Балкански рат

Број 3

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 35

Да су Турци те положаје заузели пре доласка дунавске дивизије, то би било кобно по ц°о даљи рад. Они би нанала дивизију док је још била у маргпевом поретку — за борбу неразвијена и крнј тога да (е предвидета. Али комапдант коњичке дивизије <’ценио је важност ових положаја, одржао их и предао дунавскпј дивизији — штлтећн за то време и њено бојно развијање. Од колике је то важносги било, ноказао је исход те славне битке. Борба је страховпто беспела. Ордонапси су јурили па све стране. Разне вести кружиле су. Груписана ксњинка дивизија бнла је распоређепа на левом крилу дунавске дивизије чији је фропт износио око 7 км. Опа је била сада и морална потпора борцима дунав. дивпзије и уједно моћна јединица спремна да се баци онамо где то буде најиотребније. А то је и било! Лагапо са положаја стизали су лакше и теже рањени војници и то сваки праћен увек од неколико здравих нерањених војпика. Војници су били узбуђени. Чуло се тпрестано: Изгибоше нам сфицири. Изгибоше свп! Како су се перањепици све чешће појављивали то су од страпе коњичке днвизије пдр> ђене парочите патроле да ове војпике прикупљају и натраг враћају. То је нмало дејства. Сећам се једног интерееантног разгов>ра између команданта коњичког пука коњичког мајора г. Јеврема Лазића и једпог пегаадпског капетана из XVIII иука. Наишавши па овог капетана командант му рече, да прикупи ове војиике и да што пре оде паједну узвишицу — он ту показа руком напред, где су били наши пешаци. Капетан му одговори да је њему командант пука наредио да ов^е остапе а у осгалом немају ни муаицпје. На то му командант узбуђен рече: Овде се тиче опште ствари! Има момената ко.ји су старији и од вашег командапта и од мене. Скуните ове људе и идите тамо што пре. Иадпе ли оно место у'питању су тада сви положаји. Его муниције. Командант нареди и неколико сендука беху брзо скинути са коња из пуковско бојне коморе и предатн пешацима. Капетап увидевши важпост овог наређења — поздрави мајора и са прикупљввим војницима и муницијом оде па озпачепо место. Борба је и даље страховито беспсла! Од силне пушчапе и топовске паљбе — уз трештање митраљеза изгледало је да со сам'оакао спустио на земљу. Рањеници су непрестано пристизали, Око 3 ч. ио подне комапдант IV коњичког пука добио је наређење, да са потребпим бројем војиика оде па положај на Црвепом Брегу и да потпомогне пешачку вагру и да се тп положајн одрже по сваку цену. Одмах је према величини терена послат 4-ти ескадрон тога пука ПОД комапдом капетана прве класе Милана Рафзјловића и цело митраљеско одељење под командом капетана I класе Драг. Мостића. Они су у галопу, а иод јаком непријатељском ватром избили на означено место — сјахали за борбу пешке — и јаком митраљеском и пушчаном ватром потпомогли наше разређене пешаке уневши и самом својом појавом пов дух н одушевљење код бораца. У вече када смо прикупљали рањенике многи су ми пешаци са највећом радошћу описивали онај тренутак када су видели да долази по-

моћ — и када су чули митраљезе. Са још већом храброшћу борба је настављена и трајала је целе ноћи. У неко доба када је ватра сг турске стране попустила — смењен је десетковани ескадрон и оделење и повучени главнини. Вој шци причају сами: Ни у паклу пе може бити сграшније: Вуји око пас куршум као челе у кошници. Гранате падају пред нгс и иза нас — а изнад глава иршти гарапнел. Снтно камењз издробљено граиатама засипа нас. Око пас падају паши другови. Али у свакоме је силна тежња да их освети — шго скупље, што страш шје. Свако помишља у себи: код Турака је још страшније. М I гађамо много боље, а и наша артиљерија просто их засииа. На неким местима били смо близу Турака. Видели смо лепо какочитаве лесе иадају од наших мптраљеза. Нисмо им дали ока отворити. Ноћ је проведена у борби. Блесак и грмљавина топова прекидали су ноћну тишину. Гроктање пушака трајало је целе ноћн. Зором отпочела је борба још страшније. Коњичка дивизија пребачена је на леву обалу Пчпње. Коњичка батерија на рукама војаика изнешена је на ноложај са кога је косила турске редове — и ућуткала ону зурску батернју, која је још првога дана са леве обале Пчиње наносила грдне губитке пашим трупама. Добро удешеном ватром турска батерија ућуткана је за неколико мивута. Кнез је стајао крај самих топова и гласно је хвалио сваки добро избачени метак. Турци почеше попуштати. Наши вападаху још силније. Турци одпочеше оступати .у нереду одпочеше бегати. Командант IV кољичког пука добио је наређење да се са својим пуком баци на одбачене турске редове, који су лагано излазили из једног густог врбака и на које је већ дејствовало својом ватром митраљеско оделење тога иука, Командант изађе пред пук и у кратко саопшти сзоме пуку ту заповест. Бурним „ура“ поздравише војници ову заповест. Кратке комацде! Иук се заталаса и као вијор уз бурне узвике војника баци се на турске редове. Наши пепгци урнебесним клицањем поздрављаху појаву коњице. Турци су бегали на сво страие. Ту су почели долазити први заробљеници. Коњица их је дуго гонила, док је ннје задржало паређење, да се пук прикупи и да остапе ту на истакнутим ноложајима на предстражи целе дивизије. наставићн се Н АШИ ЈУНАЦИ Дотпуковник Ристић, и капетан Магдић.. Слика нлша представља потпуковника Милорада Рисгића, команданта 7. пешадијског пука, и његовог ађутанта капетана Констаатина Магдића, која су се са својим храбрим Београђанима јуначки понели. Ристић је достојно заменуо славно палог Алексаадра Глишића, а Магдаћ је био десна рука и једном и друг м. Наша слака представља их пред њиховим шатором у охридеком логору у спреми у којој су издржавали све ратне штрапаце и у свима крвавим борбама претходили евојим војницима.

(

ОрорЈоие нрвавеТборбе Драгољуб Мостик, коњички капетан, са својим митраљеским оделењем четвртог коњичког пука, после борбе на Куманову.