Балкански рат

Страна 580

БАЛЕАНСКИ РАТ

Број 37

Свечан улазак краља Константина у освојени Солун

Сввћица на гробу Александра Р. Михаилоеића, учитеља, за род славно палог... Тамо где мали и велики леже, Огрезли у крви, са последњим дахом, И где се узвик јуначки разлеже, Ти јурну напред, а са жељом плахом: Да род свој спасеш, Отаџбину браниш. „Она ме зове“, мајци својој велиш, Опроштај дајеш, љуби, сеји, брату, За Српство мило погинути желиш. „Труба ме зове, морам у бој љути, „Зар земљу моју душмани да тлаче. „Да Србин јоште — вековима — плаче, „0, ја не жалим што ћу погинути!“ И сада лежиш поред браће мртве И сам си млађан огрезо у крви, Варвара грозних мрцварене жртве, Ти беше свуда, па и овде први! А преко чела паметна и лепа С ког’ се геније и доброта чита, Пале су власи твоје косе црне; Док душа твоја небесима хита. Бледо ти лице, угашене очи, Још отворене, хтеле би да гледе,

Тело се твоје ледени и кочи Ал’ осмех краси усне твоје бледе На њима лебде још последње речи: „Живот свој дајем Отаџбини, роду“. Док труба тужно преко поља јечи, А спровод креће у тихоме ходу. Хероју врли,- ти велики сине, Што живот млади Отаџбини даде, И тако славно за род гинут’ знаде Над -гробом твојим лијем сузе саде. И велим'збогом, колега и друже, И верни сине Отаџбине своје, Збогом =ти,*,брате, верениче, сине, Теби посвећујем ове ретке своје. Ми ,те немамо, учитељство губи РадникаТсвога пуног идеала, Ал’ из свег срца кличемо ти: Хвала У име Српства које толко љуби! Слава ти, елаваш“вечити спомен, Међ’ свимаГнама,!родољубе славни, Јуначко твоје певаће се име, Као јунака из времена давни’. у Скопљу, 18. јуна 1913. год. Драгиња Савићка учитељица.