Балкански рат

Сграна 227

ј 15 У СЛИЦИ И РЕЧИ

да је се ноћ провела доста повољно и ако групиоани као сардине и кађени овчијим пилулама скупљаним овде целог прошлог лета. Предвечо нам стиже предовољство из Ератова, мештани наоружани донеше нам на магарићима хлеб, кромпир, пасуљ, лук и неколико џакова цигарета највите оиих „бољих“ — сј§аге1е с!е уП1а§е. Они‘ нричају: како је оџа са џамије ранио једног у кук, а једног у шаку. Али сам му ја из ове смрсио конце ударивши га бага у чело, вели он, показујући пушку правећи прдтима мушицу приноси вх нредњем нишаву да би показао гестом да га је „фипо“ нанишанио, Уједно нам саопштише да је XV. пук сгигао у Кратово. Освануо је 11. октобар. Чује се, да је цела дивизија стигла у Кратово и измаршнрала нреке кратовске карауле на пл. Плавицу. Чује ее слаба паљба према Црном Врху. Већ је 9 сати, јака тоиовска ватра чује се са Куманова и посматрамо падање граната и шраппела; труие не видимо; једино варош се види. На једиом месту тако силно падају гравате да се у минуту види по 7 — 8 димова од распрснућа. Наш иук још се пе креће, без дејства је, и ..кулктаторски' ћути и „чува“ бок. Чује се, да је на Црном Врху 2000 Турака и да сва села ка Штану пале и да народ бсга к нашој војсци. Велики број јављених за лекарску помоћ од стомака и нролива, као последица јучераље хладне кише и ноћеваша на влажној земљи. • 2. батаљон мајорз Грбића је хтео сам да, се врати у | шзак. но враћеп је цонова патраг од стране команданта

Старн ратшцн

Тома Д. ТодоровиК, коњички капетан 1 класе у пензији и резерви и командир 1 ескадрона Шјшзива Дунавске Дивизиске Коњице. Доносећи слику обвезника I ескадрона III позива Дунавске Дивизиске Коњице и његова командира напомињењемо, да су у томе ескадрону обвезници махом људи домаћини из београдског округа, који су цело ово ратно време ировели на положају код Пашине Чесме испод Малог Мокрог Луга. Дужност је овог ескадрона била ла даје коњанике на смену ради стражарења и вршења ордонанске службе дуж Саве и Дунава од Гроцке до Обреновца. Командир је овог ескадрона че-

пука пославши му у оусрет 3, батаљои мајора Павловића; напред на положај већ је стигао XV. пук. У 11.46 часова кренути су горе на положај 1. и 4. батаљон, код овог застава. Кад се пролазило кроз село Шиљегово изашло је и велико и мало, сама женскадија, маса једна од збегова, жене и девојке одушевљево бацају цвеће на војнике, узвици: Срећан пут, браћо! Вог да ви помогне! Да ни ослободите од тија пци! понављали су се једнако гестом опружених руку као кад хоће неког да загрде. Звоно на сеоској цркви некако тужно убрзано бије као на узбуну, клисар црквени види се горе на отвореном торњу да се већ уморио, али га ипак не исиушта из руку, јер како би за Бога то могао и урадити, не би онда могао у довољној мери манифестовати радост целог села и збегова; јер није шала толика воЈ‘ска иде на Турчина, а са љоме иду и наде да ће се Турчину платити за претрпљени етрах, понал>ена села и унишгену имаовпну. Мало даље иза села, норед самог пута, су развалине цркве Св. Николе, крова нема али се живоиис по зидовима још види, нарочито падају у очи: Св. Јелена, Св. Петка и Св Лука Тачно у подне поче да дејствује и наша брдска артиљерија извучена на Плавицу сгазом, која је силно кривудала да би се иробида кроз стење и изашла на иредњу ивицу ноложаја. Осећаше се у жилама јаче струјање крви и нешто што показиваше иредосећање, да ће бороа биги јака. (ИЛСТАВИЉЕ СЕ) ■0 стити коњички капетан г. Тома Д. Тодоровић, који је стање у ескадрону уредио као сат меда, а кога би као исправна способна официра и старог ратника ваљало достојно и по заслузи наградити.

Какав је српсни војннк. Баучешће преиа непријатељу Било је другог дана по'битци на)Бакарном Гумну код Прилепа. Лепа и пространа основна школа претво рена је, у болницу дринске дивизије. На дворишту су стајала два шатора у којима се целу ноћ превијало. У ходнику леже рањеници на носилима и чекају да их однесу лекару да их превије. Болни уздаси и јауци за помоћ одјекују са свих страна. Један рањеник је молио на турском језику — био је турски војник. Видело се да трпи страшне болове, Рањеници су једва чекали да оду пред лекара и по том у топлу собу, где ће добити вунену одећу. И кад се покажу болничари с носилима и одбирају најтеже рањенике, онда сваки моли и куми, да прво њега однесу. Болничари прилазе једном рањенику, који је лежао поред Турчина, и хоће да га понесу. Онда им се добра српска душа обрати молећивим гласом: „Однесите прво тог Турчина; мора ла му је теже него мени. Ја ћу се претрпети." Болничари га зачуђено погледаше, али му потом испунише жељу. Такав је српски јунак! Паћедонсне нарвдне песпе Борјано, борјанке; сал’ ти ли си мома? Сал ти л ( знаш да пејиш, мори, Коло да напраиш? Коло да напраиш, на младе момите На младе момите, мори, и сриске комито?