Балкански рат

Врој 36

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 563

д еловима на Црнобоку (Кота 1200) и Облакову Овај гу положај Турци били нл брзу руку утврдили, само ово утврђивање нису извели до краја, због оскудице у времену. Целокупна снага Турака код Битоља цени се на 60 —70 000 људи У првој линији била су 3 корпуса од по две дивизије, а у резерви, код вароши Битоља, биле су око 1 — 2 дивизије. 31. октобра почело је груписаље за битку наше Прве Армије. Груписање ишло је доста тешко због рђавог времена, планинскога земљишта и врло рђавих путева. Сем овога биле су в!рло велике тешкоће у исхрани због дугачке, неудобне и једине комуникације Битољ - Прилип—Велес, а просторија на којој се оперисало била је сиромашна и исцрпена Приликом подилаже ња Прв? Армије за битољску битку, морав ска дивизија II позива која је из Скопља оперисала правцем Тетово —Гостивар—Кичево,31 октобра избила је правцем од Кичева у виси ну Прве Армије, и њу је тада Врховна Команда ставила под коман ду Прве Армије, ради заједничког дејства у битољској битци. План команданта Пр ве Армије за битољску битку био је: обухва■ тни напад непријатв ља, нресецају1ш му од ступницу ка Охриду и Флорини , јер је непри јатељ у прво време с обзиром на природу и обим земљишта могао одступити само у оза дв а правца Али доцније ’ када су се Грци од Солуна кренули ка Битољу, у циљу коиперације са нама, одсгупни правац турски био је највероватнији а веро ватно, и једини ка Охриду и даље у Арбаннју. Распоред Прве Арми је за битољску битку био је углавномеовакав На десном крилу: моравска дивизија II. позива, правац папада непријатељско лево крило Кота 1150 и Превалец Кота 912. У средини-. моравска дивизије I позива и дринска дивизија 1 позива. Прва је имала да напада на фронт у правцу Кјеромарице, а друга у правцу Црнобока и Снегова.

Њ. В. КРАЉ ПЕТАР I. ВРХОВНИ КОМАНДАНТ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Турци су се под команаом енергичног Џавид паше на својим положајима бранили са крајњом енергијом. Они су били овесни, да од исхода битољске битке зависи њихов даљи опсганак у Маћедонији, бити ил’ не биги, па с тога су се са великим пожртвовањем одупирали напредовању наше Прве Армије 4. и 5. новембра покушаван је испад од стране Турака, са снагом од 25-30 000 људи у циљу пробоја у правцу Охрида, али је овај испад јуначки одбијен. Мрачна ноћ и густа магла између 5. и 6 новембра и недовољна обазривост помогоше Турцима, да један део своје снаге са Џавид пашом оцступи ка Охриду, мањи део ка Флорини а остатак је заробљен са великим пленом. Тако је завршена ова славна битка, која би била још славнија, да су Турци овде доживели свој Седан. Битољска битка је у пуној мери огледало јаке моралне снаге српских официра, подофицира и војника. Они су у овој битци показали чудо од храбрости и пожртвовања, јер су се поред јаке непријатељске ватре имали да боре са ужасним теренским и атмосферским тешкоћама. На левом крилу армије море од воде, а на фронту и десном крилу, Алпи. Све су то имале наше трупе да савладају под најжешћом ватром. Овоме треба још додати реку Шемницу. испред фронта непријагељскога положаја, која је била тако јако надошла, и коју су имале наше трупе под ватром да прелазе. Војни агашеји, који су били очевицци у битољској битци, немају речи да изразе своје дивљење храбрости и пожртвовању официра, подофицира и редова. Српска је војска овде положила крвав испит глас. Народ са оваквом војском може поносити и слободно гледати у своју

и стекла леп се с правом будућност.

Брпш нјеи

На левом крилу: дунавска дивизија I позива, правац напада десно непријатељско крило и бок. Тимочка дивизија 11 позива биЛа је у резерви армијској, позади средине целокупног распореда. Коњичка дивизија : на крајњем левом крилу армије са задатком да извиђа у у правцу Флорине, да дејствује у позадину непријатељску, а доцније и да ухвати везу са Грцима. У току 2. новембра заузете су коте 1150 и 1200 а 3, 4. и 5 новембру вођене су врло крваве и упорне борбг око заузимања главнога одбранбенога положаја и коначне победе Турака.

— Оцене страннх стручњака Један румунски пуковник, којије посматрао српске трупе у борби изразио се о њима овако: После пешачења од 40 километара, један одред српске зојске иутовао је возом ноћу 150 километара, и чим је искрцан продужио је марш 30 километара, па одмах за тим ступио у борбу и извршио јуриш на Бугаре, који су се потучени разбегли. То су војничка подвиза, који заслужују највеће поштовање. Срби имају одличну војску Њихов престолонаследник издржао је све штрапаце и опасности у средини својих војника. Ми Румуни радујемо се што смо другози тако изврсне војске.