Београдске новине

Br. 308.

Urednlštvo s BEOGRAĐ, Vuka Karadžlća ul. bro] 10. Telefon broj 87. Uprava i prlmanje preplate Topllčin Venac broj 21, Telefon broj 23. Primanje oglasa Kneza Mihajla ul. broj 38.

BEOGRAD, utorak 19. deceinbra 1916.

Godina II.

RATNI IZV3ESTAJI. Izvještai austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 18. decembra. Istočno boiište: Frcmt maršala pl, M a c k e ti sena. Stanje neproinjenjeno. Front gcncral-pukoviiika nadvojvode J o s i p a: Poslije žesfoke topničke pripreme Rusi su napali naše pcložaje sobiju strana urske doiine. Borbe nijesu još okončane. Front niaršala princa L e o p o 1 d a bavarskog. Ruski napadi protivu naših borbenili stražarskih nizova ostali stt bez uspjeha. [Talco su isto ostali uzaludni neprijateljski «labiji napadi protivu naših novih položaja kod Bol Posrka. Talijansko I jugolstočno bojiste: Nema nikakvih važnih dogadjaja. Zamjenlk glavara generalnog stožera pl. HOfer, podmaršal. Izvieštaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 18. decembra. Zapadno bojlšte: Nema osobitih dogadjaja. Talcodjer u području Somme i Maasesaino slaba borbeua djelatnost. istočno bojlšte: Front niaršala priuca I. e o p o 1jlabavarskog: Sjevcrozapadno su ođ Lucka pokuJali Rusi, da natrag osvoje položaje kod Bol-Porska, koje smo mi 16. decembra zauzeli. I napadi, koje su u noći predpzcli, bili su odbijeni. Isto su se tako iz(alovile ruske navale kod Augustowka, južno od Sborown u našoj odbranbenoj vatri. [ Front generai-pukovnika nadvoivode J o s i p a: U ods eku je Mesti-Cavesti istočno od Zlate Bistritze bila topnička borba JSestoka. U dolini Neta lokalni bojevi s izmjeničnim uspjehom. t Front maršatapl. Mackens e n a: Položaj se nije izmijenio. Na neprijateljske su kolone, koje su uzmicale prenia Braili, napale naše letačke eskadre i opaženim uspjehom. Alaćedonsko bojište: Povremena živahua vatra u luku Cerne. Prvl zapovjedaik glavaog stana pl. Ludendorff.

Dumo. Mjesto je ruskog ministra vanjskih poslova bilo dulje vremena ispražnjeno, jer je Neratov, koji je u sadašnjem Trepovijevom rainistarstvu upravljao tim portfeljom, bila tek pomoćna sila. Izgleda, da nije đrugačije ni sa novo imenovanim Pokrovskim, bivšim finansijskitn kontrolorom carstva i delegatom kod pregovora za zajam u Londonu, gdje se je u ostalom držao dosla u zatišju. Pokrovsktj je, u koliko se ta riječ tnože na njega da protegne prononcirani anglofil, jer mnogo provonciranoga na njeniu nema. Njegov najnoviji govor, koga je održao u dumi, saslojao se iz izmotavanja,, kako bi udovoljio Miljukovljevom bloku. Izborje Trepovljev, izgleda, i pao na tako bezbojnu bivost, da ga bi po potrebi tim lakše mogao žrtvovati za faktički potrebne fanfarade libcralnoga bloka. Pokrovskijev je govor bez sumnje pobjeda Miljukovljeva i njegovih privrženika, ali se ipak njegove tako snažno izražene izjave protivu centralnih vlasti ne trebaju uzeti suviše ozbiljno, kada se znade, da on u svome sadašnjem svojstvu neće i onako dugo da ostane. Prijem je dnevnog reda bio kao nešto plašljivo; svi su bili iznenadjeni čuvši od jednom takve tonove, ali je ipak teroru liberala uspjelo, da se postigne sveopće suglasje. Predlagač je dnevnoga reda bio neki gospodin imenom Šiđiovskij, očevidno rusificirani Poljak. lzgleda da su u Rusiji i opet jednom posvuda na djelu p!aćenici, polovični politički tipovi, koji poslnžuju u ovome času vladi, da iz taktičkih razloga stvore dobar ođnos izmedju nje i liberala, premđa sama vlađa iVjmanje liberaltio nilsll i osjeća. Predstoje naime nužne finansijske operacije, za koje vlada te krugove treba. Zato se protivu centralnih vlasti I govori krvničkijim tonom, zato se i pozivaju figuranti da naprave željenu buku. Da se i ovaj Pokrovskog govor može smatrati kao i ona poznata Štirmerova uvjeravanja o vječnom prijateijstvu Rusije s Engieskom, vidi se već i iz njegove praznine i pomanjkanju svake stvarne političke forinule. Sađržaj prilivaćenog dnevnog reda govori na ime samo općenito o nekim navodnim željama Njemačke, koje se moraju da ometu. Ako palc Njemačka tih želja u opšte nema? Ako to ne odgovara zbiljskim okolnostiina i faktičnoj politicl centralnih vlasti, lcoja se kao što je sađa slučaj hotimično iskrivljuje, — šta onda? Onda će naprosto doći — drugi čovjek za ruskog ministra vanjskih poslova i izjaviti, da se ta stvar netna onako, nego ovako i ovako. Zato se i taj najnoviji govor i ne treba da uzme odveć strašno

