Архив УНС — Село

Наставак са 4 стране) обућа, намештај, посуђе, и друге потребе. Исто тако не може ни радник да живи и све то да створи ако му сељак не прода: хлеб, месо, маст, млеко, поврће и друго. Ми смо упућени да помажемо једни друге, јер без нагие слоге нема нам живота и среће. Народни непријатељи и разни преваранти желвли би да одвоје сељаке од радника, па да помоћу њихове неслоге остваре понова своју власт која би и једнима и другима одузела све слободе и бездушно их пљачкала. Но њихови ће се покушаји сломити о слогу и чврсти савез сељака, радника и свих поштених људи. Тај савез је у току нашег Ослободилачког рата постао неразрушив. Он је постао темељ нашег Народног фронта, који окупља у нагаој земљи све оне који живе од свог поштеног труда. У тој слози и међусобном помагању свих радних и поштених људи лежи срећна будућност наше земље. Народни фронт је та моћна свенародна организација у којој је место свима сељацима, радњицима, поштеној интелигенцији и свима добронамерним грађанима. Он окупља све људе који воле слободу и демократију. У Народном фронту је место свима онима који воле нашу снажну Демократску Федеративну Југославију. У њему једино није место фашистима, сараднииџма окупатора и народним непријатељима. Они покушавају да нам одузму оно што смо кроз крв и борбу освојили. Али ми ћемо њима одговорити јединствено и сложно онако како смо научили кроз ове тешке године борбе. Ми ћемо на дан избора, 11 новембра , само потврдити и још јаче учврстити оно што смо освојили у нашем ослободилачком рату. То је пут и правац којим је ишао и са кога неће отступити демократски покрет на селу. Ми смо кроз Народно-о-слободилачки рат и кроз наш Народни фронт изабралм свој пут, а на изборима ћемо то и формално потврдити.

ЗНАЧАЈ ЗАКОНА 0 АГРАРНОЈ РЕФОРМИ У МАКЕДОНИЈИ

Статистички подаци о аграрним односима у МакедониЈи, које је прикупило Министарство пољопривреде федералне Македоније, најбол,е потврђују велику важност закона о аграрној реформи за македонски народ. У кичевском срезу 81<>/о од укупног броја домаћинстава поседује свега до два хектара земље, у гостиварском срезу 77% домаћинстава располаже поседом испод два хектара, а у велешком срззу 61% од укупног броја домаћинстава. Ни у другим срезовима Македоније тај однос није миого бољи Ако се узму поседи до пет хектара, онда у гостнварском срезу 97% домаћинстава не поседује више земље од пет хектара. у велсшком срезу 85в/ 0 , у кавадарском 00%. То значи да више од половине. а у неколико срезове више и од три четвртине домаћинстава, немају ви толико земље колико им је потребно за исхрану. Слика аграрних односа у Македонији види се и из овнх података: у битољском срозу 169 домаћинстава поседују 7155 хектара, док 7706 домаћинстава располалсу свега са 7907 хектара зе мл,е; у прилепском срезу домаћинстава имају 10.812 хектара, а 6232 домаћинства укупно 12 268 хектара. Сличан однос је у штипском и мориховском срезу. оато народ Македоније види у закоиу о аграрној реформи крупан корак напшх власти на побољшању сопијалних прилика Македончје.

