Архив УНС — Црквени листови

науком, скретати с правог вјеровања у истине светог православља, и привначити лажном Риму и његовој науди. Омалнважавати прописе о прпјелазу из вјере у вјеру и непоштујуРп православне црквене власти, мимо њпх грабити у своје стадо припаднике православне вјере, а спречавати свијем дозвољенијем п не дозвољенијем начпнима прелазу шљедбеника њихове вјере у православну вјеру, штампати са неограниченом слободом у Босни н Херцеговинп пропагандистичке књиге, лпстове и брошуре и у њима са иејвећим погрдама јавно насртатп на свету православну вјеру и њене св. установе („брошура Разбистримо“) па их распростирати и силом натурати нашем православном српском народу; спутаватн разнпм срествима православне архијереје који раде, да се томе злу на пут стане п спречавати пм да цркву н вјеру од тих насртаја бране н да подручнп клир п народ поучавају, како да се према томе свему владају (Хриш. Вјесник од г. 1883. свеска IX и X). Све то што се може у свако доба доказати, а што је у неколико и доказано (Источник г. 1887 стр. 29 1888 стр. 91. г. 1898 ст. 39. 243. и отпис Митрополита Мандића парохиеким звањима у Сарајеву од 17 Фебруара 1900 број 1376) званичним путем, није ништа друго, до копати гроб светом православљу п Српству у његовој рођеној кући на освитку слободног п нроевећеног XX вијека. Из најновијега доба зна се још да је надбпскуп, Штадлер ишао у Загреб на католпчки конгрес н да је тамо између осталога његова шовпнистичког рада држао чак н говор на банкету конгреса н у њему истакао жељу: „да се Босна и Херцеговина споје Хрватској,“ чиме је јасно доказао, да он није само вјерски рим-папски пропагандиста но и политички, Хрватски шовиниста. Истина, он је за тај говор добпо по наредбп Царевој од кабпнетске канцеларије писмену опомену: „да се у будуће далеко држи од политичког питања и у својим изјавама и у својим дјелпма.“ Али судећи но његову држању п раду, од тога доба, изгледа: или да је та опомена само политички маневар у данашњим данима црквено просвјетне борбе православнп срба који се на сваком кораку туже на пропаганду Штадлерову, или да она н пначе није на њега много утицала. У пркос тој опомени Штадлер пде демостративно кроз Босну н кроз Хрватску дочекиван п испраћан, папи у Рим на поклонење. Овај га најпредусретљивије прима п ласкајућп му ријечима: „Ви се морате много да борите са другим вјероисповедима у Босни и Херцеговпни, “ храбри га, да у пркос горњој опоменп настави свој рад у дотадањем правцу. По повратку из Рпма, њега првог од свију црквени достојанственика посјећује у Сарајеву Министар Калај, и то баш онај министар, на кога се осуше дрвљем п камењем све скоро Хрватске новине, због цареве опомене, приписујући кривицу њему као да је он исту израдио. Непоремећен у његову правцу Штадлер н пропаганда непрестају отимати православну малољетну дјецу и преводити их у своју вјеру, без знања православнп власти и без обзира на законске прописе о томе. (Пошокчио је љетос двије дјевојчице у Клостеру

КРЕТАЊЕ РИМСКЕ ПРОПАГАНДЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