Балкански рат

БроЈ 15

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 237

ките свежим ловорима својо пободно заставо, а с нама данас стунају напред и јуначко савев нмчке војско бугарска и грчка. .Воковно су нам латњо заједничко било, заједнички нас интереси возују, нока нам и рад на добру и слободн Балканскога Долуострва буде зајоднички. Моја ће 1н)јск'а у Старој Србији пород хришћана затећи и Србо муолимане, који су нама тако ис/го драги, а с њима и Арбанасе, хришћано и муслимане, с којима наш народ живи заједно већ > иљаду и три стотине година, обично долоћи с њима сроћу и несрећу. Ми им свима носимо слободу, братство, једнакост у свему са Србима Наша ћо Србија и тамо доноти жољени мир и напредак, као што је то донела окрузима ослобођеним 1877Ј8. године: у њима Јкиве слободни, напредни, свесни, задовољни грађани. Тај живот имамо да заснујемо и на обалама Лаба, Ситнице, Ибра, Дрима, Вардара. Ја вас позивам, драга браћо, свесрдно помогните моју храбру војску да ово створи и сву своју снагу за то заложите.

Живоо мој мили Срнски Народ!

П Е Т А Р с, р.

У Нишу 5. октобра 1912. год

Председник Министарског Савета, Министар Спољних Послова, ЦНК. П. ПвШНЋ с. р. — Министар Финансија, Д-р Ц, ЦНЧ| с. р. — Министар Унутрашњих Дола, СТОЈ. Р!. П|)0ТНЈ1 с. р. — Министар Правдс, Ц-р И. ПОПИћВВНћ с. р. — Министар Народне Привреде, КОСТН СТОЈННОВНћ с. р. — Мииистар Грађевина, ЈОЦН П. ЈОВННОВНЈј с. р. — Министар Просвето и Црквених Послова, Љујја ЈОВННОВНП с. р. — Министар Војни, Пуковник РаД. ВОЈОВНћ с р.

Цриогорцп! Тужни вапај, који допире из Старе Србијо од тамошње нашо потлачоне браће, не може се даље подносити. Онамо немилосно кољу но само људе него жене и нејаку ђецу српску. Гладно, јадно и плијењено српско се робље иотуца по горама и око гаришта својијех домова кликујући вас, да га заштитите и избавите. Дужност и љубав рода налажу вам да похитате браћи у помоћ. 8нам, да би сте ви то и досад учинили са урођеном вам одважношћу, да Ме нијесте слушали и ишчевивали исход Мојијех мирољубивих напора за заштиту мученика испреко границе. Моје надо, да ће се наћи начин да се без Јфољевања крви Срби у Турској ослободс мука, нс остварише се, те сад, колико год је Мојем срцу тешко нарушити тишину европскога мира, не остајо Ми ;ј,о латити се сабље — оне сабљо коју су ваши очеви неустрашимо сљедовали на Вучијем Долу, Никшићу, Бару и Улцињу. Црногорци! Уз нас је правда, а коцка јо бачена, па ј нто Бог да и срећа јуначка! Замном, јунаци, да руку пружимо браћи у невољи, као и витешкој Малесији, која со ево двије године лавски бори за своја права, слободу и сједињење са Црном Гором. Нијесмо сами. С нама је Бог, с нама су балканске хришћанске краљевине, са којијема смо удружени у заједницу, за којом сам: вазда чезнуо и коју су све од навале азијатеког освајача жељно очекивали толики насови балканских народа. Имам тврду наду и мишице, ред и послушност синова Мојијех старијех војника, да ми ништа неће бити немогуће, но да ће сад височије него икад уздигнути углед драге До-

мовине и прослављенб црногорско оружје новим сјајем обасјати. Смјелост је ухватити се у коштац са једном великом царевином, али то баш приличи Мојем витезу, Мојем Црногорцу, у толико прије, што је најмилије заложити се за браћу. Пратиће нас симпатије свега образованог свијета, свега нашега српскога рода и осталога Словенства, а витешке руке са мачевима пружају нам Краљеви: Србије, Бугарске и Грчке, чији еу народи у овоме светоме подузоћу с нама збратимљени. Ни ту царевину не затичемо из обијести, већ из најплеменитијих побуда, да спријечимо коначно уништење своје прекограничне браће. Црногорци! Вашијем жушкијсм кроком похитајте онамо гдјо сс страда, гдје се мучи, гдјс се плачо. Нека повезана браћа Старосрбијанци час прије угледају вагае славне барјаке; нека рекну: „Ево браће, ево осветника испод Ловћена, Кома и Дурмитора, ево синова Црне Горе гдјо долијећу у наш загр.љај, и сад нијесмо више ми сираци, ни робови!" Тамо ћемо се срести са нашом драгом браћом из Србије, које предводи њен витегаки Краљ, Мој љубл^они зет, да се с њима жељно загрлимо, заједно носоћи потлаченима слободу. Нека се благословом Божјими Светог Петра остваре снови из Моје младости, кад сам пјесмом наговјештавао овај знаменити дан и загријовао српске груди вјером да оружани морамо поћ: Оламо онамо, за брда оаа! Живјели Црногорци! Живео Балкански Савез! На Цетињу, 26. септембра 1912.

НИКОЛА с, р (