Архив УНС — Црквени листови

државним и земаљским законима у краљевинама Славонији и Хрватској налази нажа иравославпа српска црква, како би јој се побољшало то стање, извојевала равноправност са римокатоличком црквом и име, које јој нрипада. Сви ови нредлози и жеље подносе се срнском народно-црквеном сабору на расправу и решење. На овој епархијској скупштини учествовао Је цвнјет наше интелегенције, која је показала своје иитересовање за наше аутономне послове, те је сасвим природно, што се у њој расправљало с љубављу, озбиљно и стварно. Задовољство и мило расноложење над успјешним радом обузело је све заступнике епархијске скушитине, тако да су при растанку отпојали „топ деспот“ своме предсједнику, своме владици, а он им узвратио с отиоздравом: „збогом до скора виђења!“ Дај Боже! ј. Оскудица у свештенству епархија : пакрачке и горн.окарловачке у житрополији карловачкој. Из извјештаја енархијске консисторије пакрачке, што га је недавно поднијела епархијској скупштини својој о раду своме у г. 1892. —1899., читамо између осталог и ово: 36 мјеста аарохијске службе стоје неиоиуњених због оскудице у свештенству .“ Тако стоји у епархији пакрачкој, а у горњо карловачкој, ако није још горе стање у том погледу, јамачно боље није. Констатујући накрачка епарх. консисторија ту немилу појаву, вапије у истом извештају овако: „ Празне иарохије нагие, а богословија без богослова нагаих , велика је невоља наша.“ У извјештају епарх. административног одбора исте епархије навађа се разлог тој недаћи, пасевели: „Постојеће према превншњем Рескрипту од 1868. разређења парохија показало се у много случајева неподесним, а многима парохијама опстанак самостални јако отештан, тим више, што све и да могу сносити терет за иодмирење минимума, иотреба за самостални оистанак, не могу добити свештеника, јер се данас тражи велика сирема од кандидата за чин свештенички, усљед чега се ријетки одају томе иозиву, особито у еиархији налмој. “ Осим овога разлога, што га овај епарх. админ. одбор спомиње, на име, „јер се данас тражи велика сирема од кандидата за чин свештенички,“ држимо, да је не мање крива појави те врсте и та околност, што је неуређено дотацијоно свештеничко питање. Овај нотоњи разлог вриједи нарочито за горњо-карловачку епархију, У тој епархији прође по 10 —12 мјесеци, да свештеник не добије своју парохијалну плату, и ако би је по уређењу морао унапријед свакога мјесеца добити. Према томе, позната би нам била два главна разлога, због којих је настала оскудица у свештенству. Питање се намеће, што би требало чинити, да се тој недаћи доскочи ? Досадања централна богословија у Сријем. Карловцима могла би спремати за чин свештенички кандидате са садашњом „спремом“ запарохије: архидијецезу, бачку, темишварску и вршачку; дочим за епархије: будимску, пакрачку и горњо-

ЦРКВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

103