Архив УНС — Село

он уме с њима да управља . да ux саоредсређује у извесне граиице и у даном часу. Друге су резултанта факата који постају од иокрета цивилизације, њених премештања, социјалних уређења, побеђивања човековог над природом. Они се познају, ови закони економско поретка, по обогаћењу п.ш осиромашењу народа. Они аостају моћни, који се њих иридржавају. Они пропадају, који о њима не воде рачуна. Дакле, ироучавати свет материјални, ароучавати свет економски коме су најученији људи највећа иотаора, доиуњавати своје теоријске науке иутовањем и изучавањем свога заната, ето то је ваша улог а, ге да би, у својим данима наиредовања као год и у својим данима зле коби, земљорадња нашла вас у ирвим рсдовима оних, који не иретерују никад у уоиеху нити у неусаеху. Верујтк, da ћете, стојећи тако у јавноме мишљењу, доиринети много да се воле она школа , где ми хоћемо да однегујемо људе који ће Оити корисни себи самима и ceojoj домовини.

Друго предавање. Госиодо , JI кад би се предавање Управе добара , онакве каква се предаје у агрономском пнституту, односндо само на богате зем.ке , где без сувише великих сталних поправака, пшеница може да даје 2 5 до 30 ектолитара na и впше са ектара, ваш проФесор опет 6u пмао пред собом још доота пространо поље за примену те да у њему обилато црпи на изворима науке и заната. II у овом случају, доктрина о нечсистом производу, доктрнна о најве Ним жетвама, бида бп, са овпју тачака, доктрина о чистом производу, у том смислу, да , што 6и се euiue трошило на ектар до нужне границе те да се добију жетве са великим ириносима, у толике би се мање трошило на екто.штар u.iu на центу иожњевену. Другим речима , са големим каппталима , нагомиланим на сваком ектару у интензнвној култури, снижава-ге би се дене когптааа и увећава.ш ou се добитди, под пзричним условом, да иродајне цене буду такве, да награђују иољоиривредника. Шире је наше поље проучавања. Поред оних мпдиона ектара што се обрађују по начинима културе оа великим капнталпма п са великнм приноспма, има у већем броју мнлиона ектара којп чекају само поправке те да преобразе своју несигурну земљорадњу у земљорадњу ако не интензнвну а оно бар производннју, задржавајући привремепо cboj екстензивни карактер, који се оонива на пошумљаваљу, паши, угару, гајењу воћарства без гнојења. Да треба времена и капнта,\а да ое извршн овај преображај, то је јасно, Али ваља пзвршити, ваља поправнтн, ваља изменути системе културне. А у осталом, пред-а-мном на овим кдупама, седе ученицп који су из далека дошли u који ће, такође врло далеко имати да шнре пме и глао наше школе са впсоким наукама агрономским. Дакле, то је ствар о којој смо се опоразумели. Овде, Управа добара, то није наука која се предаје за ову или ону земљу са великпм пољопрпвредним богатством, то је наука коју покрећу потребе свесветске конкуренције, и која свуда иотражује разне едементе којпх ваљана удружеиост може да отвори чист пропзвод земљама богатим као год и земљама cupoмашнпм. Ето то је у крупним погезима наша настава. Једним обрасцем може да сепредставп овако : Култура интензшша, то је цељ, то је врхунац, то је круна пољопрпвредне зграде. Култура екстензивна, то је, за много земаља, средство те да ое дође до цељи. Комбинована употреба оие ове културне спстеме, то је, за велике домене, средство да човек сасредсреди један део капитала на најбољим земљама, где они могу да дају највише добити , а да растрви остатак на земље које he ућч у пнтензпвну културу

ТЕЖАК CBECKA V. СТРАНА 292

18 86 годинл xvii