Архив УНС — Црквени листови

оиолико делатиости у том погледу колико би и само желело; јер се мора очајио да бори за опетанак свој са неуређеног материјалног стања и наплате своје! Међутим и у нашој цркви Архијереји су усредсредили свеколику пажњу своју да појачају дисциплину над свештенством и да ослањајући се на првобитно уређење у цркви, узму у своје руке н административну н судску власт над свештенствбм. За време прошле владавине спремљен је бно пројекат закона црквеног, у коме је уз остале одредбе уиесена п таква једна одредба: да се свештеници могу и админпстративно дакле без суда нремештати с једне нарохије на другу. И овај бн се пројект и озаконио, да ипје Свештенство предузело озбиљнији корак код меродавнпх Фактора н нодигло осуднн глас против тога убиственог Смера. Ова и оваква радња Архијереја наших, у опште, не може ннгди наћи одобрења. Она је лишена сваког нравилног основа н здравог разлога. Колико ми знамо, Свештенство није дало нпчпм повода за то. У Свештенству свуда влада прпмеран ред и нослушност. Свештеници се свуда односе према енископима онако, како канонп и правила прописују. У чнтавој срнској цркви није било случаја, да је- свештенство отказало послушност својнм Архијерејнма илн се одунрло п.иховим законитнм наредбама. За одржање реда и дисцинлние у овештенству Архијереји имају дово.бно властн у канонима и одредбама садањих закона црквених; но ако би се, ипак, нашло да новим изменама законским треба нронисати још нека нравила за појачање реда и дисцгшлине, зар је требало тога ради из основа поништавати вековна нрава и гарантије евештенства? Ова радња наших Архнјереја у толико теже пада свештенетву, што она долази од епискггаа од којих је већина у свима тнм областима црквеним, који су дошли на те високе ноложаје нз средине мирскога свештенства, који знају дакле све патње и невоље свештеничке, који су на себи искусили све зле стране овога ни мало завпдног ноложаја; па у место да Свештенству пруже заштите нротиву самовоље државних органа и олакшају нм патње н невоље; да му по-

НАША ИРВА РЕЧ ПРАВОСЛАВНОМ СРП. СВВШТЕНСТВУ