Архив УНС — Село

Није нимало претерано тврдити да би, у срезовима |ако нападнутим скакавцима у НР Црној Гори, Херцеговини и Македонији, на већини пољопривредних површина усеви били потпуно уништени. Сваки окај који је, у пролеће 1947 године, пре почетка акције сузбијања, посматрао непрегледна дата скакаваца, од којих су нека била до 6 км. дуга и 500 м. широка, са зебњом се питао: шта ће бити од усева. организованим масовним акцијама у тим крагјевима скакавци су уништени пре него су могли да нанесу било какву штету. О висини штете која би настала да није вођена организована борба не може се дати ни приближан проценат, али се о њој може судити из ова два примера, узета из| акције сузбијања скакаваца. У НР Црној Гори, према процени стручњака, сачуване су пољопривредне културе у вредносЈИ од 150,000.000. динара. У НР Македонији, само на подручју реонске дуванске станице Прилеп, рачуна се да су скакавци могли нанети штету од 170 милиока динара. Овим се, као што је већ речено, не исцрпљује значај изведених акција. Познато је да наш пољопривредник, опште узевши, не само слабо познаје мере за сузбијање штеточина и болести, већ се и односи нехатно према томе питању, те помишља на потребу њиховог уништавања обично онда када Је већ прекасно. Уколико пак и примењуЈе пеке мере борбе, оне су често примитивне, неефикасне и претстављају нерационално трошење енергије. У такву категорију мера борбе спада код нас врло омиљено „ћерање скакаваца у чаршаве”. Осим тога се, Још прошле године, могло наићи у Македонији на поједине гајаче дувана који су са члановима породице из дана у дан грањем и капутима одби Јали навалу скакаваца од својих њива (и терали их на суседну њиву). Овакве врсте и начини борбе са болестима и штеточииама, условљени економско-друштвеннм приликама наше недавне прошлости под којима Је живело наше сељаштво, нису могли да створе код њега веру у могућности стварно ефикасне заштите његових усева од болести и штеточииа. То и обЈашњава пословично „неповерење сељака према свему новом и њему непознатом.” (У овом се чланку, с обзиром на његов предмет, примерима из заштите биља илуструје низ општих поЈава).

37