Архив УНС — Хумористичка штампа

veliki ljudi velika dela

Branko Copić je odlučio da od „Proloma" naprav dramu „Običan prolom", a kasnije da je preradi u scenario „Prolom ргоloma“, pa zatim da neke motive upotrebi za dečju poemu „Ргоlomčić". Ukoliko bude preostalo još materijala, rodiće se ј dvetri satire, koje neće reflektirati na tipičnost lifcova. Osim toga sprema seriju fpripovedaka poi naslovom „Nikoletina na asfaltu“. Miodrag Pavlović intenzivno se bavi doktorskim poslovima. U međuvremenu priprema esej „Desna cipela —■ T. S. Eliot“; ima i jednu zbirku stihova „Tornjevi pamčenja". Dušan Matić je skupio opširna „Ćaskanja i dokolice". Tu će dati sve svoje beleške, pribeleške, .zabeleške, razgovore za stolom, primedbe i fusnote o najnajsavremenijoj francuskoj književnosti. Mira Alečković je upravo završila jedan niz od sto hiljada stihova. Još se nije opredelila da li će ih namepti deci ili odraslima. Zbirku je nazvala „Sati razigrati" (ustvari nastavak knjige „Dani razigrani"). U toku leta sve če stihove pročitati na većem broju književnih večeri. Zoran Mišić sakuplja svoje kritike pod nazivom „strahote zabluda ili Ugušiću se!“ To su najnovije varijacije na nepodnošljivu, dosadnu, jalovu, malograđansku sitno usitnjenu, na rezance izreckanu realističku literaturu. Ipak je ukazao i na dva-tri gorostasa Misli i Sna, kao polaritetne pojave učmalosti. Marijan Jurković će u dva članka razjasniti usku povezanost poljoprivredne proizvodnje sa poetskim rekvizitima: sunce, nebo, fciša. Daće nove izlive svoje beskrajne vernosti madam Emi Bovari. Mihailo Lalić, ukoliko bude poslan bar za neko vreme u Tokio, napisaće u tokiskoj čajdžinici roman iz vasojevićkog života. Aleksandar Vućo piše realistički roman ~Ferije“. Potpuno je spremio oveću modernističku poemu „Kalodonti". To je radi čuvanja duhovne ravnoteže. Božidar Kovačević doteruje nekoliko pripovedaka iz skore prošlosti. Radnja se dešava u Singidunumu. Osim toga ima i oveći članak „Posni ručak kneza Miloša na jedan Đurđev-dan“, pun svežih istorisko-literamih detalja. Slobodan Marković drži po džepovima četiri zbirke stihova „Harmonikaš na travi“, „Vrabac u mreži", „Polomljene stolice iza kiše“ i „Selo kraj čuture" i knjigu proze „Trezvenjaci idu asimetrično". Risto Tošović je na putu od ~Politike“ do „Književnih novina“ spevao „Mutna stakla", sti-

hove koji, nasuprot „Uznemirenim prozorima", sadrže istočnjaeku spokojnost. Mihailo Ražnatović je spremio samostalne nastavke ranije pripovetke „Crnogorski atamani". Oni će biti objavljeni pod nazivima „Durmitorski hetmani" i „Morački markizi“. Marko Ristič je napisao nove marginalije, koje če biti objavIjene u nastavcima. Prva margi-

nalija, u kojoj se obraiunava sa modernizmom, zove se ~Od stopala krapinskog čoveka preko Lotreamona do obeleženih prelaza za ipešake XX veka“. Dovršio je : oduži galaktieki esej o utvrđivanju nesumnjive halucinantnosti atomskog jezgra koje je, uzeto genetički, očigledni produkt i Ristićevog doiprinosa dijagnostičkom određivanju psihologije evropskog dvadesetog veka.

Jara Ribnikar, posle „Nedovršenog kruga“, ima u rukopisu sveščicu pripovedaka koju је nazvala „Dovršeni romboid“. Stanislav Vinaver ima nekoliko rasprava o jeziku, sa c<pširnim osvrtom na akcente u Baba-Višnjinoj ulici. Nazvao ih je „Maramica u ustima“. Nastaviće sa izlivom novih zahvaljivanja Zenonu, logaritamskim tablicama, lirskom sazvučju, savskoj vodi i Milanu Bogdanoviću. Radomir Konstantinović je, uviđajući da se ne treba vremenski ograničiti samo na kratke rokove, odlučio da posle ~Daj nam danas“ napiše nov roman pod nazivom „Može i prekosutra“. Oskar Davičo se nalazi u jaku priprema svojih zbirki stihova, koje će cbilovati sasvim prirodnim kovanicama i novim rečničkim bogatstvom sakupljenim na Cuburi, u južnomoravskom slivu i sa ~štrafte“. Postoji pcdatak da sa svakom rukom piše po jedan roman. Novinama će dati izjavu da šargarepu zbog izvesnih kritičara ne stavlja več ni u supu. Eli Finci nastavlja esejističko kritičarski rad na dokazivanju psihološkog preimućstva čoveka iz spavaćih kola u „Orijent-ekspresu" nad čovekom što se trucka u arabi na stambolskom drumu. Sprema nove pozorišne prikaze koji će biti obuhvačeni zajedničkim naslovom „Jesenje krv'oproliče". Velibor Gligorić ima u pisaćem stolu oglede o najrealističkijim realističkim realistima među domaćim realistima. Literatura posle balkanskih ratova zasada neće biti opšimije prokomentarisana. Desimir Blagojevič je, da skrati čekanje u izdavačkim ргеduzećima, već pcnudio nenapisane stihove „Odlazak među skakavce". Ljubiša Jocić još je u potrazi za svojim umetničkim izrazom, stoga ima na stovaraštu rukopise u svim mogućim literarn m dezenima. U donjoj fijoci su mu pesme „Svira Džimi na malu frulicu" i pripovetke „Krik кгvožedno zaljubljene žene“. U gornjoj fijoci ima roman „Cudesni јагас sa Planete" i pesme „Krilati karfioli". Đuro Gavela i Vido Latkovič pripremaju „Veliko ništa“. U međuvremenu se zabavljaju redigovanjem za štampu starijih pisaca koji su pisali ponešto. Ovoj trojici se pridružuje u pisanju pomenutog dela i oveća skupina aktivnih stvaralaca kao što su Roksa Njeguš, Vladimir Pitović, Siniša Paunovič i Milan Đokovič, ali s tom razlikom što se ne zabavljaju redakturama, pošto stariji pisci nisu pisali za njih, več za Gavelu.

(NJEGOŠ O BRANKU ČOPIĆU)

Pribeležio S. Vinaver

Iz Grmeča velikoga lafu izać trudno nije

18