kao što na oko rzgleda. On udovoljtije jedino nejasniin nagonima liberalne strauke, koja je momentalno u ruskoj duini zadobila nadmoćnost. Perverzije su u Rusiji uobičajene Mi bi gotovo izrazili svoje uvjerenje, da će jednoga đana i Miljukov biti na primjer najveći prijatelj Njemačke. Ako on sa svojim liberalizmoni u opšte lioće doći do nekog cilja, onda je naprosto upućen 11 a središnje vlasti i njihove narode, koji imaju u svotne programu socijalni napredak. Nije tome davno, šfo je Štirmer svečano u dumi izjavljivao, kako nikada na nekakav mir bez engleske dozv r ole ne će pomišljati. Adanas? Danas je taj isti Štirmer na čelu prilično jake konzervativne stranke mira; stranke kojoj pripada i poznati Rasputin koji kod mistićni raspoloženog cara imade mnogo upliva, a sa njime i oba mitropolita Viadimir i Epitimije. Momentalno se puštaju proste uzde liberalcima, dok i oni ne nasjednu. Nijesu li na ime oni sa svojom politikom produženja rata — koja je u ogromnoj opreci sa mirnim držanjem Engleske a napose Italije — naletjeli? Kađ se izporede glasovi; lcoji sad dolaze iz ruske dume, sa onima što dolaze iz Italije, onda se za gospodiua Pokrovskog stvara jedna vrlo smiješna situacija. Ponuda za mir centrninšh sila. Mišljenje jednog srpskog političaraJcdan član našeg urcdništva iinao je prilike razgovarati s jednim objektivnim srpskim političarcm, čija su predvidjaiija za vreme rata, kao i ranije, bila tačna, o ponudi centralnih siia za mir. Srpsk je politlčar rekao sleđeće: • Eoimda .-yi.mir ceutralnih sila je akt najveće državničkc uvidjavnosti. To su radiil do sada svi veliki državnlci u sličnim prilikama: Friđrich Veliki, Napolcon, Bismark. Otii su poslc svojili velikih .pozeda pružali prvi ruku pobedje4io«l ueprijatelju za mlr. CentralnejŠUe u ovome siučaju ostajg još verne svome principu, proklamovanom i pred poC^tak rata i u toku samoga rata: da vode odbranbeni rat, da sc bore za svoju nacionalnu i državnu egzisteuciju. Taj jc princip tako jasan, da isključuje svake zadnje namjere, jer u ovako otvorenim i skromnim izjavama ne može biu' ni trunke o zadnjim namjerama. Samo državnici nečiste savesti i zadnjih namjera mogu otvoreno izaći protivu ovakvih ponuda za nijr. Što se tiče Engleske. — ja misiirn, — da njoj nije iako ođmah prlstati na mir, iz jedtiog prostog razloga što je njoj hio glavni cilj, da svoga jakog takmaca u floti I trgovini, Njemačku. uništi ili silno oslabi; do sada nije to mogla postiči, i onda izlazi da je ona pobedjena. Sem

