Балкански рат

Број 4

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 61.

нерал Јанковић је са својом војском ушао у Приштину, престони град краља Милутина, где га јенарод српски с одушевљењем дочекао, јер је у браћи својој поздрављао своје ослободиоце испод петстолетног ропства. Приштина је велика колико Ниш, има до близу 4.СОО кућа. Падом Приштине остварен је вековни сан српског народа ослобођено је Косово, које је тога дана свећено и славно освећено на Кумапову. Свечанпм поменоч Цару Лази н Косовским јунацима у Муратовом тулбету па Косову, уз громке плотупе сриске војске, залечене су петвековне љуте Косовске ране васцелога српскога парода. Са тугом али и са поносом Србин се увек сећао Косова поља н од колевке до гроба свога је од 1389. године до данас запајап идејом освете Косова, а Косов.) за неколико дана бнло је слободно и српско! Ово поколсње од смрти Душана Силпог до дапас пајсрећније је јер у историји српског парода од тада до дапас нисмо имали светлијих момената и зиачајпијох дана од ових, што смо их преживелп крајем прошле године. 8а Приштином редом су падали Феризовић (Уро* шевс г ц) Вучитрн, Гиљано, Митровица, Тетово и Велес. а на другој страни Сјеница, Пљевље, Пријепоље, Прибој. Ту је запљењена опетвелика количина оружја, муниције и ратног материјала. Прва армија у то време нродирала ј е од Скопља преко Велеса на Прилеп и Батољ. На Велесу наша је коњица усиела, да разбијене Турке раздвоји, те су једни пошли пут Кичева, и тамо су бијени од моравске дивизије другог позива, а други су се 1едва задржали пред Прилепом, у "епроходном кланцу Бабуне планине. У Прилеп се друкчије није могло ио тим кланцем, који је сам Бог утврдио, а Турци су на њему заузели веома јаке позиције. Ед неприступним врховима, међу стене засело је 20 батаљона са топовима, које су успели да у бегству спасу, четпри батериј. а са тих неосвојимих позиција отворили су убитачну ватру, артиљериску и пушчану на нашу дринску днвизију, која је после дводневне исполинске борбе, и ако без помоћи артиљерије, успела да бајонетом истера Турке из неосвојимих њихових утврђења. Првог дана и прва ноћи од убитачне турске ватре пије се могло напред. Али другог дана пети пук бајонетом пође у смрт и готовошћу својом да умре поразио је непријатеља. Крв је текла потоком низ стење, читави редовп мртвих и рањеиих надали су један за другим, а живи су газили преко мртвнх и шшш само напред. — Напред браћо, јер иначе изгибосмо\ орило се у српској бојној линији. Турци су натерани у дивље бегство оставили и позиције и Прилеи, да сутра дач дочекају Орбе на Алинну. Тада се развила борба на Бакарнсм Гумву, која је прогутала највише жртава, али и показала слособност официра, иотпуну извежбаност војника и готовосг свих Срба, да ме и по цену своје смрти Отаџбини извојују победу. И са Алинца Турци су бајонетом натерани у бегство. Тако ј е Марковом Прилепу из крви јунака Пзаскрсла — Слобода. ТурДи су се повукли ка Блтољу. Ту је била најочајиија борба, али и нгјславнији успех српски. Борба је вођена четири данн, српске трупе су је највећим делом водиле из — воде. Тешкоће су биле неописане, али победоносна српска војска их је савладала јуначки. На Битољу је иотпуно сатрвена турска вардарска армија. Ту је српска војска коначно рашчнстила сву Стару Србнју и Маћедонију од туреких трупа, а задобијен је грдзн ратни пљен, који вредн милијонима. (НАОТАВИЋЕ Се)

Војш старацо

Р1нншра као ргдои

Када је Врховна Команда пресељена из Београда у Врању пошли су тамо и некоји наши министри, а како је тада свак Србин, који је дорастао „до коња и до копља“, осетио се војником и наши министри су се појавили на улици као редови. Хитни ратни фотографи снимили су их за успомену потомству. На овој слици се виде два, редова председник министарства Пашић и до њега министар грађевина Јоца П. Јовановић у разговору са једним страним коресподентом, а иза њих хита бивши минисгар Ђорђе Генчић. који је са штабом прве армије прошао кроз све битке од Рујна ^до Битоља, где је збрао драгоцени материјал, који ће]се, када буде објављен, у сласт читати.

Ш 1ејиа нм

Вранк1гаврамн1жнва п кљују ■ ■■■ јШ Ово је једна од најјезовигијих слика са крвавог разбојишта на коме су пали толики јунаци и коњи. Сутон је! Озде где се јуче била крвава битка, где су хиљаде’ ударале једно на друго сејући на све стране смрт, сада је све мирно и тихо. Војска хита напред, рањени јунаци су покупљени и пренети у болнице, мртви су у заједничке гробове покопани, а на крвавом разбојишгу леже само разни војнички предмети, остављени топоби, пушке, муниција, ратна спрема и јаче рање ни коњи, а око њих као на мршу, лете и гракћу вранигаврани. Ено тамо један коњ тешко рањен лежи, дићи се нз може, али је у њему још пуно живота, а једној врани није до чекања, она се спустила на њ егову грбину и жива га кљује.