Балкански рат

Страна 376

6АЈЖАН<ЈКИ

број 24

Напад иа Брдицу — Вепиманствен опнс крвавог боја на Брдицн. У свежој нам је усномени двадесет пети Јануар ове године. Онда су, у правом смислу, почеле ерпске операције према Окадру. Тог дана наступали су батољони мајора Маџаревића и Рогојевића, не опалив гушке на Турке, који су упорно бранили Бутатске положаје, Три батаљона Турака, застрашени хладнокрвним наступањем Срба, махнули су се, најзад, отпора, надали се у бегство и оставили полозкај Србима. Тиме је дигнута завеса са скадарске позорнице. Нови учасници ступали су на сцену. Скадар на језеру, наслоњен на Тарабош и Бардањол знао је од тада, да се преко пута њихове Брдиценалазесада српски ноложаји. Црногорци су силно надирали са бардањолске стране. Отевидци веле, да таквих напада никад није било. Тресак топова срио се долинама и повијао око скадарског града, који је као нека митска гигантска круна стојао над челом Сгадра, као символ непобедимости. Са високог, двоврхог бушатског положаја видео је српски ратник, као на длану, арену ва којој ће повести витешку игру. 0 н а је била нространа и импозантна. Од мелгушких коса на које се спустила дрннска дивизија другог нозива, видела се горостаона линија Тарабоша; заклоњен градом, био је у среди. Његови окрајни ишли су ка реци Кири, која се новлачила испод ногу г , Бардањола. Десно је Дрињача, која је наше иоложаје делила од Бардањола Право пред Мелгугаима клизила је пшрока Бојана Но на њезин мосг за Скадар није се могдоса«рпске стране пре, но што се посеку главе скадарском керберу. Између моста на Бојани и сриских положаја. прућиласекао змијурина брдичкакоса, на чијем се југо-занадном врху дизао пркосни редут, ко|и ]е као зло око мотрио на сваки покрет са српске стране. Од Мелгушких коса до Брдице пружала се равница од четири километра. Мн онда иемвђосмо довгљно артиљерпје да би смо дпгли у

вазвух брдичка утврђења. А на Брдици турски тоиови бејаху одличио намештени. По неко зрно са скадарског града прелетело би преко Брдице на нашу страну. А са Тарабоша гледали су турски топови Брдицу у теме. Изолована равницом од нас, утврђена, подунрта ватром са Тарабопп и скадарског града, Брдица је изгледала неприступачна. Нанадати је без ватрене припреме, значило је много ] изиковати. Нападати само Брдицу, изгледало је бесциљно. Само у организованом

Црногорска војска над костуркнцогч српских хероја, што славно падоше на Брдици ноћу нзпеђу 26. и 27 јануара.

Састанак Есад паше, после предаје Скадра са копандантом српскога прекопорскога кора ђенералоп Петроп БојовиБеп.

општем нападу, рентирало би поћи на њу. Сем тога, српске трупе биле су из раније врло изнурене. Требало је времена, да се доведу у ред. Требало је довести артиљерију, и спремити даљу акцију. Црного]ци пак нису поклашали п а ж њ е тешкоћама., Њихово (трпљење било је на измаку. ЈЗидећи братске српске трупе у блезини, н.има је успех изгледао сигуран Тога дана ЈЦногорци су лавовски кидисали на Бар дањол .... На бушатској коси заноћио је батаљон мајора Васе Маџаревића, а унанред на мелгушким повијарцима укопали су се дринци другог позива Ноћ је затекла иостављање предстража. Црногорска три батаљона намештала су се код Шакуја, а љубоппгљиви ратници излазили су на гребене да баце поглед на величанствену екадарску павораму, коју је у сами сутоп допуњавао и објашњавао потмули и ненрекидни тутањ са бардањолских голети... Тог истог дана, у поноћи, добио је командант срнских трупа пуковник Дамјан Ноповић ед црного])ског врховног команданта оваку депешу; „Наша војека на Барднњолу налази се у великој опасности, јер је нг.нала цела скадарска војска на њу. Неопходно ;Је потребно, ако икако можете, да јој пашим одредом прије зоре притечете у помоћ, _је]» за дневи мислим. да би вам опасно било гд Брдице. Врховна Команда". Овај позив учипио је дубок утисак па српски штаб. Следовати му, изгледало је немогуће. 1'е одазвати се, чинило се несавесно. Српски командант имао Је пред очима стварност. Тешкоће су биле непремостиме. Игкушрње је обхрвадо братску српску душу, и пуковннк