidarnosti kao i da ih sve treba poslati na Kosovo. Podržavajući moralno i politički nezavisni sindikat mašinovođa u T. Užicu, Radnička partija zahteva od ovog sindikalnog funkcionera da se javno izvini zbog svog nasilničkog ponašanja. Radnicima se više ne može pretiti ni u ime bilo kakvog jedinstva, a pogotovo ne sindikalnog jer je sindikalni pluralizam neminovnost koju ni Krstić ni njemu slični ne mogu sprečiti. Beograd, 14.08.1990. FORUM RPJ Predsednik Milosav V.R. Jovanović Gradski odbor Beograd sekretar Petar Veličković

20