Архив УНС — Село

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРВЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Карађорђе ствара прву српРку организовану војску. Срби су увек војску сматраЛи темељом државе. Њихов војнитки дух је био познат још у старој држави Немањића. Њихове војничке способности се највише развијају у војевању са Турцима, Од увек је Србин ратовао јер је волео слободу. У борби против Турака где се год ратовало било је Срба ратника, а српске земље нису биле ншсада без хајдука. Немци н Мађари, који су мрзнли Србе, признавали су им војничке способности и сваком приликом кад су полазили против Турака позивали су и Србе. Стално крепљени борбом Срби нису никад постали тупо робље. Ни у Аустрији ни у ТурскоЈ није код Срба убијена тежња за слободом. Дли оно штр су моглц Срби да ррганирују 'бцле су рамр 'oуне, крје су * мргде да пртресу турску царевнну, а.лн дд је 'сломЈхју педобтајала им је рројиост а пре свега организација. То су Срби увидели, па су се обраћали и АустриЈи и РусиЈи да покрне организовану хришћанску војску и да сломиЈе Турску. Модерну организацију воЈеке примили су Срби као туђи воЈници и то брзо и одлично. У три маха ратовалн су Срби са АустриЈом и последње раховање названо „Кочина Крајина” оставило је најдубље успомене у народу. Кара-ђорђо и већина српских војвода, коЈи су учествовали у овоме рату, научили су се ту војној организацији. Ко је год од Србба већ Једном дрЈкао оружЈе у руци ниЈе могао више да га заборави. Мало је народа у историЈи, који су се после дугогодишњег робовања, сами дигли да организују своју војску. Тим тежи Је задатак био што Је Карађорђе морао да организуЈе за време ратовања за време првог устанка. Али одушевљење Је савладало напор, тако да омо већ у почетку самог српског устанка нмали тако добру воЈску, да се Бећир-паши следило срце кад Је видео бољу воЈску од своје. Било је огромних тешкоћа у почетку, требало је војску скупити. Прота Матија каже: „Жене и децу у шуму за брдо, а ми пушке па на брдо, па шта кому Бог да.” У зиму 1804/1805 почета су стална вежбања војоке и то под опееднутим Београдом. Сам Карађорђе ое највише бавио коњицом и вежбао Је. Аустријанци су истицали да Је српска коњица одлична. До вежбања добошара и тобџија Карађорђе је много држао. Организовао је доношење хране и

Mw шисмш ш &&& ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ

прмоћ рањенима. Имали су смисла и за параде, нарочито ако су њима могли да наљуте Туркв. Ови напори за српску војоку били су превелики. Њу 1810 почиње да нагриза умор. Карађорђева војска морала Је да подлегне, али дух војове није пропао. Он је био чврота еснова за даље организовање наше војске под Обреновићима и за ослободилачку борбу под Краљем Петром Карађорђевићем.

Претплатите се на наш лист „Земљорадник”. Он је гласило и орган Савеза Земљорадничке омладине у Југоолавији. Он не служи ничему другом но истини. Његова је једина жеља и он нема других амбиција, но да објективно утиче на формирање јавнога мњења села и града, које је данас више него икада потребно. Потребно Је више но икада, јер живимо у времену када се сва свијетла света умиру и гасе, и када једно успавано и заслепљено јавно мњење претставља прву слабу тачку народне одбране. Отога, омладинци села и града, старија браћо земљорадници, помозите наше нзпоре и прегнућа Наш посао није лак. Допринесите вашом сарадњом и вашим материјалним средствима да лист има своју сигурну будућност. Позивамо све! Са села и града, на њиви и пољу! Помогните нас! Пошаљите претплату! Сараћујте у листу! Претплатите вашег пријатеља и скупљајте претплату за наш лист у вашем месту! Ми очекујемо све само од наших читалзца! ИЗ УРЕДНИШТВА

ПРЕГЛЕД ДОМАЋЕ ШТАМПЕ "СОЛИДАРНОСТ" (БЕОГРАД)

„Без добро изграђене и самоуправно вођене општинске политике не може се изврвдити праврлЈЈСЈ ци успешно циједна страна ни наррднрр ни рациог ралнрг живота. А та политика данас више него икада у прошлости мора обЈОсватати: привредни, друштвени, просветнокултурни и политички живот свих припадника једне општинске заједнице. Само у добро уређеним општинама и постављеним на самоуправну основу могу се са успехом решавати сва животна питаша, грађана па и целе националне заједнице”. Две стотине породица или господари Француске

У окупираном Паризу у јединој издарачкој кшижари »Фернара Сарвоа” изишла је књига познатог француског новинара Рожера Лана о узроцима пропасти Француске. Сам наслов књиге „Две стотине породица или госиодари Француске” после кратког увода показују шта Рожер Лан сматра узроцима катастрофе Француске. Иза фасаде о демократији криле су се разне капиталистачке клике.

