Балкански рат

Број 22

Страна 338 __ __ БА ЛКАНС КИ РАТ _____

Драги мо|и Срби, Догодило се оно, иему се никад нисам надао, Бугари, наша браћа по крви и вери, наши савезници, заратише на нас, без објаве рата. Пролише крв својо браке, својих савезника и неновечно побише рањенике. Расокоше мачем савезни уговор и уништише пријателштво и братство. И ево већ осам дана како сс на Овчем Пољу, по Македонији и на отарим границама наше Отаџбино, бијо љута битка и лије братска крв. Згрануше се јуначка срца и задрхташо сони палих Срба на Једрену! Бугари заборавише сриску и братску помоћ, заборавише проливену крв и пале јунаке на пољима Тракијским! Пружише Словснству и културиом свету одвратни пример неблагодарности и грамжљивости. Небратски поступак бугарских нападача Мено јо дубоко заболео. Ои је повредио Моја искрона словенска осећаша. Одговорност за овај злрчин прс.ма Словонству и човечанству нека поднесо онај, који га јс извршио. И за што сво то? За то, што неће да со братски, мирним путем, расправи сиор о дооби! За то да нам отму наше тековино, нашу дедовину, земље НомагБићско, које залисто свежом крвљу и ослободисто и повратисте Српству. Сени наших иалих витешких бораца у овом славном рату, позивају вас, Србе, и заклињу да их осветите. Од те напасти бранимо со зајоднички ми и наши верни и јуначки савсзгшци Грци; с нама брано срнске земље наша храбра и витешка браћа, Црногорски Соколовн. Животни интереси Отаџбине натнали су Ме, и ако тешка срца , да позопем Моју храбру војску, да се иожртвопањем п јунашт^ом покаже достојна хероја слаппих победа на Куманову, Прилипу. Битољу и Једрену. Нека Мојим драгим војницима Бог и сре/ш јуначка у помоћи буцу у овом жалосном, али пама наметиутом рату. У Београду 25 Јуна 1913 год 11с1Аг !■ С« Р« Председник Министарског Савета и Министар Иностраних Дола, ННШЗ П. Пзшнћ с. Р- *~г Мииистар Финансија, Ц-р ЛЗЗЗ ПЗЧУ с. р. — Министар Унутрашњих Дела, ЦТОЈЈШ М. ПрОТНћ с. р. — Министар Правдо, Ц-р МОНИОО ПпЛНћЕВНП с р. — Министар Народне Привреде, НбСТб БТОЈаНЦВНћ с. р. — Министар Грађевина, Ј0Ц8 П. ЈОВаНОВћћ с. р. — Министар Просвете и Црквених Послова, Јћуба ЈОВЗНОВИћ с. р. — Министар Војни, ђенсрал, МНЛВШ бОШЗНОВИћ с. р.

[рчка прокдамација — 1(рад> Конетантин своме народу. Моме народу! Ја позивам мој народ на нову бороу. Удружен са осталим хришћанским државама> да ослободимо нашу паћеничку браћу, ми смо имали срећу, да водимо борбу, крунисану по _ бедом, ропство је уништено и грчко оружје крунисано на мору и на суву. Побеђена турска царсвина уступила је савезницима заједнички ослобођене крајеве. Грчка је, правична као и увек и у споразуму са осталим савезницима, желела пријателхску иоделу ослобођепих иредела према правима свакога савезхика, па је чак и предложила и избрани су„ у случају неслатања миШљења. Бугарска, противно осталим савезницима, ненасита, одбила је сваки споразум и избрани суд и иокушала, да сама присвоји себи већи део цлодопа победе. Она није хтела цри знати осталим савезницима оне крајеве, који су стајали у сразмери са њиховим жртвама; Бугарска није хтела признати потребу равнотеже између држава већ је иочела употребљавати сва могућна лукавства, заборављајући циљ овог ослобсдилачког рата и своје оба везе црема савезницима. Бугарска је испустила из вида поуку горкога искуства, коју су народи Балканско Полуострва били стекли у својим старим свађама као што су заборавили и сјајне резултате њиховог заједничког рада, и она је сад дошда до тога да сама уништава с ободу и да своје