Балкански рат

Страна 180 БАЛКАНСКИ РАТ Број 12 ИЗ НОВБ СРБНЈЕ

Уивтнннкн оптар цркве Св. Бпаса у Скопљу Скопље је било престони град Душана Силног и главно место Србије онда када јеСрбија била највећа, најснажнија, војничкн најјача, најсталоженија и културно на највишем ступњу. Варварство турско уништило је све споменике, који су обележавали ту славну епоху у великој прошлости нашега народа. Огуда данас у Скопљу немамб ни трагова од монументалних палата и Божјих храмова, којима је Скопље било украшено за време Душана Силног. Од величанственог храма у коме се Душан крунисао није било до скора ни трага. Могуће је, да ће му се ускоро откопавањем траг наћи. Притиснути од Турака Срби су своје храмове морали тако подизати, да ни мало не падају у очи. Такав је и саборни српски храм Св. Спаса у Скопљу. И он је као у подруму. Али када га нису смели подизати у вис Срби су га унутра украсили скупоценим иконостасом. Сматра се да је иконостас цркве Св. Спаса који представља наша горња слика по уметничком своме дрворезу ремек дело велике вредности и дајеу опште најлепши иконостас у српским црквама. Краљ Ннкопа српске] војсцн — Чвститка за освојењв Једрена Краљ Никола поводом славних подвига српске војске приликом заузећа Једрена честитао је Краљу Петру овим телеграмом: Слава, којом се српски соколи овјенчаше под зидинама царских Једрена. обасјава лице цјелокупног нашег народа и величанствено утврђује подвиге твоје сјајне и красне војске. Честитам ти из дна душе овај за Српство свијетли дан. Ннкола.

Пешадн]скн пајор Пнпорад 1к. Интравић КОМАНДАНТ ДЕСН0Г ОДРЕДА П0Д СКАДРОМ, Мајор Митровић је из реда најбољих наших мла ђих официра, који су у овоме рату играли врло видну улсгу и оправдали леп глас, који су уживали раније. Објава мобилизације мајора Милорада затекла је у Паризу, одакле је одмах потекао у Отаџбину. Поверена му је команда над првим батаљоном петог пешадијског пука другог позива, са којим је већ 5. октобра прешао границу на Сикирачи. Са својим батаљоном учествовао је у борби на Приштини, а 9. октобра упућен је с батаљоном дазаузме Митровицу и Вучитрн. Ове лепе косовске градове он је за један дан ослободио. По том је учествовао и решио битку на Ђаковици, Мијету и Љешу и први са одличним му командантом 5 пука II позива потпуковником Милованом Плазином. нобо заставу на Српском Јадранском мору. Добивши под команду батаљон ипо отишао је као претходница Албанском одреду и заузео: Маћи, Ишим, и Кроју, одакле је враћен за команданга на Мијету и аобио управу над 2 и по батаљона. Јануара 22. кренуо је са својим одредом и већ 24. заузео бушатске, а 25. мелгушке висове, а 26 и 27. учествовао у крвавој борби на Бабуни. Сви ти висови су веома важни фактори под Скадром. Мајор Митровић је обреновчанин. Гимназију је свршио у Београду. У Војну Академију ступио је 2. ав густа 1896. године са двадесет шестом класом, која је дала читав низ одличних официра. Као одличан официр свршио је и виши курс са врло добрим успехом Беспрекоран официр у миру показао се и као неустрашим ратник и искусан војсковођа, те је доживео ту част, да му се као младом мајору повери команда над читавим десним одредом под Скадром.