Балкански рат

Страна 506

ВАЛКАНСКИ РАТ Врој 32

»з нове Ербнје Прнштнна на Кнсову На страни 487. донели смо лепу слику чаршије у некадашњој славној Милутиновој престоници Приштини, која лежи крај историјскога Косова поља, у једној котлини, заклоњена брежуљцима, а девет километара далеко од железничке пруге, која води кроз Косово од Скоиља до Митровице. Приштина је једно од највећих места, што смо их у последњим ратовима ослободили од Турака и освојили од Бугара. Она има око 25'00() становника, а могуће и доста више, јер је праву статистику у бившим турским градовима још тешко утврдити. Од тога су четири до пет хиљада православни Срби, : а друго су Турци, Арнаути и Цигани, којих нарочито много има у Приштини. На нашој слици се лепо види; изглед приштинске чаршије, која је каои све чаршије по некадашљим турским паланкама, које се одликују неуређеношћу, прљавштином, кривим и узаним улицама и махом ниским кућама од ћернича. У Приштини само једна улица личи на наше улице ио томе, што није крива као остале, иначе је уска и с кућама турског типа. Једина солидна грађевина коју Приштина има, јесте она у којој је био ућумат, данашње окружно начелство и дивизијски штаб а чију смо слику донели на 441. страни. У тој је згради за време турске управе седео преставник турске власти паша по чину. Тд је зграда по плану саграђена и изнутра 1 е леио уређена. На првом спрату са ове грађевине има леп доксат са кога се гледа у двориште и главну чаршију, Двориште ове зграде ограђено је нисквм зидом и гводеном оградом, а украшено лепим алејама, које су наши војници ио заузећу Приштине уредили направивши неколико веома лепих фигура: 1912. монограм краљ Петар I и Круну. Овај мали парк засађен је кестеновима, који су прилично велики, а ислод којих су намештеие клупе за седење. На месту где је сада та зграда, за време Немањића владавине био је двор краља Милутина, Срби у Пршптинишмзју једну цркву. Црква је стара грађевина, којој је 1906. год. призренски митрополит Нићифор дозидао преирату, са којом је ова мала прквица доста проширена. Двери ове цркве дрворезно су израђене, врло лепо и тако вештачки, да овој малој црквици ванредан украс дају. Уз цркву је подигнут и конак за митрополита. То је мала зграда са лепом баштом у којој је цео простор испуњен османлуком за лозу. Иза цркве и конака налази се српско гробљз. Приштина је пунаџамијз, има их 13. Три су у непосредној близини садашњег нашег окружног начелства. Све три џамије веома су лепо од камена сазидане. Најновијој и највећој не само да је мунаре од камена, већ и шиљак је од самога камена вештачки саграђен. Околина Приштине плодна је и богата те има изгледа да ће ово бити живо трговачко место, нарочито ако кроз њега ирође, што је у изгледу, железеица изСрбије.

Кзпитз См. — Јрчка смрт једнога Сргаа КраЈишннка иа Крнводаку Прошло је већ и више од три месеца, што је земља Нове Србије отворила своју утробу, да за навек

прими измучено тело младога комите, Симе Дурмана. Небратско му је зрно прекинуло нит живота код Криволака. и он паде јуначки, да нам у успомени веком живи. Симо је чедо кршне Хрватске, из Двора, но срце га је увек вукло Србији јер је њој хтео поклонити све своје млађане силе. И кад је плануо рат против петвековног тиранина, Симо је напустио седми разред реалке у Карловцу, опростио се за вечита времема са домовином и прешао у Београд. Међу првим доброволЈцчма јавио се и он, и ступио је у чету мајора Танко сића. Већ првих дана свога боравка у нозој му домовини, одушевљено је писао једноме своме школском другу у Карловац: „Сав сам узнесен при помисли, да ћу се моћи назвгги: косовеки осветник. Једва чекам онај историјски час, када ћемо поћи да крв своју лијемо. Да имадем сто живота, све би их предао опћој ствари Српства..." Прву борбу је издржао код Лисице, а затим је са првом армијом прешао цело земљиште до Битоља. И кад е од великих напора, пењући се по стрмим врлетима. исцепан и бос, гладан и жедан и пролазећи из битке у битку, оболео, пренеше га другови му у болницу. Оболео је од тифуса Но, када му није могло на худити турско зрно, још мање му је могла та бољетица. Он ју је преболио. Међутим је било склопл>ено примирје. Симо се слаб и немоћан повратио у Београд Као добар цртач, добио ]е место у дирекцији железничкој. Но Симо се кије задовољио с тиме, он је за вишим тежио Тежио је за војном академијом, те му нчјпосле и обећаше, да ће на јесен бити при мљен И он се пун одушевљења и опет јавио неки.м друговима. И сам је, уживао при помисли. да ће бити члан војске онога народа, која је за кратко време спрала са себе љагу Косовску. Поносио се с тиме и већином је о томе и писао. Рат сезавршио Настаде кратки мир и она значајна тишина, онзј кобни мир, који се појављуја пре почетка сваке велике олује. Тамни и нејасни облаци се и опет надвише над обзорјем Србије. Небраћа Бугари наумише присвојити и оне градсве, за коју су Срби драгоцену крв своју лили; наумише присвојити оне пољане, које су засејане јуначким српским костима, да из њих никне Слобода напаћеномро. бу. И не устручаваху се покушати ту своју грозну на. меру у дело привести... Али, провидност је учинила своје. Симо се и тада друговима јавио, но нажалост, по следњи пут. „Ја већ спреман чекам воз, који ће нас одкијети иут царскога Скопља, да се опет повратим ратничком животу. Колебао сам се Зар на браћу? Али не, они ко и нам то учинише не могу бити браћа српска. Ја морам напријед, јер бих иначе порекао самога себе. Хоћемо ли се још кад год видјети? Сумњам! Ја слутим, да ми је дванаести час већ откуцао. Ступио је у митраљеску чету, у чћну каплара. И једне тамне ноћи угаси се светла звезда на српскоме небу. Пао је комита Сима Дурман код Криволака, као јунак у 18 ој години свога млађанога живота, одликован колајном за храброст. Година дана је томе, драги Симо, да се растадо. смо и не слутећи, да се више никада видети нећемоНе жалите за њим, јер њега нам неће ни време избрисати из успомене наше. Благо и теби мајко, што имаш дику сина, косовског осветника, Нека је међу нама

БУГАРБКЕ бОЈШВОМ

'Ј

Гшјјап

ВУГАРСКИ МИНИСТАР ВОЈНИ ЗА ВРЕМЕ САВЕЗА.