Балкански рат

Број 19

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 303

Мајор Цоловић, је са својим коњаницима осветлао оораз и себи и нашој коњици. Он је први ушао у Св Николу (Клисели) на Овчем Пољу и у ПЈтип, а он је био тај срећни, који је са својим пуком ослободио Богданов Дојран и у њему, после више од пет столећа побио српску заставу. Од Дојрана кренуо се у Солун, пред који је стигао у моменту када је у њзга улазила грчка војска, те је заједно с њом и он унео српску заставу у град боланог Дојчина. За своје успехе по заслузи је одликован Карађорђевом Звездом с мачевима а признање њему и његову пуку још јаче је одато тиме што је застава овог пука, одликована златном медаљом за храброст, Са њим на слици је артиљзријски капетан прве класе Михаило Ристић, који је дуго година успешно радио на нашем четничком покрету, па је и у овом рату са својим друговима четницима крчио пута српској војсци. —-~'-~^Ј\ллЛЛЛл ЛЛлА^ —■Ошјење Блбасана — Српска војска у колевци српске куптуре У предходници прве армије биле су комитске чете, које су стојале под командом неустрашимог вигеза и јунака, воЈводе Вука, мајора Војина Поповића. Његове чете под предвођењем војводе Дула Димитријевића упале су у Елбасан, ту колевку српске културе, три дана пре редовне војске. Комите су у Елбасан ушле 18. новембра, а војска 21. Кац,а су наши четници ушли у Елбасан, затекли су варош релативно мирну. Било је по улицама наоружаних Арнаута, а њихове су вође у то време држале седницу у ућумату, пред којим је била истакнута застава аутономне Алба није: црвена застава са црним двоглавим орлом на средини. Кад су наши ушли у ућумат, затекли су окупљени одбор арбанашких првака. Они су предали комитама једно писмо, у виду меморандума, написано на француском језику, мислећи да је то одред војске, захтева јући, да се тај меморандум пошље команданту. У писму се износило, да је Албанија прогласила аутономију и да Србија, која води рат са Турском, треба да пошгује албанске границе, јер се Албанија оцепила од Турске Одговорено им је да су Арнаути војевали на турској страни и да је проглас аутономије дошао после рата, те се по томе, не може у рату признати. Арнаути су се и даље противили да предаду коми тама магацине са храном и муницијом. Због тога су арнаутски жандарми у ућумату морали бити разоружани, а одбор је морао, преко телала објавити у вароши да сваки преда оружје. На место арнаутске заставе иста кнута је српска и успостављена је српска власт, а први председник општине био је војвода Дуле. Приликом купљења оружја, нађено је у вароши 400 брзометних пушака, 1000 преправљених маузерових пушака и око 1000 револвера разног система. Арнаути су били разбили државне арсенале са оружјем и узели толико државних пушака, да су се оне после продавале по динар комад. Осим оружја у магацинима је нађено и досга хране. Предавајући Елбасан, одбор је изјавио, да је он само одговоран за варош, а не и за околину, Ћерменику, коју ни Турци нису никад могли разоружати. Међутим, успело се, да се разоружа и тамо за пет дана 11 села. СрпЕккп ратнкцнпа Ни у којој другој прилиди не одвоји се од својег сталног пребивалишта толики број људи, толико коња и толико рогате стоке на тако дуго време, и на тако далек пут, као што то бива у добу рата.

Људи умеју и да речима иекажу и да нером исиишу сва своја осећава, која су у вези са дуговременим одласком од куће и са ратовањем. Еоњи и рогата стока не умеју ни да говоре, по нас разумљавим језиком, нити умеју да нншу. Али, јамачно, умеју бар по нешто да осећају, и да то своје осећање изразе на њима својствен начин. Растајање са својим стајама на дуже време, можда ни коњи ни волови нису умели да појме, па ни да изразе. Али о повратку своме у давно остављеае коњарнике и стаје, несумњиво ће се опазити на њима знаци узбуђења, које ]е вредно забележити и обзнанити. Кад смо се старали и старамо, да све друго забележимо, што смо у овим великим данима доживели и опазили, зашто неби поклонили нешго нажње и коњима и воловима, који су нам били важни ратни помоћници и верни савезници, зашто не бисмо забележили н све оно што смо ванреднога заназиди на њима и у току самога рата, а нарочито при враћању њиховом. Треба потомству да оставимо податкв и о томе. Наши нретци умели су да иам оставе засележено о Шарцу Краљевића Марка, о Дорину Страхинића Бана, о Кушљи Хајдук Вељка ит.д а нретци наши нису били у тој мери писмени као ми. Све што нам буде саоиштено о ионашању коња и волова: ири поласку на бојно пољз и при повратку у њихове стаје из којих су у рат пошли, баће унеоено у нарочнту књигу заједно с именом онога, који је наиис послао. Нарочито ћемо с благодарнишћу примати саопштења који се оој коња ноказао у рату као најнздржљивији. Сва саопштења ваља упућивати на адресу: Срнско Нољопривредно Дрункво, Београд. Поштарину не треба плаћати. Учтиво се умољавају ратници, да своја опажање пошал,у најдаље два месеца од дана демобилизације војске. Пнлослав П. Куртовић, члан Српског Пољопривредног Друштва; Др. Јоса Марковнћ, члан Друштва за зашгиту животиња; Душан Мнл. Шнјаккн, новинар. Да би поштовани саонштачи нредњу молбу боље разумели, ми ћемо овде у кратко изнети некоје онисе, који су нам већ еаопштени: Један ратник описао нам је како се један коњ са коначигата у Краљеву, ноћу из логора искрао и трећег дана већ је стигао од кућана телеграм из Мачве, да се коњ вратио дома. У другом саопштењу описано је, да се коњ није хтео растати од смртно рањеног госп^дара док год овај није издахнуо и охладио се. Треће саопштење гласи: како је примећено, да коњ идаче и неће да Једе кад му је јахач погинуо. У четвртом је описан изненадни ноћни састанак Један отац ишао је зимус колима да обиђе сина — војника. Путовао је друмом ио гусгој помрчини. Од једном из мрака а са даљине од неколико стотина метара поче рзати један коњ. Колски коњи на мзх нотрчаше и стадоше кад се приближише. Дотрчали су до свога друга на коме је јахао домаћинов син — ратник. Домаћиа је пољубио и сина и коња му, који Ј - е рзањем био прегеча тог изненадног састанка. И о воловима имамо неколико интересантних саоиштења како су гласно мукали, и рикали кад су се примпцали кућ и икако еу се љушкали и лиз ли са својим домаћим друговима, кад су се после дугог невиђења, поново састала. Кажу пам. да је један во догурпвао гдавом сено пред дошавшег друга.