Архив УНС — Село

2) Remontu poljoprivrednim mašinskim stanicama, do ovogodišnje zimske popravke, obavljao se po metodi univerzalnih pravki. Pri ovoj metodi, jedna radna ekipa vrši popravku odgova-* rajućih mašina od početka do kraja. Zato se pri ovoj metodi neracionalno iskorišćuje kvalifikovana radna snaga, jer kvalifikovani radnici rade grube, jednostavne poslove (odvijaju zavrtnje, peru mašinu i delove i sl.), što mogu raditi i učenici ili traktoristi. Pri ovoj metodi sticanja specijalnosti za pojedine složenije i teže operacije traje duže vremena, jer određeni radnici ne rade tamo na ovim operacijama. Pored toga, i međuoperacijska tehnička kontrola ne može se pravilno organizovati. Za vršenje kontrole po-f trebni su stručniji kadrovi. Troškovi opravke su veći, jer stručni radnik sa većom nadnicom radi nestručne poslove. Sama opravka duže traje, pa je i zato skuplja. Zato u remontu poljoprivrednih mašinskih stanica moramo preći na metod grupnih popravki, koji znatno povećava produktivnost i kvalitet popravki. Metod grupnih popravki sastoji se u tome da ođređena ekipa radnika radi određene srodne operacije (na pr. demontaža, pranje delova i sl.). U manjim radionicama, gde je manji broj radnih ekipa, u pojedinim grupama ima više srodnih operacija. U remontnim zavodima broj grupa, tj. podela posla, može biti znatno veća. Sa večom podelom posia raste proizvodnost rada i povećava se međuoperacijska tehnička kontrola, a sa ovim i kvalitet rada. Pored toga ovom m& . todom brže uzdižemo mlade kadrove. 3) Kvalitet remonta kod dobrog đela poljoprivrednih mašinskih stanica vrlo se sporo uzdiže. Za ovo sporo uzdizanje bilo je i objektivnih teškoča koje su se ogledale u nedostatku kontrolnih instrumenata i merila (mikromelara, komparaiera, šublera itd.). Kvalilet remonta se mogao ipak mnogo brže razvijati da su sistematski otklanjani propusti koji su imali subjektivan karakter. U prvom redu pravilna podela posla, uvođenjem međuoperacijske sietematske kontrole i upotrebom kalibera gde god je to moguće itd. Pored toga, na loš kvalitet pojedinih radova utiče i to što izvesne delove obrađuju ili izrađuju pojedine poljoprivređne mašinske stanice, iako za to nemaju odgovarajučih uređaja i mašina, ni stručne radne snage. U ovim slučajevima пе samo da se pogoršava kvalitet rerrionta, već je on i znatno skuplji. Obrađivanje i izrada pojedinih delova traje nekoliko puta, pa i desetinu puta duže, ako se izvodi primitivno, pa se tim znatno povećavaju i troškovj remonta. Za ovakav rad imamo dovoljno primera gotovo u svakoj poljoprivrednoj mašinskoj stanici. Evo samo nekoliko; Poljoprivredna mašinska stanica Sombor još izrađuje primitivno klipne karike, iako Glavna mašinska radionica u Novom Sadu vrši serijsku proizvodnju karika, koja je razbijena u obradi na devet ope-