Aграрна реформа и колонизација

Свима нам је познато да се и у бившој Југославији спроводила аграрна реформа. Међутим, расподела земљишног поседа у току последњих 27 година, као и непрестани захтеви земљорадника за земљом, која је била власништво оних који је нису обрађивали, најбоље нам показују каква је била аграрна реформа у старој Југославији. То у ствари и није била аграрна реформа, јер нити је земља одузета свима онима који је не обрађују, нити су земљу добили сви они који је немају или је имају мало. Манастирска и црквена добра нису уопште била пала под удар аграрне реформе, коју је спроводила ненародна влада бивше Југославије. А у Војводини је на пример било остављено сваком велепоседнику просечно преко 1.300 јутара земље. У Хрватској су сиромашна сељачка газдинства добијала само по 1 јутро и по Исто тако и у Босни. А у Македонији, Косову и Метохији аграрна реформа вршена је тако да је претстављала најгрубљу повреду слободе и права тамошњих сељака, а насељавањем „ратних добровољаца“ у те крајеве великосрпска господа остваривала су своју политику гушења националне слободе македонског и шиптарског народа. Већ и прве мере за спровођење тобожње аграрне реформе, које су подузимале српска влада на Крфу и Народно веће 1918 године, имале су једини циљ да спрече и угуше револуционарне покрете сељака, који су почињали да сами спроводе истинску и праведну расподелу земље онима који је обрађују. У такозваним Народним скупштинама старе Југославије налазили су се махом велепоседници и њихови адвокати, па је сасвим разумљиво да такве Скупштине нису биле ни народне ни сељачке, то јест оне нису нити могле нити хтсле да 'питање расподелс земљишних поседа решавају у прилог сиромашних и средњих сељака. То се видело и код спровођења аграрне реформе, код решавања сељачких дугова и код решавања, т.ј. нерешавања свих других питаша која су тиштала наше село и наше народе уопште. Непосредно после ослобођења целе наше отаџбине пред нашом народном владом стајао је као важан и хитан задатак да се на правичан и демократски начин спроведе аграрна реформа. То је била пре свега обавеза народне државе према онима, који нису жалили ни својих живота у ослободилачком рату и на чијим неизмерним жртвама изграђујемо данас нашу нову и срећну будућност. На својим скуповима и конференцијама земл>орадници широм Југославије постављали су одлучне захтеве да сва земља припадне онима који је обрађује, то јест да се одузме земља свима онима, који је не обрађују сами. И на крају. аграрну реформу је требало спровести и због тога да се исправе све неправилносги и неправде које су нанете земљорадницима ранијом неправедном и недоследном аграрном реформом. Народна влада маршала Тита донела је пре закона о аграрној реформи законске урелбе о враћашу земље у Македонији, Косову и Метохији свима онима којима је била неправедно одузета Иза тога се одмах приступило изради предлога Закона о агоарнот реформи и колонизацији. Како се одузета земља мора дати натвећим пелом оним земљорадницима који се не налазе на тим велепоседима. го се на те поседе колонизиоати земљорадници из дртгих кратева. Зато ie с аграрном реФоомом природно повезана и колонизацита, као њен саставни лео. Закон о аграрној реформи и колонизацији, коlи је у месецу августу изгласала Привремена н:шоттна скупштина даје земљу оним сељацима. који немају земље или имају премало земље. Тиме су сељаци у новој Југославији добили

оно што су вековима желели и с правом тражили, али никада раније нису добили и у чему су бивали увек преварени и разочарани. Такав закон могла је донети само она Народна скупштина у којој одлучују истински народни претставници. Овај закон је велика победа не само сељака, него и свих истинских родољуба, свих наших народа. Закон о аграрној реформи и колонизацији још више учвршћује неразрушиви савез радника и сељака, који је по речима друга Тита: „Највећа гаранција за очување тековина наше народно-ослободилачке борбе“. Основно начело Закона о аграрној реформи и колонизацији састоји се у томе да земља припада онима који је обрађују. Зато закон предвиђа да се досадашњим власницима одузму (ескпроприрају, извласте): 1. Целокупни велики поседи т.ј. таква пољопривредна добра чија укупна површина прелази 45 хектара (1 хектар = Г% јутра) или 25 —35 хектара обрадиве земље (оранице, ливаде, воћњака и винограда), ако се искоришћују путем закупа или путем на;амне радне снаге. 2. Земљишни поседи који се налазе у власништву банака, предузећа, дионичарских друштава и других приватноправних особа одређених законом. 3. Земљишни поседи цркава, манастира, верских установа и свих врста световних и верских задужбина. 4. Вишак обрадиве земље изнад 3 —5 хектара чији власници нису земљорадници по главном занимању, те га не обрађују сами са својом породицом, већ путем закупа * кли путем шајамне радне снаге, и 6. Земљишни поседи који су у току рата ма из ког разлога остали без власника и без праадмследника. За велике поседе преко 45 хектара укупне површине или 25 до 35 хектара обрадиве земље као и за земљу која се одузима од банака и великих приватних предузећа, цркава и манастира, власници не добивају отштету Са земљом се исто тако одузимају и све зграде и инвентар, такођер без отштете власницима. У земљишни фонд из кога ће се додељивати земља сељацима улази и сва земља са кућама, осталим зградама и инвентаром која је остала од протераних или дручкије кажњених народних непријатеља и издајника, као и свих држављана Немачке и Немаца који нису активно помагали народно-ослободилачки покрет. Закон о аграрној реформи у свом другом члану каже: „Додељено земљиште прелази у приватну својину особе којој је додељено и одмах ће се уписати у земљгалне књиге.“ Ова одредба показује очигледно да сељаци добивају земљу у својину и да им нико не може оспорити право на додељену земљу. То је нарочито потребно нагласити, јер аграрном реформом у crapoi Југославији земљорадницима није била никада зе' мља уписана у земљишне књиге, па је због тога шихово право на додељену земљу увек висило у ваздуху т.ј са имања ie могао бити увек најурен, ако ie био слаб гласач или слаб кортеш ненародног режима Закон о аграрној реформи води нарочиту бригу о борцима, борцима-инвалидима и породицама изгинулих бораца Југословенске армиie Koin ће имати првенство у добивању земље. Величина земље која ће се csaKoi пороттици доделити износиће ол 8 до 12 катастарских iyтара према 6poiy чланова породице. Није се могло доделити више земље због тога што ie потражња земл>е много већа него зем.љишни фонд Свака сељачка породима добит ће поред земље и кућу. остале господарске зграде и најнужнију храну Осим тога колонистима-борпима, борпима-инвалидима и деци погинулих бораца државне пољопри-

