Балкански рат

Број 24

У СЛИЦИ И РИЧИ

Страна 383

Редкн (уки — Успех пука Краља Петра Бугари су 17. ј.уна извршиди препад како евукуд тако и на Редке Буки. Батаљон који је био на Редке Буки, иаиаднут много надмоћнијим непријатељем, одетупио је на Дреник. Седми пук I. позива добио је наређење да поврати Редки Буки. Форсираним маршем седми пук је стигао од Страциаа до Редки Буки за 18 часова кретања. НоК је преноћио на Дренику. Магла, ветар и ужасна хладноћа су просто сатирали војнаке. 18. јуна око 8 часова ујутру, био је наређен напад на Редки Буки, кога јебила заузела бугарска бригада са две батерије. Седми иук је нападао фронт, док су 11 и III пук II. нозива иаиадали на лево крило. Бугари су тог истог дана нанадали иа 8. иук, који беше заузео положаје лево од 7 нука. У колико је напредовао напад седмог иука према Редка Буки, у толико је слабио бугарски напад иа наш 8 пук. '1им се седми пук почео спуштати са нападног пзложаја Дреника у Злетовску реку, бугарска артиљерпја је отворила јаку ватру на нашу пешадију и на брдску батерију Туцовића. У самој страни Дреника било је преко 200 бугарских комита припијени уз наш положај у циљу извиђања и узнемиравања. Кад је седми пук иошао на вапад комите су били изненађене и војница, па и сами официри: каиетан Света ТЗукић. Обрад Лазаревић, Борисав Ристић и потпоручници Добросав Николић, Љубавоје Благојевић хватали су рукама бугарске комите. Поручник Добросав убио је из револвера једпог бугарског официра, вођу комита, који је на грудима иосио највећи ордеи за храброст. Услед огромне шуме и стрмог пагиба војници су били раотурени а по шуми се водила појединачна борба, Бугарске комите хватали су наши као зечеве. Нреко 150 бугарских лешева још и сад леже на падини Ретки Буки, и орлови ће још дуго имати у изобиљу хране. Са 40 војника први су сишли у Злетовску реку ка иетаи Ђукић и поручник ТЈорђе Рашић. Капетан нареди да се виче „ура“, Бугари чувши узвике „ура“ почеше бегати и то —- наравно — најпре они који су били заосгали и који се збунише кад чуше узвике јуриша иза себе. И наши војници почеше се скуиљати у реци и око 5 часова по подие беше се окунио цео седми пук у реци иод ноложајем Редки Буки. Команданг пука, дешадијски иотпуковник Милорад Ристић беше ноделио пук у три нападие кодоне. Десеа колона — четврти батаљон мајора Михаила Вељковића упућена ]е на левокрилни кључ Редки Буки. Средља колона — трећи батаљон капетана Свет. Ђукића — беше упућена на центар положаја. Лева колона — други бата љон мајора Милисава Недељковића — беше упућена на десно крило ноложаја. Резерва, први батаљон мајора Стојана Поповића, ишла је за десном колоном. Пуна два и по часа су се пузали наши војпици уз стрме и шумовите иадине положаја „Редки Буки“. Бу 1 љри су осетили дах наших нанадвих колона и огласише наиад на 8. пук. — У један мах њихова батерија одступи са Редке Буке и заленршаше се бели барјаци —- као бајаги знаци предаје. Наша су и даље напредовали. Око 7Уг часова пред вече наше нападне колоне избијале су пред бугарске опкопе. Бугари надаше брзу наљбу и почеше бацати бомбе на наше стрељачка стројеве. Командант средње колоне даде трубом знак јуритна и трећи батаљон груну напред. Бугари не еачека.ше јуриш, всћ одстунише лево и десно. Са њиховог десног крила иокушаше један контраудар али га наши издржаше. У том и остале колоне изиђоше и заузеше одређена им места. Бугари су викали са кључа положаја: „Не пуцај седми пук, овде су Моравци.“ Ми смо већ навикли на бј гарске подвале па се и даље нуцало иа њих. Други и

трећи нук II позива био је заузео предње тачке на свом одсеку — и Бугари су се хтели тиме користити да уиесу забуну код нас. Клали смо их без милосрђа, као што су и они радили дан у очи тога. Ми смо их „рољали“ у правом смислу те речи. Ноћ проведосмо мирно а сутра (19 ог) рано ујутру заузесмо и остале тачке Редки Буки. Бугари су бегали стрмоглавце на све стране. Од њиховз добровољачке бригаде не остаде ништа. Нашли смо им и нечате и масу муниције, При нападу на Ретки Буки Бугари су видели да је њихов »штики“ уображење и блеф као и све остало бугарско. Они су лармаџије и у борби као и увек. Али бегају кад им се иокаже јача песница и кад осете чврсто. Доцније су нам причади неки рањени комити, да им је седми пук номерио даску ночевши још са Злетовом па закључно са Родки Буки, Од њихове комитске организације остало је само неколико репова који не вреде готово ништа. А то су били најхрабрији Бугари !! Какви ли су тек остали?! То сте без сумње видели из досадашњих наших успеха. Р,

Екадар т Бојаии — Уз шку Скадар на Бојани... ко данас да не зна за го чудно и страшно ограшје, за тај тврди и неосвојиви град? Месецима је читава Еврог.а са грозничавом узбуђеношћу пратила ужасне борбе српске и црногорске војске пред Скадром, који је био опасан жицом и заграђен бетонским утврђењима, којима се није могло приступити. И шта је било? Дан за даном водили су се очајни окршаји, црногорска храбра војска је преполовљена, река крви је проливена, али су жице покидане, курјачке јаме испуњене, топовска уста ућуткана, бедеми и бастиони оборени а поља покривена су лешевима храбрих црногорских и српских синова, који нису жалили своје животе и тврди град је морао попустити пред још тврђом одлуком и силом српске војске. На Скадру се, после дуихбитака, залепршзла српска илл црногорска тробојка, а цео свет на земном шару био је задивљен јуначким поцвизима црногорске војске. Дипломатија је скинула српску заставу са зидина српскога Скадра... аги иде време и оно што је негда било српско, опет мора срнско бити.. на Скадру ће се опет кад тад понова вити српска застава.. Вш драгн нвешџ Страпу 322 украсили смо ликом српског иријатеља и верног и лојалног савезника Србије, Краља савезничке нам,Грчке, Константина Демостена Хејнриха и уважене Краљице Софије, која је рођена сестра цара Немачког Виљема II. Краљевски пар окружен је на овој сшци својим Краљевским породом. На слици су уз Краља и Краљицу: Престолонаследник Ђорђе, рођен 7. јула 1830., млађа му браћа: краљевић Александар, рођен 20,јула 1863. и краљевић Павле рођен 1. декембра 1901 и сестре му : принцеза Јелена, рођена 20. априла 1896. и принцеза Ирена, рођена 31. јануара 1904. године. У оба рата витешки Грчкп Народ, потомци славних Шпартанаца, великих Јелина, на челу са блажено упокојеним Краљем Ђорђем, прослављеним војсковођом, и прво престолонаследником, сада Краљем Костантином и целкм краљевским домом, показао је све зпаке искреног и лојалног савезника; и Српски Народ, који уме да цени и искреног противника, зна да уважава праве пријатељ.е, и биће увек и у свако доба спремап, да се пријатељу па неволш пађе.