toga jc ii pitanju da li će Engicskoj ikada ispasti za rukom da organizuje ovako silnu koaliciju protivu Njcmačke, kao što joj je sada ispalo za rukom. Rusija i Francuska su jirirodni suparnicl Engleske, samo su sticajcm prillka sada njeni saveznici; poslc ovoga razočarcnja i s obzirom ua vlastitc interese vrlo je sumnjivo, da ćc ove u budućnosti biti uz Englcsku, i Englcskoj jc sada stalo do toga, da po svaku cenu održi uza sebc svojc savezuike. Što sc tiče Francuske, ja sam uvjeren, da bi Francuska rado pristala tia mir, jcr Njemačka je voljna da joj vrati zauzete departmane. Samo je u Francuskoj drugi motiv, što na to ne mogu odniali pristati: u F r a n c u s k o j j c, k a o i u S r b i j i o v a j r a t r e ž i m s k i r a t. Režim je secovao samo na ovu kartu, i ako Francuska nema šta da izgubi, režini ima da izgubi, i on prctpostavija svojc intercse opštim. Sadanji rcžim u FraucuskoJ je tesno vczan s Rusijom i Engleskom, i ođ držanja ove dve sile zavisi i držanje Francuskc. Čak i ako Rusija pristane na pregovore, zavisiče od Engleske, da li će Francuska pristati na mir, jer se ceiokupiia engleska vojska nalazi na francuskoj teritoriji. •— Što sc tiče Rusije, ona ima najmanje razioga da produži rat, jer ne samo što je njen glavnl cilj — osvojenje Carigrada — daleko i daieko od ostvarenja, več što padom Rumtmije njoj preti najveća vojnička katastrofa, kakvu je Rusija ikada do sada imala u istoriji. Saveznicima se sad otvara put u južnu Rusiju, 1 cco ruski froru od Rige do Karpata biće pokoieban. Do sad se uzimala kao najjača strana Rusije mnogobrojnost njene \ r ojskc. Rat pumunjskl otvorio je oči celom svetu, da je 1 ruska snaga Iscrpljena. Logična je pretpostavka, da je Rumunija bila potrebna Rusiji više zbog svoje teritorije neli M'ko '/.Imof cvnie vojničke snage. Gevorilo se 1 oCekivalo, da Rasfta gura Pn>r>"nf ; y u ra t (ia 6’' mogla Drek'o n.i Q ne feritorije provesti siluu vojsku na Balkan i odatle kao bujica preplaviti Bugarsku, spojiti se sa soiiuiskoin vojskom i prescći vezti sa Carigradom. što smo vidi'i mesfo tocra? Mesto očckivane silne ruske ofenzive tia Balkanu, videli smo da i' , nke M sen na đes^t daim nosle '-t ,, ''an ; a Rutniu’iie u rat vrši uspešnu ofenzivu u Dobruđži, i neposletku slom Rinainiie. Sve jc ovo najboiji dokaz đa' je i ruska bioina nadmoćnost iscrpljcna, a to je, jedina n'eua jaka straua. poštn sc vodjstvo i tnora' kod Ru«a nisu pokazali na onoj visini, koju su njeni saveznici od nje očekivali. — Da resimiramo. Peuudu centraluih sila trcba smatrati l ao iskrenu, i za sve države. a naročito za maie to jc najvcća sreća. Produži li se rat moga u Niemnčkoj doćl nepomirijivi eiementi na površinu. koji se neće zadovoljiti skromliim predlozima kattcelara BethmaimHollwesca, već će tražiti, na osnovu uspcha i siluih žrtava terrtorijalua osvojenja.

