Балкански рат

У СЛ0ЦИ И РЕЧИ

Врој 40

Страна 031

Ова наша слика представља једну групу храбрих наших официра, рањеника са Прилипа у друштву одлинних чешких лекара д-р Фрање Буријана (бр. 1) и д-р Милана Јана (2) и красних ревносних милосрдних сестнра г-ђице Лозанић (12), г-фе Торбице (13), г-ђице Грујићеве (14) и г-ђе Лекић (17), које су са способним лекарима највише допринеле брзом оздрављењу ових наших хероја. Од официра на слици су: мајор Срдан Гајић (3), мајор Михаило Ванлић (4), капетан прве класе ф Милован Стојадиновић (5), који је као командир митраљеског оделења 6. пука славно пао приликом бугарског мучког препада на Сушеву и чију смо лепу слику донели иа страни 552. Капетан Александар Дукић (6) командир чете у 6. пуку-, који је рањен и у рату с Бугарима. Резервни капетан Света Ђорђевић (7), рачуноиспитач Главне Контроле, командир чете у 0. пуку, који је у рату с Бугарима срећно прележао колеру. Резервни поручник Милорад У. Лазић (8); резервни поручник Боривоје Петровић (10); резервни поручник инж. Нешић; резервни поручник Михаило Станковић (11) и резервни капетан Тодор Димитријевић (17), а уз њих је и вредни њихов болничар, познати београдски берберин.

Из осме резервне болнице у Сангторијуму на Врачару

Срећан родитељ

— Окружен снновима ратницима Стари директор Трговачке Академије, уважени Борко Тодоровић васпитавао је свој пород у српском духу припремајући га за велике догађаје, које је доживело наше поколење. Кад је бојна труба позвала под заставу ратнике да се боре за остварење вековне идеје Србинове кућа Тодоровића била је једна од оних, која је испратила на бојно поље читаву четицу и то самих официра. Стари директор има четири сина и два зета и сви су српски официри. Синови му: артиљеријски потпуковник Борислав као командант коњичке артиљерије учествовао је у борбама на Куманову, Битољу, Рајчанском Риду, Радовишту и Грлени; резервни артиљериски капетан Бранислав, као командир муниционе колоне брдске артиљерије, у првоме рату био је под Скадром, где је уређивао и лист „Какарић“, а тамо је био и млађи брат коњички капетан прве класе Војислав као командир митраљеског оделења коњичког пука дринске дивизије, који је за време рата с Бугарима био према Арнаутима; резервни пешадијски капетан Мирбслав, као командир чете у 8. пуку другог позива, био је под Једреном, а у рату с Бугарима на Ретким Буквама, Чупином Брду и Голешу. Осем четири своја дична сина старина Борко испратио је на бојно поље и два зета: ђенералштабног пуЈјовника Душана Пешића, начелника штаба Треће Армије ликб ЗЛТПШГХ В()1ИИКг1. ТПГИ ПОЛТГЖТГГ^ЛГЛТсГЈГПЛШЈП! и I гу

и пешадијског мајора Мирослава Томића, команданта II. батаљона, VI. пука првог позива. Старија му ћерка г-ђа Љубица Пешићка за време оба рата неуморно је делала у болницама у Ћуприји и у Београду, а и сам стари директор осетио је у себи младићске снаге, када у тако великим тренутцима ваља помоћи своме роду, па се добровољно примио тешке и напорне дужности комесара велике десете резервне болнице (руске, у другој гимназији). Ту дужност уважена старина вршила је онако како је то у стању само човек и Србин особина Борка Тодоровића. Нама чини ретко задовољство, када се одужујемо правди и својој дужности и сликом представљамо ову примерну и скромну српску кућу, која је дала толике борце, који су се на бојном бољу показали као прави Срби и родољуби. А да су на својој дужности сви били исправни и за углед показује, што су сви унапређени, а уз то су и сви одликовани. Какве их војничке врлине красе и како су лепо васпитање добили у родитељском дому и с колико суљубави и пожртвовања вршили своје дужности дивно илуструје један по готову редак факт, да ни један од њих за сво време рата ни једнога сата није ни одсусТвовао ни боловао. Од преласка границе до демобилизације нису евоје команде ни за пола сата напуштали, а Бог је излио сву своју милост на старог директора к Душановца Борка, па му се сав честити и примерни пород вратио из пебројених крвавих окршаја без и најмање повреде,