Балкански рат

Број 5

Страна 66

БАЛКАНСКИ РАТ

копитб у тт

Умукнула паљба. Крв пухни с равница. Оконнана битка пободна и љута. Четири јунака, онаљена лица, 8апала за тврду бусију крај нута. На пушкама њиним блеште бајонети Слатко је и дично за свој род умрети ! „Скоро ће бегунци Већ су у планини — Најстарији јунак друговима збори „Ослушните: чујем. говор у даљини „И хрзање коњско дубоко у гори ! „Данас ћемо браћо до циља доспети . . . „Данас ћемо славу, ил’ гроб свој видети !“ „Слушају. У сваком бурно срце игра Осматрају бомбе и убојне метке, И потајно, ћутке, ко четири тигра, Вребају, стиснувши танке брзометке . . . Сваки се у души помирио с гробом А Турци све ближе ... и зборе међ собом : Један: „Ја сам, браћо ситну децу клао ! ‘ Други: „Смрт сам сејо, куд год нога крочи !“ Трећи: „ Ј а сам, браћо, живе људе драо!“ Јагодина.

А четврти: „Мртвим ја сам коп’о очи!“ А пети, чиј’ коњиц зазире у тмини, Узбуђено збори чети и дружини : „Браћо, мене плаши тај мир у планини ! „То ћутљиво стење, та потмукла шума ! „Ја несрећу слушам, јер све ми се чини „К6 да нешто шушну у тами крај друма ! „Него хајд’мо брже“ — преплашено збори„Нешто ће нас снаћи у тој клетој гори ! ‘ Ал’ џин један тада, ко лав избездушен, На бусију, хитро, докле око трене, Искочи са бомбом, силан, разбарушен, Оријашке снаге, мишице гвоздене, И измахну снажно. . помози му, Боже ! . . . И хитну се бомбом што год игда може . . И удари, прште ... И, ко да се сруши Огромна планина од гвожђа и стења, И прхнуше у вис, кроз дим, што се пуши. Делови од руку, нарчад од камења . . . „На бајонет ! Јурршт ! За част српског рода ! „Живела Србија! Живела СлободаО Вој. Ј. Нпћ—№ађм.

0 кунешој бнтци — ДЕЈОТВО ОРПСКЕ АРТИЉЕРИЈЕ —

Првог дана кумановске битке, 10. октобра, у 7 и по часова ивјутра левом обалом Пчиње крстариле су коњичке патроле, а гро наше стратегијске кољице, са коњичком артиљеријом било је такође иа левом крилу кумаиовских положаја. Коњичке иатроле, после доласка у додир са иротивником поднеле еу колњнданту армијске коњице, Кнезу Арсену овакво извешће о противнику: — Непријатељ, кога је потукла трећа армија ђенерала Степе Степановића код Страцина одступа у нереду. Трупе које су нред нама побочнице су те војске, која се креће у две колоне према Куманову. Да би се то извешће проверило и ватром утврдило лаређено је, да коњичке батерије одмах отворе ватру са Каниларског Кама на противника, који је биоу колонама. Чим је наша артиљерија отворила ватру нротивник јој је сместа одговорио и пешачком и артиљеријском ватром, која је била тако силна, да је био немогућ опстанак коњице на фронту левог крила. Коњица са коњичким батеријама довукла се на леви бок. Трећи дивизион 3. дунавскогпољ ског артиљеријског пука добио је наређење, да смени коњичку артиљерију. Седма и девета батерија добиле су задатак да заузму Капиларски Кам. Та наредбаје извршена. Приликом заузимања положаја рањен је командир девете батерије, артиљеријски капетан прве класе Милан Атанацковић. У томе етиже друго наређење, да девета батерпја премени положај под најжешћом пешачком ватром. Имгла је да заузме положај Црвени Брег, одакле је доцније и дејствовала. Осма батерија заузела је вис између Безим; не коте и Црвенога Брега. Рад овога дивизиона протекао је готово у непрекидном мењању положаја, због разних противуречних заповести од више команданата. Час је наредио командант артсљеријског нука, да се заузме овај положај, час је командант 18. пука (коме је био придодат овај дивизион) и командант дивизије, да се иде на прихватни положај. Због тога, што је њих толико имало пра-

ва да заповеда овим дивизлоном његов командант бао је принуђеп да се тога дан-Рогранич I у езоме делокругу рада на обичног носматраоца. Последице таквог рада биле су, да је противничка артиљерија, услед неделатности наше артиљерије, која је добар део времена изгубилау мењању положаја, успела да регулише изврсну ватру на пешадију нашега левог крила, тако да је та наша пешадаја, 18. пук, готово сатрвена добром и успеганом артиљериском ватром. Оаај успех противничке артиљерије може да се припише томе, што је она била за време коректуре под околностама ко.је владају на стрелишту, а не у рату, јер јој наша артиљеријаније могла да омета рад за време коректуре, пошто је била у непрекидном иокрету при мењању положаја. По по,оед свега тога наша артиљерија на левом крилу много је учинила да тога дана по подне не поиусти наше лево крило ; на коме је био 7. пук са комитама. Око 1 и по часа по подне заузео је и први дивизион овог артиљеријскога пука ноложаје југоисточно од положаја трећег дивизиона; у центру је била друга багерија, лево прва, која се наслања на трећи дивизион, а на крајњем десном крилу била је трећа батерија. Ове батерије су до 2 и по часа по подне засипале иротивничку артиљерију, а после су тукле пешадију, која јој се била јако приближила у 9 и по часова ноћу, тако да је код прве батерије бало гађање на 400 метара (прва батерија је ге ноћи темнирала и на 200 метара), а код друге батерије на 800 и 850 метара. Турска пешадија је ноћу покушала да нродре на нашем десном крилу, али је ту одбијена сграганом рафалном ватром наше артиљерије. Последица оваквог рада првог дивизиона била је, да је противник изгубио сваку даљу вољу да настави даље нападе на наше десно крило. Овде би требало нарочито истаћи умешност, хладноћу и трезвеност при командовању трећо.м батеријом, која је добила најмање 120 по математица најуспешнијих шрапнела у батерију, али је поред сзега тога она успела да уништи и ућутка цео противнички дивизион. Успеху на Куманову, где је неочекивано решен ерп-