Prljedlos zo mlr. Predaja note o miru. (Naročiti brzojav »Beogradskih Novina^ Wasliington. 18. decembra. Reuter. — Note o tniru Njemaćke, Austro-Ugarske i Tureke poslate su bez ikakvog dodatka Sjedinjenih Država u prijestonice sjx»razumnih država. Basel, 18. decembra. Juče je atneričko poslanstvo predalo engieskoj vladi njemačku notu o miru. Nota o miru u Londonu. (Naročiti br/ojav »Beogradskih Novina <■) Roterdam, 18. decembra. ,,Daily News“ javlja, da je nota 0 miru juče prispiela američkom poslaniku u Londonu. Pošto je on bude dalie uputio engleskoi vladi, vjerovatno je da će se Lloyd George o njoj izjasniti u donjem domu u utorak. Zahtjev o uslovlnia mira. (Naročitl brzojav „Beogradsklh Novfaa".) Kopenhagen, 18. decembra. ,,Politiken“ javlja iz Londona: ,,DailyNews“ traže, đa kako Njemačka tako saveznici saopšte svoje usiove o miru. Ako saveznici to ne učine, nego prosto odbiju pouudu da pregovaraju o miru, onda bi to bila jedna najveća diplomatska pobjeda Njemačke. Ako bi ratna tragedija trajala i preko zime 1917., veli list, onda se valja pobrinuti, da ne padne odgovornost na nas, da snio ini osujetili pretres pitanja o miru. Ako bi se pokazalo, da inožemo dobiti pravedne uslove, onda se inoraino odvažno prihvatiti žaiosnog izbora i produžiti rat. Japan za produzenje rata. (Naročitl brzojav „Beogradskih Novina“.) Rotterdain, 18. deeembra. Odgovarajuči na brzojav, kojiin je Lloyd George saopštio saslav kabineta, blagodario je japanski ministar predsjednik grof Tera u hi na saopšteniu 1 izjavio je, da Japan vjeruje u to, da če Engleska u zajednici sa savezmra silama podvcdjsh'om Lloyda Georg e a produžiti rat č v r s t o m o d I u čn o š ć u i osigurati potpuni i t r a jn i mir. Opomena senatora Humberta. (Naročiti brzojav »Bcogradskih Novinatt; Zeneva, 18. decembra, U irancuskitn parlamentarniin krugovima vlada još neprestano veliko uzbudjenje povodom njemačke ponude za mir. Muogo se govori o članku senatora H u m b e r t a, koji sporazumne sile opomitije da se čuvaiu najopasnijih iluzija, nainie, da iz držanja središnih vlasti izvode njihovu vojničku i privrednu siabost,

RUSlJfl. Ruski držsvnl savjet protivu vlade. (Naroćiti brzojav r,Beogradskih Novina i Stockholm, 18. decembra. Rusk’ državni savjet ,is sad ; rsšao u opo/iciju prema vladi. On je sa pct šestina većine donio slijedeću odIuku: Podlistak.

Petrljo. (fz spisa pok. M. DJ. Milićevića.) U prisoju planiue Kudnika, više manastira Vračevšnice, u selu Crnuću, stoji i danas jedna običua seljačka kuća, s jednom velikotn sobom, prostranoin kujnotn, tremoni I divananom. Oko kuće je nekoliko vajata, mutvak, mlekar, koševi, ainbari har za konje, l JoS neke drugc zgradice f staje. Od kuće na niže velikl je votnjak, a van ograde, dalje od votnjaka, u ono vreme kad se dogodilo ovo Što pričam, blo je gtistl lug i pa\dt. Ta jc kuća bila pr\d dvor prvoga Knet.'a Kneževine Srbije. To jc pr\d ,,konak“ Kneza Miloša Obrenovića. Odatlc se je on preselio u Kragujevac ftod. 1818. U toj kući, u tom tako smcrnom dvoru, živt Knez Miloš, sa svojom ženom, gospodjom Ljubicom i s dvoje ženske dece: ’Perkom i Savkom. Osim svoje žene I dece, Knez inia tiza se: jednoga čibugdžiju (Vula Gligorijevića), Jednoga kavedžiju (Petra Cukića), jednoga imraora (Lazara Inđžu), i jednoga pisara fDlinitriJa Djordjevića) I, nad njima jednoga ,,gazdu“ (Vuka Perišića) koji inu se brhie o kućl. ; Knjeginja Ljublca saina radi sve svoje domaćičke poslove, osim što joj po nešto pomažu Vule i Petar, kad nemaju svojih poslova. A za domaćicu je bilo vrlo innogo posla u kneževoj kući, Siinl svet dola-

