Архив УНС — Село

Из наше идеологије КОЈИМ ПУТЕМ

Врло~ је тешко писати о овој теми, данас кад беони један од најстра шиијих ратова у историЈи човечанства. коме се ни из далека ие може крај оагледатп. Поготову је тешко хладно и објективно раоирављати у садашшем узбурканом времену када је ннтересоваше целог света скоро потпуно окренуто спољној- полнтици, а сва наша мисао упућена ва неизвесну сутрашњицу. Па ипак у овом времеиу треба пре свега имати чврсте нерве и не цозволити да нас обузме паиика. Ми морамо знати да' је добрим делом наша судбина у нашим рукама и да од нас оамих прилично зависи хоћемо ли пребродити опасност, која се надвила над делим оветом и која је продрмала темеље читавих контитгената. Ми морамо изграђивати нашу сељачку идеологију мирно и сабрано, као у нормалним временина. Морамо подизати сељака и стварати велики оељачки покрет, имајући изнад овега у виду џашу државну заједницу. Ми никада нећемо доћи у сукоб са државом, јер нам ј,е држава изнад свега. Напротив ми ћемо Јачајући покрет сељаштва јачати н државу и да му нема живота издржаве, сељак је онај који је стварао државу и који ће је у случајау потребе бранити. Оснажити сељака материјалио, направити га политичким фактором значи учврстити темеље ове државе мното чвршће и оолидније него што би ое икаквим одбранбеним појаоом могло учипити. Државу треба приближити сел>азсу да је он што више заволи, у сељаку да у државној заједници држава није нешто изнад и изван њега већ да је он део те саме државе и да му без ше нема жнвота. У оељажу треба стварати ве■ру у државу, треба у њему будити тај морални елеменат, за то пгто знамо да деморалисан »арод ни|е у сташу да ое брани, па маttap имао вајбољу техничку опрему и сва оредства потреба за вођеше рата. Морално наоружаше важно је нсто тако, ажо не и још важнжЈе, од техиичког наоружаша. Не вреде најбоља убојна средства, ако нема истиноког убеђеша код народа да се бори за свој опотанак борећи ое за државу, јер Је данас сељак кичма ван те заЈеднице. Наша Је дужноот да ту веру подижемо до макоимума. Наш покрет he у том догледу овакако одиграти овоЈу иоториЈску улогу тежњом да се сељаку треба уоадити свеот да оно место, коЈе му по шеговом броју, као и по моралној и материјалноЈ онази припада. Данас више него нкада у изграђивашу сељачке идеолотаје, мора.мо наставити путевима воје су одредили наши велики покојници Стамболијоки и Радић. Не окрећући ни лево ни деоио остајемо на ооновним линијама, изграђеним у току наше часне, не-1 прекидне двадеоетогодишње борбе за једннствен оељачки покрет И задружну државу. Свима нама мора бити Јаоио да свако скреташе од земљорадничког ирограма нарочито у правцу диктатуре иде противу оељачких и државнинх интереса. Напредак оељаштва може се остварити само у пуној слободи и под пуном контролом сељаштва. које у нашоЈ држави чини осиовицу целокупне друпггвене и државне заједнице. Исто тако морамо одлучно и овом снагом устати противу оних који истичу да сел>ак не иредставл>а једну Једину класу, која се оонива на апоолутноЈ заЈедници интереса, већ да су штереси сиромашних сељачких слоЈева. у супротности оа иитереоима имућнијих сељака. Овакво гле-

диште Је отварност до оада Јасно демантована, Јер се класна заједница сељака ооећа у свима облшшма привредног живота. У прилог горп>ег тврђеша треба истакнути чишениду да Је на пример ннтерес свих сељака, без обзира на величину шихове имовине, да што скупље продаЈу своје производе, а што Јефтиније купе производе индустрије и заиатства. Оељаштво у овако озбнљном вре'мену, мора _ бити повезано много чвршђе него иначе и мора се збити у овоју јаку групацију, која му овојнм ирограмом, чврстином убеђеша и честитошћу његових цредстав-ника нуди највеће гаранције, да га неће изневернти. Поцепаност и лутање за туђом идеолотиЈом и туђим програмима можда су једини узрок да сељак код нас ниј,е дошао до пуног изражаја. Да би сељак био господар своје судбиие и одлучан факТО Р У управљању државом мора се наметнути не само својим бројем, ово Јом онагом, него и непоколебљивом чврстином овоје организације. Тако повезан и овестан овоЈе вредности и моћи наш сељак биће гранитни стуб државе. Нико не осећа ону мнотичну повезаност са родном грудом, ону истинску љубав према земљи, као сељак који је својим рукама обрађује и етвара из ње вредности без коЈих свима нама нема живота. Ga тога разлота не треба се боЈати да oeabait не ооећа љубав према домовини, Jep му је та љубав векшима у срцу уоађиваа. Па када Је тако онда морамо прегнути да и држава постане у истини оељачка, д,а цела наша активност буде упућена у правцу иотинсатог буђеша н подизаша На крају овота члаека упућуЈем апел омладнни да, као што је препоручио ОтамболиЈоки у једној књизи, пиоанк)ј за време прошлог рата у затвору, не кида везе оа оелом ни у младости ни у овојнм зрелијим годинама, да се не би одвојена од њога појавила доцније у животу кж» њетов нротивник. Омдадииа се мора опремати да би овој ум, овоје срце и сву душу своЈу пооветила оелу и оељаку. Гојко Терић

Шта је сељачка демократија?

