Архив УНС — Село

ДОБРА ЗАРАДА ОД СУНЦОКРЕТА

Пољопривредник Михаило Хорњак из Куцуре израчунао да се више исплати сејати сунцокрет кего кукуруз. Зарада од једног јутра 200 хиљада динара

СЕЈАЋЕ СЕ И СТАНДАРДНИ ХИБРИДИ Осим нових хибрида сунцокрета који ће се сејати на подручјима која угрожава фомопсис, стандардни хибриди краће вегетације (НС X 27, НСХ26 и НСХЗЗ) сејаће се и крајем априла и почетком маја на њивама Македоније, Косова и јужних делова Србије, наравно уз пуну агротехнику која важи за сулцокрет. СУДЕЋЈ! по до сада склош&еним уговорима са произвођачима, овог пролећа ће 180 хиљада хектара бити засејано суицокретом, што је скоро дупло у односу на прошлу годпну, радосно нам саопштава др Драган Шкориђ, селекцпонар сунцокрета у новосадском Институту за ратарство. Пошто је пре неколико година опасна болест „фомопсис“ готово протерала ову уљарицу са војвођанских, славонских и мачванских поља, пред науку и научнике је постављен задатак да што пре створе семе сунцокрета отпорно на ову нову бољку, са добрим приносима и високим садржајсм уља у зрну. Радило се неколико година у ИнстДтуту на Римским Шанчевима (недалеко од Новог Сада) готово даноноћно, без недељног и годишњег одмора. Сунцокрети су цветали у стакленицима и усред јануара кад им време није. Требало је што пре разним укрштањима гена из дивљих сунцокрета, донесених - са сзих страна света, створити хибрид који ће бити погодан за масовно гајење на нашим ораницама. И, труд је награђен: већ прошле године су хибриди НС X 43 и НС X 45 цветали и родили на радост научника, али и сељака који čy их сејали. Један од ратара који су задовољни лањском жетвом сунцокрета је Михаило Хорњак, педесетпетогодишњак из бачког села КуЦУРе. На три јутра (нешто мање од два хектара) добио сам 5500 килограма сунцокрета. Овог пролећа угово-

рио сам пет јутара, а може се десити да посејем и више, каже Хорњак. Нови хибрид,

„четрдесет петица", прошле године се добро показао, па од њега не одустајем. СемО и заштитна средства смо већ добили од Задруге, која одлично сарађује са стручњацима сировинског сектора врбаског „Витала“, па су са својим саветима често међу нама, односно на њивама. Михаило Хорњак каже да сеје сунцокрет и зато што он доспева за жетву пре кукуруза, па има довољ’ з времена да добро припреми

земљу за сетву пшенице, а и новац за њега добије одмах, што j'e врло важно за нова улагања. Кад смо се заинтересовали колико овај напредни, пољопривредник зарађује од сунцокрета, у разговор се умешала до тада ћутљива домаћица Злата. Из велике свеске у којој удружени земљорадник Михаило Хорњак води евиденцију и трошкове производње, набра Јала нам Је редом, колико Је потрошио за следеће радове: динара зимско орање 6.855,00 сетвоспремање 1.575,00 тањирање 2.650,00 растурање ђубрива 945,00 сетва 2.595,00 култивирање 1.835,00 прскање хербицид. 1.425,00 комбаЈнирање 10.495,00 транспорт 3.000,00 хербициди 6.000,00 заштитна средства 6.000,00 ђубриво 15.000,00 семе 3.500,00 укупни трошкови 61.875,00 Ако претпоставимо да ћу поновити прошлогодишњи принос, око 2000 килограма по Јутру, зарадићу 20 старих милиона динара. Рачунам са откупном ценом од 128 динара за килограм, речи су Михаила Хорњака. Радмила Новковић

Све је спремно за сетву сунцокрета: Михаило Хорњак

ЗАШТИТА ОБАВЕЗНА

Велика навала на нове хибриде НС X 43 , и НС X45 отпорне на фомопсис је разумљива, али не би требало заборавити да је и њих неопходно превентивно запзтитити уочи цветања и то „бенлејтом“ и једним од ботрицида (Ррнилан, Роврал и др.), у дозама од по један ипо килограм са три стотине литара воде по хектару. Прска се тракторским прскалица ма. Препоручује се 70 до 80 килограма азота, исто толико фосфора и 60 до 70 килограма калијума по хектару, с тим да се половина азота остави за прихрањивање у фази шест до седам листова, односно кад се обавља култивирање.

Стзорили смо хибриде отпорне на фомопсис: др Драган Шкорић

ПОШТОВАТИ ПЛOДOРЕД

Да је Хорњакова рачуница реална потврђује интересовање за сунцокрет у Срему, Банату, Славонији, Мачви и Стигу. Према речима др Драгана Шкорића, само војвођанске уљаре су од новосадског Института за ратарство набавиле сунцокретово семе којим ће засејати 120 хиљада хектара. У осталим регионима у којима се гаји ова уљарица посејаће се још 60 хиљада хектара, па се можемо надати да се ове године неће увозити ни сунцокретово а ни остала уља.

Доктор Шкорић се помало и плаши оволиког интересовања за сунцокрет, па упозорава на поштовање плодореда: сунцокрет се најмање nsr година не сме гајити на истој парцели. „Опрез, наглашава др Шкорић, кад се сунцокрет сеје на шиви која је претходне године била под кукурузом и прскана хербицидима' са атразином. Овај препарат својим продуженим дејством не делује повољно на младе биљке сунцокрета.“ Р. Н.