Архив УНС — Црквени листови

гктетта н имена сенатора, генерала. трговаца оружјем и банкара, уредннка .тистова и плаћеничких новинара. У своме знаменитом говору Вишински им је отворено указао, да је за њих и њихове сараднике рат извор велнких послова (бизниса) н огромних добитн од милијарда долара. зато је Вишински и тражио да се стави на дневни ред садашње (сад већ прошавше сесије) ОУН питање потпа.ннвача нових ратова, да би они били жигосани н обуздани, да би били осујсћенн њихови паклсни умишљајн о новнм крвавим и рушилачким ратовима. Није тајна, да се потпаљивачи нових ратова органнзују. Окунљају се и саветују. Уједначавају своја оруж!,|а, изналазе базе п сарадннке, дају зајмове и лансирају у промет низ застрашнвања, како би претходно извојевали моралну победу над противником победу над његовим духом. Упоредо с овим, међутим, окуп.љали су се, састајалк су се н састају се и носиоци мира и демократије. Делегатк девет европских комунистичких партија у Европн окупили су се крајем септе.мбра (пр. год.) у Пољској и нступили са декларацијом. У овој декларацији је јасно оцртана снтуаДцгв у свету г . Ту је речено да народи читавог света не желе рат, али да агресори хоће да потпале иов рат, ма да је огромко растојање њнхових злочиначких и безумних жеља и њихових могућности да такав рат изазову. Народи не жеље да рату ју. Рат не желе ни радннци, ни сељаци, ни мушчарпн ни жене, ки деца, нн старци. Рат је већ апсолутно негиран у свести свих разумних, нормалних, демократских народа. Човечанство је жедно мира н демократије. И народи су чврсто одлучили да сврше са потпаљнвачима рата. Они ће бити приковани за срамии стуб. Човечанство упорно нзграђује свој сутрашњи мир. Јер он ипак још није наступио. Још има у свету земаља, где се води рат. Грчка и Шпанија, Индонезија и Индија, Иран и Кинз. У многнм зсмљама могу још колико сутра да избију нови пожари. Многе земље нису још окончале период рата и још су сталио у стању примирја, а не у стању мира. Као да је за човечанство, или тачније за неке државкике лакше да граде рат, него мир и демократију. Али и упркос свему томе, рата неће бити. Локалних, ситНгИХ метежа може бити. Али не н једног новог светског рата. Данас, више него икада, чувари мнра, народи будно стоје на стражи мира. Као носиоцн мира треба да буду будни ua својим местима и сељацн и радници, и свештеници у нме Хрнстово, и учитељи и лекари, и сви народи. Данас више него икада треба са црквених амвона свију цркава и на свим језицима, свих вероисповести, да се по-