zaše Knezu: neko posloni narodniin a lieko i nevoljom svojom. Ko bi go ddošao, itnao je prava da udje u kuću bar da se ogreje i napije vode; mnogi su uudjeni jelom i pićem, a neki su i lioćivall. Kueževa kuća sinatrala se kao kuća narodska! Po neki od onih koji su došli da se za što mole, sedeći tu bez posla, rado bi i poslušali po štogod, jedno da im prc prodje đan, a drugo đa bi time kao zashtžili da im se bolje svrši ono za čim Čekaju. Jednoga dana dodje u C.muču, kneževoj kući, jedna žena, mlada i vrlo lepa. Ona kaza da je iz.Sarajeva, da joj je ime Petrija, i ovako se Knezu potuži: — Jedinica u bogata oca, donijela sam svojeinu čovjeku velike novce. Covjek mi je bio trgovac; on silni novac rasturi po kalauzima u Srbiji. Smrt ga nadje na prečac i tako velike sume ostaše u tih ljudi. Ovde ona redjaše imena tih kalauza. Molim ti se, Gospodaru, reče oua završujućl: — da zapovijediš tijein ljudnia da ini vrate novce koje su priinili od mojega čovjeka. Ja Ih molih na lijepo, oni ne daju ... — Ta se stvar, snalio; ne inože svršiti brzo, A r eli Ktiez: — ja ču narediti da se ti ljudi pritegnu; ali će proći dosta vretnena doklc se od suda dobiju uovci ili odgovori. Za to ti idi kuči, a što sc naplati, poslaće ti se preko sarajevskoga paše. — Gospodaru! reče Petrija: — molim 11 se da ini novac ne šalješ preko Turaka: što u njlhove ruke dodje, to moje oči videti neće! A npravo ja se i nernam kud vraćati... iKnez malko poćuta; pogleda marljivo i lepu tnolilju, pa onda reče: — A tl idi onamo Ljubici, ncka ti nadje kakva posla, doklc se stvar ne svršil

Petrija se pokloni, pa se okrete i ode u mutvak gospodji Ljubici, a Miloš osta 11 a divanani gledeči za njom: — E, što je lepa, hoće li je biti?! reče on sam u sebi... * Odgovori o uovcima dolažahit vrlo sporo. S toga se Petrija zadrža dugo u kneževoj kući. A bijaše to jedna neobično krasna ženska glava. Mlada, zdrava, vredna, okretna, vešta u svakom poslu, ona beše desna ruka Knjeginji Ljubici. Uz to, bejaše i naravl vesele, uvek nasinejaua, razgovorna i šaljiva, pa nekako razgovori i nasmeja svu kneževu kuču. Saiti Knez Miloš, čovek ncobićuo žustar u rada, i pritrpan poslovima, mogašc u društvu gdje je Petrija ostati duže, i nasmejati se sladje, nego igde ua drugom tnesfu. * Jednom će Ljubica reći Milošu, čoveku svoin: — Kad ćeš već jednom đati odgovor ovoj ženi, da ide svojoj kući? — Ciniš ’voliko, odgovori Miloš, liešto uznemireno: — nije to Iako! Ko je uhvatlo pare, želi ih održati, jer je te novce Petrijin čovek davao u četiri oka. Za to naplata ide sporo. — Do sad su se tvoje zapovesti vršlle brzo; samo ova nešto zaplnje... Miloš pogleda u Ljubicu. Ona bejaše modra u licu; donja joj je usna drktala, a mje u nosa behu joj se uzđigle na više. — Ti sl nešto ljuta? reče on. % ; — I ne bila, kako mi je? — A što ti je? Od koga ti jc teško? — Upravo od tebe. — A što od mene? — Kako što? Ja sam tvoj drug, pa se tl sa niuom nikad no sineješ ouako, kao s

