Архив УНС — Црквени листови

председника, иоред кога с десне стране нма почасно место нарох, „ако не би он сам на прост позив скупштине (т. ј. без сваке конкуренције) за иредседнпка изабран бмо.-* Кад ирема овом сравнимо законити иоложај евапгелиског свештеника са положајем нашег свештеника у устројству једне и друге цркве: онда видимо велику разлику међу њима иа штету права, угледа и достојаиства нашег свештеника. Кад уз то јотп расудимо, да српски иравославни свештеник носи на себи благодат св. тајне свештенства, које еван. гелиски свештенпк нема; да наука, дух п карактер св. цркво иравославне даје свом свештенству много иретежнији значај и много већу важност у црквеном животу народа, него што то чини еваигеличка црква свом свештенству: оида се јасно внди, куд се са таком уредбом смерало. Свештенство се мора жалити на оваку уредбу, која га неираведно стеже и омаловажава; али је од љега далеко иомисао, да то чини из каквих личних и сујетних амбицијозних тежња, него ради очувања свога ирава, угледа и достојанства, а зарад добра и напретка цркве и народа. Последице таке уродбе у животу цркве и народа нашег иотиуно онравдавају то свештенпчко жалење, јер тај живот не само да није за време битисања кр. Рескринта у лепом изиосу од 30 година у наиред коракнуо, него на против у свему се види онадање и назадак. Свештеник самосталан п свестан свога узвишеног нозива и задатка нема иоља да развије у црквеној општини сву своју снагу у корист религиозно-моралног, друштвеног и материјалног напретка њеног. У седницама црквене скуиштине и црквеиог одбора (у овом другом случају ако је свештеник иарох, јер само нарох има места и нрава учествовања у одбору) припада му само прост глас као и сваком другом члану скупштине и одбора, Тај глас свештеника, односно иароха. губи се нри решавању и гласању нредмета у већини, ако ио свом уверењу случајно застуна тој већини противно мнење. У оваком случају законом је у Далмацији установљено, да свештенички противни глас има толику силу и моћ, да задржи извршење већином донесеног закључка све дотле, док надлежна виша власт не реши ствар или у корист закључка већине, или у корист носебног образложеног мнења свештеничког. Кад би се и код нас тако узаконило, онда би се боље иазило и обзирало на суд и мнење свештеника, него што се то данас чини.

ХРИШ'НАПСIШ ВЕСНИК