вредне машинске станице поораг ће земљу и за ову годину даги семе и нешто господарског инвентара. Нема сумње да ће провођење у живот Закона о аграрној реформи и колонизацији унети дубоки преокрет у наше село, а њено благотворно деловање осетит ће не само сељаштво, него и сви радни слојеви наше земље. Не смемо, међутим, да губимо из вида да ће спровођењем Закона о аграрној реформи бити решен само један део аграрног питања наше земље. Већ је било наглашено да се и код поделе земље није могло сел»ацима дати довољно земље, јер је земљишни фонд и сувише мален. Сем тога питање средстава за обрађивање земље, семена и других потреба претстављају велике тешкоће наше пољопривреде. Те се тешкоће у толико више осећају непосредно иза окупације и рата у којем су фашистички окупатори нанели нашој земљорадњи и сточарству штету која достиже стотине милијарди динара. Да би сете потешкоће лакше савладале народна влада обезбедиће државну помоћ малом и средњем сељаку. Исто ће тако велика државна пољопривредна добра и државна пољопривредна машинска служба морати поужити помоћ нашем селу. Сем тога омогућује се групирање и задружно удруживање сељака у циљу заједничке обраде земље. За борце-инвалиде ,као и за незбринуту сирочад бораца Југословенске армије организоваће се посебне колоније с нарочито изабраним земљиштем итд. Све досадашње мере народне владе у циљу праведне расподеле земљишних поседа говоре нам очигледно о великој и истинској бризи коју наша народна држава поклања земљорадницима. Одредбе Закона о аграрној реформи и колонизацији^демркраткки ДИ тааа.адт кона као и орзина коЈом се приступа остваривању тог закона дају нам већ сада гаранцију да he се то питање решити у интересу сељдка и наших народа уопште. Једна слика са недавног заседања Привремене народне скупштине показујенам у јасном светлу иетинске напоре народне владе у поређењу с празним обећавањима и заваравањима ненародних режима старе Југсславије. Претставник опозиције у Привременој народној скупштини Дуда Бошковић, велепоседник, устао је, приликом претреса предлога Закона о аграрној реформи, против закона образлажући тај свој став тиме што се велепоседницима одузима тобоже премного земље и што се тај закон доноси прерано. Наравно, гоеподину велепоседнику Дуди Бошковићу се не жури, као што му се није журило ни у парламенту ненародног режима старе Југославије, где су сви закони ко>и би и у најмањој мери ишли у прилог земљорадницима тако споро решавани, да су од тога имали користи само велепоседници. Презирни смех и негодовање којим је огромна већина посланика Привремене народне скупштине попратила напад Дуде Бошковића на земљораднике и на тековине народно-ослободилачке борбе, најбоље нам говори о великом одушевљењу којим су Народна скупштина и сви гчппи народи, а нарочито наше сељаштво, примили правичан, демократски Закон о аграрној реформи и колонизацији. Милан Слани

У ЗАГРЕБУ ЈЕ ЗА ЈЕДАН ДАН САКУПЉЕНО МИЛИОН ДИНА РА ЗА ИЗГРАДЊУ ТРИЈУ СЕЛА

У сакупљању прилога за изградњу трију села, која ће грађани Загреба сагралити о свом трошку, Јуче је постигнут велики успех. Сакупљена је свота од митиои динара. Треба додати да је поред новпа сакупљена и помоћ у храни, одећи, обући, покућанству и другим разним стварима.

Среда, 12 септембар 1945

СЕЉАЧКА БОРБА

Orpm 9