Према саставу нашега друштва и конкретним политичким приликама наше земље, поставља се питање „сељачке демократије”. Ова има једну особену проблематику. У Једном сељачкоме народу као што је наш, ако би се сељаштво чврсто и потпуно организовало као у Хрватској, или као у Бугарској за време А. Стамболиског, политички систем би се приближио монопатиском и класном система. Он би по својим циљевима могао имати ве«лики капацитет организације, Јаку извршну власт и јаку владу, и ако на поверењу народа у пуној мери засновану и у пуној мери би могао употребити социјалне групе, као што су задруге, синдикати итд. уз извесну социјализацију и планску привреду. То би према томе био један нарочити систем: између грађанске демократије, корпоративизма, и ако хођете совјетизма, специјално сељачки и наш оригинални. др. Ђорђе Тасиђ: 0 кор« поративном уређењу, „Политика" 28-VII-1940.

Село тражи своје

Мислимо увек на наше село

Од целокупног становништва наше земље 4/5 има земљорадника, и 1/5 сви остали. Према томе, када се говори о народним потребама, треба увек имати у виду, и то на првом месту, сељачки народ, који, својим трудом и знојем има најпретежнији удео у националном дохотку, народној одбрани, народној исхрани, платном и трговинском билансу и џа концу у потрошши индустријских про извода, као и у снабдевању индустрије сировинама. Нажалост, н ту 95% произвођача индустријских биљака имају далеко мањи утицај него само 5% претставника те прерађивачке индустрије. Важност пољопривреде види се и по томе ако се узме у обзнр национални доходак које било године. 1938 г. национални доходак је износио 47 милијарди, од чега отпада на пољопривредне гране око 19 милијарди или 2/5. Од целокупне државне површине отпада на пољопривреду 14,500.000 ха, а од тога на ораницу 7,608.412 ха. На све житарице 6,239.547 ха, на саму пшеницу око 2,100.000 ха и на кукуруз 2,400.000 ха. После САД, Аргентине и Румуније, наша је земља највећи произвођач и извозник кукуруза чији принос износи око 43,000.000 м. ц., а извоз 1,700.000—7,300.000 м. ц. Уз то наша је земља процентуално и једна од највећих извозница стоке. Жетвени принос износио је последњих година оволико: 1929 године 25,854.647 кв. 1930 „ 21,861.501 „ 1931 „ 26,886.273 „ 1932 w 14,545.319 „ 1933 „ 26,285.579 „ 1934 „ 18,596.136 „ 1935 „ 19.894.852 „ 1936 „ 29,235.719 „ 1937 „ 23,470.715 „ 1938 „ 30,299.370 „ 1939 „ 28,956.116 „ Свега 265,886.227 кв. Приближна вредност извоза житарица, воћа и сточарства износи за 1938 годину 1,470.453.334 динара, а 1939 roдине 1,070834.953 динара, док вредност самога сточарства износи од 1922 —1939 године око 30.000.000.000. — динара. Ако се узме у обзир да је цена коју трговац добије за свиње данас 17 дин., а да произвођач добије нешто око 14.—■ дин. и испод тога, онда значи да трговци зарађУЈУ данас на сваком килограму изнад 3. дин. Колико су зарадили нз извозу стоке у 1939 год. када је вредност тога извоза 552,267.363.- — дин„ а колико су зарадили за последњих десет година? А шта је сељак добио? Када се сељак појави на пијаци са житом, не може се с трговцем погађати ни око 10 дин., јер му трговац одреже цену н неће више ни да говори; а то је зато, што je трговац свестан да, ако цену житу обори или подигне само за један динар, онда сви трговци, тако радећи, губе или зарађују нешто око 240 милиона динара. Из свега тога излази да се о

