Архив УНС — Црквени листови

католика пропагатора. И ако Рим зпа, да су Бокељп , аеленка, “ Српства и православља; и ако су мдоги апостоли пропаганде у Боки главом платиди своје дрске покушаје; ипак Рим неће да мирује. Ми смо имал и прииике да лилио видимо тога унијатског попу са црном брадом и брковима у свему одевена и намештена као правосљавни свештеник. Таман момак без замерке; тумарао је и обилазио бокељска села, смишљао и рекогносцирао дуже времена; световао се с бискупом которским и осталим намесницима Рима који су винни Бокељима и њиховим прилпкама; па најзад доконали, да у „Кртолима“ обнове некакву стару из незапамћених времена унијатску цркву од које је сваки траг збрисан. Тај глас прође кроз Боку муњевитом брзином. Наелектрисаше се одмах и Бокељи и њихови православни свештеници. Све упре очи у „Кртоле“ и унпјатског попа. Још се ћути и ништа не почпње. Једне недеље дођоше из Котора два проте, владикин протосинђел с још неколико православних свештеника. Скуни се сав околни народ око православне богомоље у Кртолима. Свештеници изоблачише златоткане одежде и отпоче величанствена света служба православна. Окупљени Бокељи у токама и живописном свом лепом руху топе се од милине. Разлежу се свештене песме из грла народњег, на свачијем лицу видите како се излила православна душа. Свршп се св. литурђија; са крстом, еванђељем и свештеним иконама изађоше свештеници и народ колико га је било у цркви, прикупи се и остали збор који је око цркве био и стаде народу беседити на далеко чувени прота которски Јован БуКин, љубимац народа српског на овим крајевима. Стаде народ световатп и соколити да чува вјеру своју, која га је кроз вековне патње очувала, храбрила и бранила. Стаде их упозоравати на зле птице злослутице које из Рима опет долетеше и по лепој Боки и то баш овде у Кртолима срцу Боке и приморја траже лова. Свака реч овог необичног беседника падала је као огањ живи на душу народну, Узбуђење је све већма расло, и једва је беседник завршио своју реч а народ из гласа повика; „недао му Бог дотаћн се светиња наши и примаћи се ближе огњу православну спржиће га ки ништа.“ И побожни народ се разиђе мирно својим домовима; вратише се и изасланици доброг владике, да брижна архнпастира свог обрадују и успокоје милом вешћу: да је народ будан и да Вук неће ни покушати да насрне на стадо православно. , II из исти стопа исчезе и нови апостол Рима са све браду и бркове. Бесумње оде да се похвали светоме оцу како је ћарио у лепој Боци которској.

ЦРКВА СРПСКА У ЦРНОЈ ГОРИ

Две важне реФорме црквене. Прошла 1900 година забележила је две велике и посве значајне реФорме у цркви независне кнежевине Дрне Горе. Брижљивим настојавањем његовог

108

ХРИШКАНСКИ ВЕСНИК