Архив УНС — Црквени листови

Пре него што завршимо, имамо да упозоримо свештенство на једну не малу опасност, која се рапидно шири и која прети да подожај свештенства у погдеду његовог материјалног стања унини још горим и несношљивијим. Овде мислимо ово наг.то да не рекнемо безобзирно регуллсавање парохија и отварање нових на штету већ постојећих парохија. Треба учинити све што се може, да се са тим регулисавањем парохија застане бар дотле, док се не види, може ли шта бити од намерног уређења свегатеничког стања; па ако се то икада изведе, онда се могу и парохије без штете за свештенство рагулисавати до миле воље. бволико за сада на брзу руку о томе важном питању.

КРЕТАЊЕ РИМСКЕ ПРОПАГАНДЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Све до окупације у Босни и Хердеговини, православни су Србн живили са Србима римокатоличке вјере, у својој домовини, у најљепшим одношајима п вјерска трпељивост ишла је чак тако далеко, да су до тога доба, православни Срби, својој по крви браћи римокатоличке вјере, који су од увијек били сиромашнији и незнатнији дјелом подизали богомоље, а дјелом потпомагали да се п материјално подижу. Али од како се промјеном државне управе у Босни и Херцеговини отворише широм врата најезди хрватскије шовиннста и језуита, од како ови поплавпше те красне српске крајеве, да као пијонери римске пропаганде шире католичанство; од тада је престала та братска слога и свето православље у Босни и Херцеговпнп ностало је предметом њихова пљена. Од тога доба, римокатолички бискупи и надбискупи, Фратри и милосрднице најслободнпје чине све што год хоће у корнст римокатоличке цркве и вјере ни мало неустручавајући се, да тијем својијем радом прелазе и границе вјерске трпељивости, да јавно нападају и вријеђају свету православну вјеру, њене установе н вјерске властн. Потпомогнутн н заштићени, они нримају без икакве опреке дарове и прилоге за своје језуитске п пропагандистичке циљеве из свега свијета и за то су створена нарочита друштва као „Сон§ге§аПо (И ргораотшба Ме“ (Та§ћlаП од 17 маја 1883 број 133. 1 аИдешеше 2еllлт§' од г. 1883 број 183), и многа друга, и које ушљед тога, а које ушљед несразмерно вишег потпомагања из државни земаљски средстава, римокатоличка црква, која бијаше до окупације материјално сасвнм снромашна и незнатна, а културно назадна, данас стоји сјајно и корача све што бољем напредку; тако да у самоме Сарајеву, гдје до окупације имадијаху римокатолици само три кућице и то као својину; Манастира Фојнпчког, Крешевског и Сутјеског, у којима бијаху смјештене црква, парохиски дом и школа, оне шаке сарајевски шокаца, данас износи

КРЕТАЊЕ РИМСКЕ ПРОИАГАНДЕ У БОСНИ И ХВРЦЕГОВИНИ