Свет кроз догађаје и књиге

које су чак и за време рата обилато помагале Немачку пугем снабдеваша да иронија буде већа чак и из саме Франнуске. Брата Де Ларок крупнија индустрија Париза, банкарскч кругови крај Сене носе кривицу зз пропаст Француске. То је зак ључак који се доноси кад се прочита ова мала и веома актуелна књига издата у Паризу под немачком окупацијом.

Енглеска је свега двапут освојена с копна

ИсториЈа Ентлвске Је оважалоо једла од нлјлнтересантниЈих историја. Вечито одеојена морем од ©вроисжог коина, развијала је и културу и државно уређеље на свој досебан начин. Дов су остале земље живеле или поробљене или у вечној међусобној борби, дотле је на еаглесво тло свега деа пута у тову исгорије ступила неиријатељсва нога. Ко су били ти Завојевачи, војима није била препрева ни море? То је било чувено гермавово ратвичво гусароко леме Нормани, воје је живело на Скандинавији (давашнлј Норвешвој) од вога је дрхтала цела Европа од B—ll вева. Они су у овојим омелим гуоарсвим ноходима наоелиди северну Франдуску, ЈЈ т жну Италију, чак су у Русији ооновали прву државу. Они и шихови сродаици, војн оу живели у Данкзкој, деа века оу пљачвали обале Бнглеоке, док н-аЈзад иије уопео да ое попне ва пресго Бнглеске Кнут велики (1017) краљ Дансве, Шведсве к Норвешве. Али Да.нци qy подлеши културиијим Бнтд§вима и шихрва' давастија се брвр губи. Тев што су се Бирлези одморили од борбе са оовајачима, јавља ое оа оевера омели норманоки војвода Виљем, који прво почин>е да ое уплиће у унутрашше ствари Бнглеске. Затим ое са огромном помороком и са овојин омелим пом | о'рцима Нормавима упућуЈе на Енглесву, а помаже ra н града му лађе цело евррцоко вопло. Виљем прелази каlвал са цанвним благословом и цосле дуже крваве битве (1066) побеђује Бнглезе. ■ евшк одржала на преотолу ентлеском. Он је био мудар .државнвк, и умео Је да прндобије Бнглезе, дајући и аиховим ведикашима земљу као и овоЈим. Њетови наследници су ое брзо претопили у Вшглезе и ночелн да ое сматрају енглеском данаотијом. Виљемово осиајање било је задше освајањо Бнглесве оа копна. Пооле тога ооам и по вевова није ниједаа страиа воЈска уопела да ступи на ентлеско тло. Покушај сувозем:не катадичке свле Шпаније да у шеонаестом веку оовоји Бнглеову пропао Је, Бнглесва је остала бедем протеотантизма. А Нанолеоиа у деветнаестом веку ниЈе срушила само хфопаот н>егове војске у Руоији већ и неоовојивост Бнглеске за ма воју коннену силу. Сувоземне оиле Шпанија и Француска нису ништд могле да учине поморовој Бвглеовој. Збот тог овог изузетног положаЈа и због тога што Је раио напустила тежн>е за ошајањем евронсвот копна, Бнтлеска је могла ову овоју воЈничку, економову и културну моћ да употреби за оаваЈатве и цивилизовање далеких земаља. Док су остале апоолутистичке државе на копну своје наЈЈаче онаге вековима губиле у међуообним завојевачвнм ратовима, дотле Је Енлеска своЈе најбоље онаге употребида на 'изгра-

Us> demme шшцшЏ

ђивање овоје земл>е, парламентаризма и на економоко подизање овојих поседа у Азији, Америци и Африци. ЗахваљуЈући том ве-

коЕпом иапору и раду, Енглеока је поотала наЈшћнија економока сила света. s П.

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА Привреда Енглеске и њених поседа

Енглеска: највећи део пашљаци и ливаде, мањи оранице. 80% ставовништва ое бави земљорадн>ом. Оточарство врло добро разви Јено. Зтачајан извор блатостања рудно благо, на коме ночива индустриЈа Бнглеске. Канада: највише ое ceje пшеница, која у великој мери цретиче за извад. Развијено Јако гајење стоке. Ботата Је рудним благом. Кавада Је најглавниЈи &шгески доминион. Индија; најбогатија земља нриродаим богатотвом. Земљорадња Јако раавијена, сточарогво слабиЈе. ОгромЕо богатство рудвог блага нарочито: дратог камења, злата, рлрва, сребра угља и извора иетррлеума. Инlди|ам управља енглески краљ који је уЈедао индиски цар. Аустралија: највећи простор заузимају отеие. Северна обала богата шумом. У Јужном и иоточном делу уопева жито, памук и шећерна тр'С(ва. У погледу одгајиван>а оваца и говеда земља на ирвон месту ва овету. Отановници су староседеоци Негрити а 96%