народној муци већ једном мора поаести брига, ако. се жели и мало добра земљи и народу. Иначе село из дана у дан све више пропада; а што даље иде, све ће више жртава бити потребно да се онр опорави и стане на браник земље. Жалосна је _чињеница да ми ове године увоз.имо хиљаде вагона кукуруза из Бугарске и шаљемо га у Мачву, житницу Србије и Југославије, а још је жалосније да је пре неколико година у једном селу 20 км. удаљеном од скоро највеће житне пијаце, затворена основна школа усред зиме, јер j'e у селу само 10 кућа имало хлеба и деца у школи нису видела од глади. Споменимо и то да у доба када се стално говори о незапосленим интелектуалцима (који немају воље за рад на селу) постоји у селу Мјехурићима код Травника школски одбор, чији ни један члан није писмен, те место потписа на записник ставља палац!! У тој околини 30% народа има сифилис. То све заједно значи невођење бриге и упропаштавање највећег и најдрагоценијег народног блага, који други народи премијама награђују. Кажем, не води се рачуна и само тиме објашњавам да је од ослобођења наовамо око 1,000.000 ха наше земље прешло у стране руке, а р другим природним богаствима и да не говоримо. Данас мн нмамо око 672.000 ' Hcrto.T *> rr земље на супрот 9000 газда ća преко 110 ха. Уз то једна трећина сељачких поседа нема ни плуга, а Бугарска Је за 20% повећала своју производњу деливши сељацима прошле године 95.000 плугова, У самој Моравској бановини има око 80.000 сељачких поседа без плуга, а у ДринскоЈ бановини нема плуга 105.824 сељачка поседа. 101.776 поседа нема кревета за спавање, 124.607 купује хлеб, 94.249 нема сточне запреге, само 16% кућа је зидано циглом а 54% домова немају шпорета. И једино се тиме да објаснити, зашто је Милан Бокан, из Буковина код Бара, прешао 100 км. пешке да би за два динара јефтиније купно опанке, или што је Станислав Ристић из Обреновца продао свог рођеног сина циганима из Бошњака за 1.400 дин., да би исхранио остало петоро деце. Велика j'e невоља у народу, а о његовом здрављу нико не брине, и ако там у селу болест постаје народно зло. И док је У народу зло, у Београду један лекар поред своје приватне праксе и државне на клиникама и болницама, има још по неколико десетина хихада, дотле у Хрватској бановини на 3.26 становника долази 1 лекар у Зетској на 5.008, у Вардарској на 6.421, у Моравској на 6794 и у ВрбаскоЈ на 13.010 становника 1 лекар. Докле год буду 3 паробродарска предузећа добијала од државе на име субвенције 69 милиона динара, докле год 529 банкарских предузећа буду имала 812 милиона зараде, а пореза само 58 милиона, докле

год Народна банка буде давала 1 милијарду и 700 хиљада динара кредита, а од тога пољопрнвредн само 53 милиона, и на крају докле год се на државним железницама буде превозило годишње ио 56.100.000 путника, а од тога 18 милиона бесплатно и са повластицама, дотле неће бити добра ни напретка у селу. Д чему то води, видели смо и видећемо, али тешко онда ономе ко за ово зло буде полагао народу рачун. Јер народ није никада парницу изгубио. Србија је 1910 године имала. на 100 становника 428 грла стоке, а данас Југославија на 10СЈ становника 275 говеда, 222 свин>е и 654 овце, па ако се и дање настави „оде чума у свој род“! Стога село тражи потпуно уживање свога труда, јер је оно стожер народне привреде. Производња се мора појачати, по-. јефтинити а производ што боље уновчити и у пуном износу предати произвођачу. Сиромашном сељаку се мора пружитг земља за обрађивање заједн* с потребним алатом. Подизање стручне спреме сељака мора се одмах имати у виду и не дозволити да 700 младића, колико их прође кроз пољопривредне школе, траже и иду у државну службу, већ им пружити могућност за рад на селу као што је учинила Даиска, која је сваке године школовала no 9.000 сељака и враћала Ш■ на посао у -<-еио, Раутога пољопривредне школе треба да дају сведоџбе, /него знање потребно селу. Треба се заложити за поди-; зање задружног духа, јер само здрава задружна организација може отстранити од себе о«е који задругарство сматрају за краву музару, на чију једну сису пуштају своју фамилију, на другу вуку високи положај, иа трећу задружну пензију, а на четврту задружну плату поред Мин. пензије. Само свесан и несебичан задружни 6орац види у задрузи спас, као и уклањање посредника између произвођача и потрошача. Задруга у трговцу види највећег противника и када задруга треба да користи неку а њени функционерн се ортаче са трговцима и продају нм те своје погодностн, онда онн према задрузи чине највеће злочн« не. Село данас тражи своЈ труд за себе и земљу, а не за поједин-' це. Оно се залаже за то, да се његови производи прерађују j задружним предузећима. Промет пољопривредних производа у земљи и на страни да се врши под контролом пољопркн вревредних органа уз учешће самих произвођача. Кредитирање се мора вршитн у смислу узајамности, а не у смислу зеленашких сврха. Подизање села политички, економскопривредно н културно на степен његове бројне снаге. Немилосрдно гоњење експлоатације села од стране другнх друштвених слојева и, на крају, село тражн само једну порезу и то према имовном н прогресивном стању*

Раде Живановнћ

3ЕМЉОР А Д Н И К

3