Балкански рат

Страна 406

ВАЛКАНСКИ РАТ

број 26

Крао>ев«ћ Ђорђв — На бојноп пољу У прогалом броју нашега листа доеели смо слику .Његова Височанства наследника Престола Александра који је у оба ова рата био командант 1Јрве Армије. Данас доносимо ратну слику витеза Краљевића Ђорђа. Снимање је извршио један наш пријатељ на положају више Криворечке Паланке између Калинаног Камена и Светих Вода Поред Краљевића је његов ратни седланик арапске расе а боје беле која се из далека види и противнику пружа мету. Краљевић Ђорђе ушао је у рат као канетан и главар осамнајестог пука, За много пута документовану велику храброст и за друге ратне заслуге награђен је у нрвом рату чином мајора и златном колајном за храбросг. У првоме рату борио се Краљевић Ђорђе код Друге Армије на Црноме Врху и Страцину, а потом у Првој Армији под Битољем. Зг време примирја прележао је тифус те је Његов добри родитељ и у доба ратнога затишја имао норед државних још и родитељских брига и непробдевених ноћи. Други рат провео је Краљевић Ђорђе у љутим и крвавим борбама са седмим пуком првог позива на положајима око Криворечке Паланке, Царевог Врха и Калининог Камена. По ка зивању самих војника, кад су најодсудни ји тренутцибали, кад је противничко пушчано и топовско олово сипало као град, Краљевић је долазио у сам стрељачки строј и соколио борцз који нису били ни три стотине корака далеко од противника. У оба рата Краљевић Ђорђе учинио је много и издржао много. Ми смо о његовим јуначким подвизима већ писали, а Старац Вујадин износи о њему ове сличице с бојног поља: Краљевић Ђорђе ноћ између 23. и 24. јуна провео је на положају код села Калин Камена а сутра дан, 24. јуна, био је пре подне у стрељачком рову код 8. пука на подожају између Царевог Врха и Калининог Камена. Са тога положаја дејствовао је дивизион потиуковника Вучковића, који је био обасут страховитом непријатељском ватром. Краљевић је за све време овот артиљериског дуела остао на иоложају. Тога дана појавише се непријатељске трупе у једној туми на подножју Калининог Камена. С наше стране одмах би деташирана друга чета трећег батаљона 9. пука Краља Николе, нрвог позива са задатком да иротивника задржи и сиречи у даљем продирању. И ако је Бугара било много више ваша је ч«та ипак успела да се укопа и да их заустави. Иосматрајући јуначко и очајно држање наших с положаја, Краљевић се наједанпут скиде с коња и одважно се поче спуштати низа страну отрменитог виса, идући право чети, код које се беше развила етраховита борба. Њега су у стону пратили његов ордонане Мрцајловић, резервни капетан и један војник из пука, који је носио муаицију.

Онажени од непријатеља, били су обасинани кишом нешадиске ватре, али никакве молбе и представке не беху у стању да Краљевнћа одврате од његова крзтања унапред. Лакоески осмех и лако набрано чвло одаваху да св у души тога младога човека нешго особито збиваше у томе тренутку. И док је артиљерија са виса Калининог Камена јуначки помагала и бранила и чету и Краљевића, наша три неустрашима борца здраво стигоше у шуму чети и одмах и сами уђоше у ров и стрељачку борбу. Војник до кога беше Краљевић заузео положај није могао да верујв својим очима кад га је угледао. Застаде за треаутак с нуцањем па, широко отворених уста и очију у иочетку га за неколико тренутка само посматраше а за тим полако подиже руку шајкачи поздрављајући га. Око њих су зрна непријатељских пушака сипала убиствену ватру све више и више, свирајући тужну и самртничку песму .. Краљевић се окрете томе комшији своме и благо смешећи се упита га: — Ти ме, изгледа ми, познајеш, војниче? — По .з. .н.ајем, Височанство. Ви сте Краљевић Ђорђе. Краљевић га тада прекиде: — Е сад на дело. Ве дангубимо, јер ето где непријатељ све више и више надире. То рекав подиже своју брзометку оку. Пушка јекну а Краљевић се опет задовољчо осмехну. — Као да није лоше, Мрцо, окрете се капетану Мрцајловићу, који му беше с друге стране. -— И мени се чини одговори Мрцајловић, не скидајући очи с нишана нушкиног, па и његова брзометка плану. Убрзо се у чети дознало да је у стрељачком рову и Краљевић Ђорђе, и борба сада постаде уиорнија и страховитија. Војници, који се беху иочели да колебају, одушевише се, брзометке страховит > загроктагае са свију страна плотунама и сваки остаде на своме месту, угледајући се на неусграшичога и јуначкога Краљевића свога, сложно одбијајући надирање неколико пута јачег непријатеља. У томе положају, с пушком у руци, хладан и ггрисебан, храбрећи јунаке ове храбре чете, Краљев ић је остао чнтав сат према непријатељу, који бе се до на 300 корака пред њим. Кад се ватра поутишала мало Краљевић с'е крете положају с кога је сишао био Но како је стрмен којом се враћао била чиста и без икаква заклона, он је и садг као и кад је чети ишао, опажен био од непријатеља и би поново са свију страна обасут пљуском пушланих зрна, Само чудом остали су здрави и неповређени и Крал>евић и оба његова верна и јуначна пратиоца. Пут к чети Краљевић је прешао за један сат од прилике, у рову код чете у борба оотао је читав сат, а пут у повратку ирешао је за нешто више од једнога сата. На положај вратио се здрав, весео и необично расноложен. — Сад ми је латсше и лакше могу да дишем, рекао је смешкајући се и задовољан кад је на положај Калининог Камена стигао, својој околини, тсоја је све могуће чинила да га одврати од тога корака, тако опасног али у исто време и јединствено херојског.

РШО: Брпона тт вашв ез Цтт у Оорбу на Дрнн Врх.