Архив УНС — Црквени листови

служите! И нека вам Бог подузеће ваше обилато благослови.

На Св. Алимпија 1900 у Абадији.

Валг искрени друг и пријатељ

Чеда Мијатови!

На овом месту приказаћемо још једно писмо свештеника Михалџића из Барање у Будимској дијецези, да се види, с каквим патриотским болом врсни овај свештеник слика тешке и нсво.бнс прилике у којима се православна црква и народ наш у тим крајевима налази. Писмо гласп:

Пречасни госиодине!

Не могу Вам довољно исказатн своју радост, што сте се решили да у промењеним приликама опет узмете у руке уређивање Вашег листа, у коме желите да сједините све српске епархије, да се бар у лнсту Вашем видимо као целпна! Ради сте да имате у лиету Вашем што и пз епархије Будимске?! Ал’ шта би то било? Добра? Далеко је добро од нас!!.... Ми се само добру остале браће српске радовати умемо! Наша епархија раштркана по већем делу Угарске не изгледа као компактна целина, већ као оазе по Сахари. Тамо амо никла је по једна насеобина српска, столећима се борила и држала, али прилике се променише и ено песак шовинизма већ засипа н праг, досада не такнуте цркве! Општине наше но варошима горњо-угарским, зову се само сриске, а већ ни по срцу ни по језику нису више такве! Још само Сентандреја, столица Арсен Патријара, и Будимпешта, где се слеже нешто чистог српског елемента пз крајева Српских, а остале варошке општине внше и нису општине Српске, оне могу зар једино да послуже као квасац Мађарске нравославне цркве у Угарској, кад се и то буде прохтело шовинизму. Држи се Српство још у сеоским општинама, и то у доњем делу епархије ове, што се на Драву наслања.

ХРНШЋАПСКИ ВЕСНИК