Балкански рат

Сфана 530

Број 34

БАЛКАНСКИ РАТ КРНЉ ЦЕТДР ннродцој скУцштннн

Огварајући седнице редовног заседања Народне Скупштине за 1913. годину Њ В. Краљ је у петак, 4. октобра изрекао пред народним посланицима, уз бурно одобравање, ову Престоиу Бесвду : Гобподо народни поопаннцн, Српски Краљ осећа данас свету дужност да пред народним представницима ода пошту сенима палих Јупаиа, који на Његов позив, пре годину дана, полетеше под развијену заставу и весело претадоше своју младост на' олтар срећније и веће Отаџоине. Ја сам тада Своје драге Србе позвао ,.у свети бој за слободу наше браће, за бољи живот и напредак Краљевине Србије “ Поносим се што је родољубиво осећање у Мога народа толико снажно, да у земљи пије било живе душе нојп није свесрдно одговорила својој дужнзсти. Међу њима сте и ви, господо пссланици и Моја влада, која је из ваше средине поникла, и по вашем раду, који је припремио ратне тековине и по успешном старању, да се оне очувају. Л наша је јуначка војска извршп• ла свој з /датак с/аЈпо : Она је испунила своју братску, ослободилачку дужност према дотадањем бесправном робљу. Она је спасла српској Отгџбини простраие области, у којима је Срп ство издисало под гешким ударцима и подмуклим ровењима Она је уклонила преграду, која нас је стотину година раздвајала од братске Црне Горе. Она је отворила Србији путове на два мора: Јадранско и Јегејско. Она је готово удвојила државну обласг нашу и ударила на југ границу преко које је прешао само Ду шан на врхунцу своје царске моГш. Ови велики историјски успеси оснажили су нам веру у саме себе, у нашу народну и државну снагу; указали су нам наше место у свету међу иародима. Они су посведочили да је Србија била на добром путу, кад је у слободи и уставном реду видела јемство за силно развијање својих богатих привредних извора и јачине духа. Господо народнн посоаннци, Око главе српскога хероја увек се вио сјај ратне славе. У данима клонулости ипак се могло чинити, да су прошла времена непобеднога Велбужда, Мишара, Де лиграда. Али нови сјај, који је синуо са Куманова, Битоља, Драча, Једрена, Брегалнице, стекао је српском имену у пријатеља ново поверење, у осталог света достој по поштовање. За све то нека је исказана Моја краљевска захвалност свима онима, чијгм се уч(шћеми заслугом дотле стигло. Нека је исто тако хвала на драгоценој потпори, коју су нам велике силе указивале приликом решавања наших задатака. Уједно ми је драго изјавити Моје признање на указаним симпатијама из словенских и осгалих образованих народа, нарочито милосрђу свих представника

Црвенога Крста, који се онако својски придружише српским сестрама у неговању рањених витезова. Госпедо иородни оосоаннцн, Наши су резултати у топико значајнији, у колико су веће биле тешкоће оД непријатељске војске, од сурове природе и од међународног положаја у Европи. Велики војни успеси изазвали су нове ситуације и задатке. Доследно нашој полигици мира, које смо се морали лањске јесени одрећи под притиском нечувених сградања наше браће у Старој Србији и Маћедонији, Моја је влада сгално чувала земљу од нових ратнлх заплета. На тај начин, и у спору са Бугарском око поделе ослобођених области, она је, у споразуму с вама, настојавала на његовом мирном решењу. У томе се ослањала на сам савезни уговор, старајући се да га ревизијом очува. У нужној одбрани Србија је прихватила наметнуту борбу заједно са својим савезницама Краљевинама Гр чком и Црном Гором, То није била само одбрана крвавих ратних тековина ослобођене славне дедовине наше. То је управо настао рат за одбрану почпуне независности српске од припремане хегемоније једне државе на Бзлкану. У тој одбрани од бугарске превпасти придружила нам се и Краљевина Румунија, која је такође исгакла начело равнотеже балканских држава. Искреним п солицарним радом дошло се у Букурешту до мира са Бугарском, којим су наши државни и национални интереси обезбеђени. Посде завршених ратова Ја сам Својом прокламацијом српском народу 25 авг) ста ове године извршио присаједињење освојених области Краљевини Србији. Али у тренутку кад се у свим деловима наше земље требало користити бла! одатима срећно повраћеног мира и присгупити плодном раду, узнемирени смо са територвје аугономне Арбаније оружаном повредом наше границе, пусгошењем наших села и вароши То сведочи да ново заснована Арбанија не разуме суседске дужности. Ово нам је донело нове жртве. Али предузетим мерама успело се да се нападачи брзо одагнају. Господо народнн поспшмцн, После ових великих и сјајних резултата наших заједничких напора, ми се не смемо занети, ми не смемо ни часа стати. Нас све, и вас и Мене, чекају нови и тешки задаци. Стара Србија коју смо присајепинили Карађорђевој и Милошевој Србији, осиромашила је од векова и људима и привредом и просветом, Ми смо дужни дати јој што пре саобраћајна средства м култивисати њену плодну земљу и њена дивна поља. Ми морамо што пре дићи њен привредни и културни ниво и у њеном интересу и у интересу Краљевине Србије

* =;

№. в. Џш Пвтар