Балкански рат

Број 19

У СЛИЦИ И РЕЧИ

бгр. 299

лао поруку и да ће им сва Љума доћи у помоћ, а ако се они одупру Србима и Аустрија ће их узети у заштиту и са својом војском ући у Београд. Они људи, који су позвали српску војску и обећали мирну предају, поновг сазваше велики скуп најугледнијих Призренаца, Скуп је био у сред вароши, код Шедрвана до Ешек пашине џамије. На њему су Арнаути реферисали, шта им је обећано и тражили су категорички, да се сви Призренци дохвате пушака и изађу пред српску војску, да јој не даду да уђе у Призрен. На томе скупу било је и Срба. Један од најугледнијих Срба Призренаца, Цветко Благојевић мирно је еаслушао приче оних, који су на зло наводили, па је затражио и он реч У то време сви присутни Турци и Арнаути, били су готови, да погазе задану реч српској војсци, да јој се одупру; чиме би задали тежак ударац себи и Призрену. Али их је Цветко мудром речи брзо охладио. Цветко, који говори Турски као прави Турчин, на турском језику им рече. — Ми смо дали реч српској војсци, да јој се неТемо противити. Ми смо поштени људи и дату реч треба да одржимо. Но ако сте ви зато, да реч погазимо и да се са српском војском бијемо, ја вас нећу напустити и ми Темо с вама. Али пре но што се одлучите овако или онако, добро размислите о свему. Заповедник српске војске, дао нам је своју војничкуреч у име српског краља, да нам неће фалити ни длака с главе. Ако своју реч одржимо ми смо наше имање и наше породице обезбедили. Али, ако преваримо, и ако са наше стране пукне, ма само једна пушка на српску војску, ви знате шта вас чека: српска ће војска топовима навалити на варош. Кад се Скопље у бољем положају са преко сто хиљада војника и преко сто топова није могло бранити, но се предало без отпора, шта нама друго остаје, но да то исто учинимо. Иначетопови ће од нашег града начинити гомилу камењз. Наше ће куће бити сравњене са земљом, наша ће чељад изгинути. Хоће ли нам и може ли нам онда што помоћи тај, који нас сада гура у пропаст? Хоће ли нам они подићи разорене куће и може ли нам оживеги наше жене и децу, који ће ос тати под рушевинама наших кућа и дућана. Говор Цветков, имао је силно дејство Дотле Турци и Арнаути, готови да изгину у отпору према српској војсци, признаше, да Цветко паметно говори и одлучише, да остану при задатој речи српској војсци. Тако је наша коњица под командом мајора, сада потпуковника Селимира Остојића ушла у Призрен без отпора. Призренци благосиљају Цветка Благојевића, јер је једино његова заслуга, што у Призрену никоме ни длака с главе није фалила. Српска војска је одржала своју реч, јер су то исто урадили и Призренци. Да је друкчије било зло по При зренце, а на Душановом граду у сваком случају поно сно би се пепршала српска тробојка.

(|»п Овадбо | Тепц - Уз нашу епику Тетовца су добри људи и Добри Срба, улазак победоносне српске војске у љихов родни крај ослобођени робови псздравили су одушевљено, јер су од тога часа престалн бити робови и раја и постали слободни грдђани мај ке Србије. У Тетову и околини наша војсгса је по кућчма честитих грађана примљена братскл. И народ и војска оиходе се као стари добри знанци и пријатељи. Тешкоће ратног времена Тетовци не осећају, Они врше редовно своје послове, па се чак и жене. Наша слика представљч једну сеоску српску свадбу код Тетова, на којој је пуно Званица, а међу њима и доста наших војника са својим командиром, резерввим капетаном Савом Томићем, секреТаром министарства иностраннх дела.

РЕЗЕРБНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК

1' Сава I Радовановнћ, КЊИЖЕВНИК Славно пао у Сан-Ђовани ди Медуи, ириликом бомбардовања „Хамидије“. Доносимо данас и последњу слику јунака потпо ручника Саве, о коме смо у ранијим бројевима више писали. Потпоручник Сава одликовао се као јунак у свима борбама прве армије: на Куманову, Бабуни, Бакарном Гумну и Битољу. а пао је славно пред Сан Ђованијем спасавајући своје војнике, који су у њему увек имали старешину, на кога су се смели ослонити и на кога су се могли угледати. РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИ 'СКИ ПОРУЧНИК V Јован А. Гмвић, командант треће чете, допунског батаљоиа петог негпадијског иука Краља Мидана. Славно нао на Прилину 23. октобра. Поручнику Јовану било је суђено, да својим младим животом откупи слободу Маркова Прилипа. У крвавој борби пред Прилипом, у којој је он увек био на челу своје чете, храбрећи соколове, да истрају у борби до победе, допао је неколико тешких рана. Војници су свога храброг смртно рањеног командира, на пушкама изнели из борбе. Тешко рањен пренет је у Велес, где је трећег дана, 26 октобра, подлегао ранама и испустио своју премениту душу. Погребен је, војничким почастима и уз огромно учешће грађана у Велесу, крај манастира св. Пантелеја. Слава, славно палим! Г=з\*зг=г/