Бнглези. Цела Аустралија под у* правом Енглесасе. Англо египатски Судан; земљ»> радња оамо око реке Нила. OruНОНIЕИПIТВО се бави највише сточарством и ловон. Ижоне: нојевв перје, оловону кост, гуму, урму. Стававкици судански Црнци и Нубијанци, иод енглеском влашћу. Јужно Афричка унија; земљорадња маше развијена, више развијено сточарство. Рудног блага има много: днјамант и злата. Отаво'вници Афрички Црнци. Признају врховну власт Внглесlве. Египат: глалзно занимање становнишгва земљорадња. ГаЈе mjвнше памук. Наводњаlвањем се постижу две жетве. Становници стари нотомци Кгипћана, по варошима живе Арабљани и Европљани Бгиват Је краљевива дод утицајем ентлеске власти. Ирак; наЈвишв уопева жито, памук, пиринач и урма. На севзро жсточној страни има нафте и асфалта, Ирак је краљевина под утицаЈем Енглеове.

МАЗГОВЛУК

Од како je Христос мазгу Узјах’о на Цвети, Од тад многи мазговчићи Мисле да су свети. Змзј' Јова

Погрешно је мишљење да npoпагатор мора све своје да хвали. То раде обичви трговачни агенти. Паметна и поштена политика паметна и поштена пропрганда.

Тома Масарик

АМЕРИКА НА ПРЕКРЕТНИЦИ КО ЋЕ ПОБЕДИТИ РУЗВЕЛТ или ВИЛКИ?

Рат бесни и даље. По свима изгледима он ступа данзс у своју најоштрију фазу. Сваксдневно бомбардовање Енглгске и Немачке сведоче да обе сгране и не помишљају на мир. Дипломатска офанзива на свима пољима не престаје. Енглески министар рата г. Идн nocehyje блиски Исток, а г. Хитлер конферише са Петеном и Франком. На први мах обичном посматрачу мора пасти у око да се ратни заплети и офанзива npeносе на басен Средозменог мора. И ако се европска јзвност у овим тренутцима најзише интересује догађајима У Ввропи ипак стално читамо вести које нам говоре о гласовима преко Океана, о напорима људи из Новог света да crapoj и ратовима изораној Европи притекну у помоћ. Европска штампа није оставила незабележен сваки корак и сваки покрет који долази с оне стране Океана. Европске масе нестрпљиво читзју оно што говори о Америци и Рузвелту. По својим говорима и својим напорима да сачувз мир Рузвелт је познат и у најпримитивнијим срединама Балкана. Данас се поставља пита ње када he Америка ући у рат и ко ће победити Рузвелт или Вилки? Сви су сложни у томе да иду дани када ће Америка ступити у рат ради одбране својих интереса. Заоштраваше ситуације на Далеком Исгоку замршен развој диплбмагских акција у Европи, притисак јавног мшења који веома јак у Америци, нагнаће прегседника С.А.Д. да ступи у раг. Нестрпљиво се питају многи кад ће то бити? У знаку тих очекива-

ња у Америци се води избзрна борба. Води се на амерички нач чин. Једном европском извешч тачу који се данас налази у мернци и прати изборну борбу у првом извештају ништа није пало друго у очи но чињеница да Рузвелт свега има ћO% енглеске крви. Сви су изгледи по развоју унутрашФе ситуације у Америци да ће Рузвелт по први пут у америчкој историји и по трећи пут бити изабран. Популаран је .његов Њу Дил, економски план који има за цил> да усрећи радничке, фармерске и масе трећега сталежа. На тим друштвеним компонентама почи-; ва Рузвелтова снага. Она је била увек у одбрани његове политике и залагада се је да сваку његову реформу. И када се тицало измене Врховног суда и када се радило о радничком законодавству, помоћи Енглеској питању Јапана и Кине. По прорачунима америчких института за јавно мњење Рузвелтова победа је оснгурана. Занимљиво је напоменути да се и Вилкијеви погледи на спољну ситуацију у главном слажу са Рузвелтовим чак и због политичких разлога су много агресивнији. Заједнички обоје наглашују да ће Америка ступити у рат само у одбрани својих интереса. Траже ефикасну помоћ Енглеској и помагање борбе у Кини коју су раније мрц-' варили дипломатским споразумом са Јапаном. На крају Рузвелт ће победити. Победиће његово схватање попут речи Бријана: „да не постоји мир који важи за Америку или Европу, већ мир који важи за цео свет.”

ЗЕМЉОРАДНИК

7