Балкански рат

Број 26

Страна 415

У СЛИЦИ И РЕЧИ

них кућа једнокатних и двокатних, али до темеља сравн.ених са земљом, а изгорелих кућа ни броја се не зна. Бугари су у општини радичевачкој убили председника и два општинска кмета. Војска је у Књажевцу, кроз сва та три дана јела и пила, пљачкала, крала до миле воље. То су без разлике чинили војници и официри. Ви у граду не можете наћи једне касе целе. ЈЈо бежећи није собом однео новац, тај при повратку није нашао ии паре. Офвцири су нредводили војнике. На једном дућану нанисано је кредом: „Роба је раепродана, но налогу капетана Иванова." У једном стану нађосмо ове редове: „Нека се зна да су овде били бугарски јунаци«. „Нануштајући лепи град Књажевац, но својој жељи, поздрављамо срнске официре с жељом, да буду мање шовинисти и више с словенским духом и солидарношћу. Официри бугарски“. По кућама, дућанима и кафанама су насали, како су дошли да се освете ради Македоније. И вгрујте ми, осветигае ее грдно. Целу варош бацише на просјачки штао. У црвом сриско турском рату био је Књажевац еав заиаљеи и претворек у иеиео. А ово је други иут да га сналази несрећа. Свет је миран, хладнокрван и равнодушан. Не плаче, али га боли и тишти, али — трпи“. Град Књажевац у српско турском рату 1876 године, под варварством и обеоти турском, спаљен је до темеља и тако претворен у прах и пенео, да ни једне зграде није било остало читаве. Сва тековина читавих ноколења била је уништена, а грађанство остало без крова и без игде ичега. Таква иста судбива постигла је и скоро сва села у срезовима: заглавском, тимочком и сврљишко.м. Куће и друге зграде биле су поиаљене, имовииа разнета и уништена, Тек носле 37. година становници града Кљажевца, под притиском тешких магеријалних непогода, сами својим неуморним трудом и радом, без ичије на и државне номоћи — успели су били да бар колико толико оонове стари порушени и увиштени Књажевац, и да на рушевинама те етаре и уништене вароши, етворе и иодигну онет лен и културан град. Али сад их снађе друга много већа, много тежа, страшнија и жалоснија несрећа од оне прве из 1876' године Та друга несрећа посткгла је опет и многа села у околини Књажевца. На дан 24. јуна ове годиве бугарска регуларна вој ска, око 30 — 40 хиљада ушла је преко Кади Богава у Кња жевац и околину Књажевца. где се бавила 3—4 дана, пљачкајући и .ништећи сву имовину српску, све што је затекла. Дивљаштво и обест Бугара у граду Књажевцу и околнам селима (Новом Кориту, Ошљанима, Малом Извору, Крал.евом Селу, Селачкама, Јаковцу, Јелашници. ЈЈетруши, Локви, Берчиновцу, Радичевцу, Алдинцу, Репуганици, Шарбановцу, Горн.ем Зуничју, Доњем Зуничју, Жуковцу, Горњој Камевици, Доњој Каменици, Штрцу и Трговишту) не може појмити ни један култура.н човек а тешко је било поверовати у етрашну стварност чак и оном човеку —- који је све то гледао. Оно што је бугарска војска починила у Књажевцу и околним поменутим селима, вечито ће се помин.атн као сномееик бугарског варварства и дивљаштва као најнееумњивији доказ о данима када су се пукови бугарске војске нретворили у разбојничке банде са’ виртуозношћу којој нема сличпе у културном свету. Књажевац пружа слику савршене нустоши, која се не да описати. Штета износи око 5 милиона динара. Села: Ново Корито, Ошљане, Петруша (среза тимочког), Локва, НерчЈШовац. Алдинац, Радичевац, Репушница и Жуковац (среза даглавског) полаљеца су и многе

су куће и остале зграде у овим селима изгореле и уништене. 11 о овим селима оиљачкана је сва имовина и стока, те је народ остао без игде ичега. Поред ових ноиаљених села, опљачкана је и однета сва стока у овим селима: Краљевом Селу, Малом Извору, Селачке, Ошљани, Јакпвцу, Јелашници, (среза тимочког) Гор. Зуничју, Доњем Зупичју, Горњој Каменици Доњој Каменици, Штрпцу и Трговишгу (среза заглавског), II сва летина — усеви — у атарима овнх села, уништена је од пролаза бугарске војске и коморе У евима овим селима извршено је силовање над преко стотину жена и девојака, међу којама ича и девојчица од 10 — 16 година, а и баба од 80 година. Сва ова наси ља утвр!)епа су лекарским ирегледом. Штета по селима цена се нреко три милиона динара. Колико су се Бугари показали варвари можс се нај боље оценити по писању органа срнеких социјалиста „Гадничке Новине“. Овај лист, који је кроз цео рат остао дослодан својим начелима, грмео против рата и смело зашгвћавао од претеравих наиада Б.угаре као лотпуно иеприст]>асан овако слика љихова недела у Књажевцу: „Тешко је замислити да оно што је било с Кн.ажевцом може бити у 21) веку. Као да у њега нису уиадали људи већ зверови. Све шго се могло нолуоати Бугари су полупали и разбили, што се могло однети — однели су Штета се цени на три милиоиа. Приватни станови с намештајем дућани с еслапом, касе, врата и прозори, — све је то унигатено и разбијено. Изгледа да је бугарској војсци наређено да у сваком стану нанраве штету. Бандере су носечене, дрвени мостови запаљени а гвоздени срушени минама. Ири изласку из вароши, Бугари су нопалили неколико кућа чији је положај такав да се види да су хтели целу варош запалити. Ни раднички стаи није могао бити ноштеђен. ) њему су сии ормани и фајоке разбијени, књиге поцепане, испрљане, изгажене и разбацане ио поду. То је осетна штета за кЈважевачке раднике. Нису се Бугари светили само над мртвим стварима. Све што им није могло избећи они су убиЈали , децу и Оабе силовали. Може се замислити колика јо паника била завладала у становнипггву због навалг Бугара. Скоро цео среззаглавски бегао је Од Књажевца па у правцу ка Нишу, Соко Бањи и Бољевцу. свуда су норед друмова изгажена жита а кукурузе је појела стока из збега. Сваки је био ионео што је могао понети и поиешто потерао стоке. Друмови су били закрчени стоком и народом. Сваки је дрхтећи јурио напред. Газлегала се кукњава жена и писак деце. Услед умора многи су б^цали оно што им је сметало. Мајке су гледале како им на рукама умиру нејака деца, остављале су их чим издахну па даље бегале. Колика Јв била паника види ее и по томе што је довољно било да неки кажу: Бугари еу у Деровици — једном селу на еат да.љнне од Соко-Бање — па да цео збег па и сама Сокобањци, почну даље бегати за Алексинац. Сад је Књажавац са околином у црно завијен. Јучерањи богаташу данас су сиромаои".

Нецем 1Н — м С радошћу беложимо поуздану вест, да је храбри и неустрашими капетап Нгдгљко Милић жив и здрав. На Стрешеру у крвавом окр шају капетан Недељко био је обасут шрапнелима и гранатама Око њега је све иобијено и рањеници видећи тамо гомилу меса пронели су глас о погибији свога храброга капетана, кога међу тим не бије олово и ако је увек у дрвом борбеном реду.