1 ovom ženom iz sveta! I njom se razgova- i raš više, s njom se stneješ sladje, no sa ‘ mnom... — Ljubice, Bog s tobom! Ona je žena sirota: sluša nas za pra Boga, i sluša vrlo lepo. Kad joj ne plaćamo, pravo je da joj rečemo bar lepu reč. — Drugo je lepa reč, a drugo je ova tvoja šala i kikot. Sa mnom ti nisi nikad onakav, kakav si s njom. — Za Boga, ja ne mogu ni biti prema tebi ouakav pred ljudtna. Moja šala s toboin samo je za mene i za tcbe. Zazorno je da je drugi vidi i euje. A s ujom se ja šalim prcd momcima. Ona i jeste za šalu i razgovor: ništa drugo... Knjeginja se diže i ode.. Miloš osta satn, zatnišljen. I/.imtra mu govoraše nekakav glasak: — Pravo ti i kaže! Tako i jeste. Uputi tu ženu neka ide za svojom srećom!... U taj mah, Petrija prodje pored Miloša, i ogranu ga, kao jutamje sunašce, svojiin lepim krupniin očima. Miloš se trže, i odmah pomisli: — 1 Ala je lepa, sile je ne ubiie! Što sc Ljubica Ijuti? Bez ove žene bila bi gluva sva ova kuća!... 5*1 ProŠlo Je poslc toga dosta vremena. Llubica je još jednom pomenula da sc Petriji da put. Miloš na to nije odgovorio ništa, nego su mu se jagodicc zarumcueie," i počeo je zviždukatl. Ljubica je videla da se Ijutt, pa Jc zaćutala. Više lmi nije nl pomhijala. Jcduoga lepoga daua, rano izjutra,

dodie kneževoj kući gazđa Nikola Miiićević iz sela Lunjevice, ručnl dever Kneginjo Ljnbice. Gospodja ga srete u voću; pozdravi se s njime, i uze mu nešto kazivati. Ona je govorila žlvo, mahala ie rukaina, pa čak i oplakivala, a Nikola je gledao pred se u zemlju, i onda sukao je svoi desni brk. Posle toga Nikola izađje na divanauu Knezu Mi'ošu. I s Knezom se je dugo razgovarao. Kad su se rastali, bill su oboiLa nešto Ijuti!... Medjutim Pelrija bivaše sve veselija; ona pcvaše kud god ide, i već poeiujaše po malko zapovedati u kući... U to dodje gospodji Ljubid u gosto jctrva ujena, gospodja Kruna Jovanovića iz Brusuice. Poslije nekoiiko daua gostovauja, zaželi Kntna da izidju gore ua Rudnik, na Bijelo Polje, odakle je divan vidik na svc straue. Knjeginja Ljubica udesl gozbu i diguu se obe s pratnjom i poslugom te izidiu u planinu. Petrija ne ode s njiina. jer se je žalild da je boli glava. Strašan oblak od Kosmaja peplaši gospodje, te se vratiše vrlo rauo kuži. SiŠle su prekim putanjama peške. Ušavši u avliju, Kruna ode u voče, a Ljubica udje u sobu, ali još na pragu vrisnu: — Juhl I trže se natrag. Videla jc što joj je bilo najmržnje viSeti!... Iz sobe izadje Petrlja i ode u tnutvak. Bejaše sva bleda. Malo čas javl se I Knez Miloš na divananl. I on beše zamišljen; ne