Балкански рат

Број 20

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 317

лови, одЈурише низ градску стрмен, кроз пљусак и таму, у Леђан град. Те ноћи није било спавања. Узбуђење је било и сувише велико, а и пљусак није дозвољавао да се ложе ватре. При том глад, која је тек сад, када се више није мислило на довршење светог нам задатка, да се што пре изборе на море, пошто је заузећем Љеша, наш задатак завршен, стомак је почео своју паклену песму. Али, невоља учи свачему. Тако се и у граду,. што но кажу, за трен ока нашло неколико џакова брашна, које Турци нису стигли д I. поједу и одмах по том засветлуцаше ватре Војници весело поседаше око ватре у блато и с највећим гурманским задовољством очекивали су: да, или буде каша од брашна готова, те да умире своје прегладнеле стомаке, или су се отимами о још некувану брашнену кашу и пресну је јели. Док је тако било код нас у граду, Малисори, који, су као шакали ишли пред нама, око стотина на броју, а чим је почео са града да гуди турски топ, побегли; сад су се као хијене појавили. мгјцг ? Сваки од њих, зграбио је пушку пШЦј — две, па алакајући јурнуо ка вароши Љешу. Та је ноћ за становнике вароши (чаршије) Љеша била и сувише страшна. Те су ноћи Малисори, удружени са својим кр волочним женама, развачили без мало сву чаршију. Сваког, ко им се успротивио, они су без икаквог милосрђа — убијали. Малисори су тада у неколико задовољили своју мржњу, коју они према овом граду деценијама хране, а уз то су се сортирали и робом за по неколико месеци. За време Турака, Малисори су били страх и трепег становници ма Љеша. Они су и тада напа лали на варош и вршили пљачку мли су сач-.клвали караване, који су јединим путем, који води за Скадар а тај пролази кроз Љеш, па пушкарајући се с њима, кад их савладају, пљачкали су их до голе душе. Колики су страх мештани чз Љеша имали од Малисора, види се и из тога, што нису ту ноћ смели, као до тад, ни да се бране јер су око ,јације“ видели, да је престало турско господарство. Они су мирно сакрив ши се, очекивали, да их „непријатељ“ ослободи опаке браће и пријатеља Малисора, кад то нису могли Турци. Ту ноћ, ма да је као што рекох, киша лила као из кабла, спавали смо као заклани, осећајући сву сласт иризнања, које ће нам се доцније учинити услед тога, што смо први, од целе српске армије, свршили свој задатак. У пет часова из јутра, већ смо сви били на ногама, киша је и даље падала, али то није била сметња,давојници изађу из турских шатора и построје се по четама. Призор, који нам се указао пред очима, био је ужасан. Војници стоје у строју: мокри и каљави одглаве до пете. Око њих и по крајевима града леже лешине убијених коња, овнова и турских војиика. А по целом граду наши војници скупљају растурене. заробљене војнике турске. У том дође пуковник Плазина и пре но што је остале многобројне дужности свршио, поставио је: за начелника приморског округа арт. потпуковника Милана Павловића, за начелника војне гтанице у Љешу Милана Љ. Митровића, добровоца V пука, за управника вароши Љеша, коњичког наредника Б г. Којића и за председ-

' • • . •■- : ф- у г , . '

ника љешке општине, Михајла Ј:згића — Кајла, адвоката из Ваљева. Одмах по постављењу — прва српска власт у Приморју — кренула се у варош Љ"Ш. С њима је пошла и друга чета V пука. Призор, који нам се указао при уласку у варош Љеш, не да се пером описати. За то би требао фотографски снимак, па да тек он верно представи грозну слику — малисорског мародерства. Али, на вељу радост становника Љеша, малисорски шакали: љули, жене и деца, већ после два часа од уласка нашег у Љеш, били су разјуреки. Те животиње у људском облику, бегале 1 су главом б?зобзирце, остављајући за собом понету пљачку. Варош Љеш пак, прљава је, као да деценијама ђубре из ње није изношено. На све стране рушевине и прљавштина. По где. где, пак и лешине љешана, као трофеји дивљашгва Малиеора, од прошле ноћи. ___ Грађани Љеша, чим смо ми ушиРБПЈо ЛИ У варош, почели су да излазе из домова и да наричу пред разваљеним им дућанима проклињући Малисоре и преко тумача Леке, да нам објашњују, какве су све невоље они претрпели од браће Малисора. Ни један пак од опљачканих, није се потужио, да су им Прногорци учинили то зло. На тај начин они су у напред демантовали сва доцнија нагваж дања, како су то урадили Црногорци. У граду љешком и варошким магацинима задобилисмо неколико џакова брашна, које су војници прошле ноћи појели. Уз то још: једну турску— војну заставу; два топа, 2500 пушака разног системг; 800 ножева за пушке; 47 малих војничких ашовз; 13 пијукова; 4 добошз; 399 фишеклија; 82 опасача: 50 сгндука брзометне муниције; 7 сандука мартинове муниције; 168 сандука шрапнела; 2 бурета барута, 6 сандука темпирних упаљача; 1 сандук ручних бомби; 1 сандук ловачких метака; 1 велику гомилу пушчане муниције — око 100 000 метака; 8 самарица за коње; 27 џакова брашна; 25 и по џакова зоби; 72 канте гаса; 9 џакова пасул>а и три и по вагона соли. Каса соларе, као ЧарШИЈа. и поштанско телеграфска, била је пре нашег доласка разваљена. У опште, новац — ни војнички, ни државни није нађен ни у граду, ни у зароши. Доцније се пак показало, да је, за време, док смо ми очекивали излазак Турака из л.ешког града, са задње стране ушао у исти, један официр црногорски и од поштанског суруџије; који се био сћућурио у један крај града, отео двоје бисаге турских лира— у износу око 100.000 динара. Тај је новац он предао црногорском министарству финансија. Ово је причао суруџија, кзд је ухваћен и кад му је тражен рачун о том новцу. Тога дана, 6 новембра, доказало се, да је при заузећу Љеша, учествовао само 3. и 1. батаљон V пука и имао је: 8 погинулих и 12 рањених војника, 1 рањен подофицир и тешко рањен командир 3. чете 3. батаљона, резервни поручник Ђорђе Петровић, из ТодорДола. Тај храбри поручник је након неколико дана подлегао ранама и сахрањен на брегу, код католичког манастира. Он је био претеча доцније славно палом Борку Паштровићу, арт. мајору. Слава му !! (Наставиће се).