Београдске новине

fzlaz!: dnevno u jutro, pone djeljkom poslije podne. Pojedfnl brojevl: U iMfrif« I > kr»|*rlnw •4 1.1 kr. (tta h eijMl *4 . . . . I btlere U HrvatakeJ'k'avoniJI, Boud • Haret|at1al I DahnaatJI pa djaal af. ..... 14 boltri Ikm |T»| aofriitja ta djanl af. . . . 11 btlara . ■■ ■ OglasJ po cijenlku. - j Urednlltvo: 6EOGRAO, Vuki Karadžlča ul. braj 10. Tilifon braj 83. Upratri I prlmanja pretpiita Topllčln vina« broj 21. Talefon broj 25. Primanja oglata Kniza Mlhajla ul. broj 38.

Godlna IH.

Mjeaečna pretplatc: U Baairaf J I u kraletlma rapotjafaetim »/ a. I kr. «a<» ra bo|nu I atagma natlu . . «rU Baatraf« m fadaram u kata . . . . R MO U Hrtatibo] -SlaronlJI, latnl - Hortt|atlnl I Oalmaolji K M4 U attalliakrajaelaia Auttrt-uiaribamaiiirhlja K !■ U Inottranihra K 4M

Engleski poraz na dojranskom jezeru, Grčka pred revolucijom?

Ensiesbo! froncusho ziovoljo.

dodje vrijcme velikog olakšanja, konačno su se imali da istjeraju omraženl Nijemci sa francuskoi? zemljišta! O tom su velikom času osbbodjcnja propovijedali od predsjednika republike i ministara do zadnjes: zakulisnog uovinarčića zavedenom francuskom narodu svi bcz razlike kao o nečem, što svakako mora doći, što nikako ne može izostati! Vee nekoliko nedjelja girrai najstraliovitija bubnjarska vatra na Aisni i u Chaiiipagnl, no niihov nenrijatelj još uvijek ne će da uzmakne- Ono, što doffre nije mogiao da izvede u prkos sviju napora u đvije i po godine, ne će moći da izvede ni njcgov nasljedtiik Nivelle. kojemu je i suradnja englcskih vojska isto tako malo pomogia. kao što >e ta simadnja malo mogla da pomogue i prošle g’odine na Sommi. A vrijeme inedju'tiim iztniče i b i v a s v e o p a s n ij e. S ruskom ofenzivom, koja bi ima!a odteretiti zapadni front, tie smije se više računati, pošto je osnova, koju je Engleska htjela postići organizovanjera ruske revolucije, tirodila p o s v e d r ug i m r e z u l t a t i m a. iTomti naproiiv neograničeni p o d in o r n i č k i r a t poprima sve to kritičnije forme, koji ne može osta’d bsz utlcaja na čete na bojnom polju, ve'ć zbog toga, što je svakog dana sve to više podrezan dovoz iirane I ratnog maierijala. Avet gladi, koja je prema ■želj! spoTazumnili sila imala 'đa uništl središnje vlas'tf, diže sad<a svoju groznu ruku i u 'državania sila siiorazuma. Ko da za to nosl krTvicu? Razumlje se oni, koji vladaju! Llovd Georges. prema čijim se govorinra i obećanjiina moglo očekivati, da ’će se rat odlučiti za nekoliko tnjeseci, fe Ribof, kcji Brlanda sigurno nije nasiijedio samo za to, da još više ojača nezadovoljstvo u Francusko.j. Nepov'oljn! sn izvješiaji sa fronta u Franciiskoj i Engleskoj đosad još uvijek izvršivali sv r oj uticaj na kabinete, a srdžba, koja se sađ u tim zemIjama okremila protiv ministara, mjerilo je za onu zlovolju, koju je u obim državama prouzročio ratni položaj. Za to narod baš ovili dana najlvivavijih borbi, u kojima su izgubljeni nebrojeni životi, pridonesene ogromne žrtve. a i z o s t a o s v a k i u s p j e It, teži za jeditojn ,,snažnijom“ rukom, vjerujućf još uvijek da će tu jaku ruku naći u 110 vom ministarstvu. To će trajitl dotle dok narod ne vidi, da ni ta nova ruka nije đosta jaka, da svlada neprijateija.

Položal na zapadnom Hojlttu. Triumi njemačkog iunaštva. Neutralna šta m p a o b o r b a m i n a z a p a d n o m f ronvu. Kb. Ziirich, 27. aprila. ,,T a g c s a n z e i g e r“ piše 25. o. mj. o ratnom položaju: Da sn žrhe moderne ofenzive u prkos najstrašnije topničke pripreme još uvijek ogromne, dokazuje pogled u listinu gubitaka engleskog ratnog ureda, koji počinje da donosi časničke gubitke od 16. o. mj. ovamo. Do 21- o. mj. iznosi llsiiiia gubitaka 2000 č a s n i č k i h imena, od tih’ 950 poginulili. Tomu broju časničkiit gnbitaka odgovara prema dosadašnjim iskustvima gubitak vojnika od 69—70 hiljada ljudi. Kraj toga označuje eitgiesko vojno vodsfvo svoje gubitke u prvoj bitci kcd Arrasa izrično kao viio lake. Koje su se bekatombe morale žrtvovati tek kod sadašnjih napadaja I kod francuske ofenzive, kad se promisli, ’da su te bitke bile nesravnjivoi veće i žešće, nego li jiočetna cfenziva?! x „N e u e Z u r i c h e r Z e i t u n g“ od 25. o. mj. piše o bitci kod Arrasaf .Vojske, koje su pretrpjele tako strašne gubitke, a kraj toga 'drživjele tako užasan poraz, moraju ako več ne slomljene. a ono u tolikoj mjeri biti oslabljene, da ne mogu postići svoga glavuoga ciIja. Još jedan takav poraz i s etigleskoan je vojskom obračunaro. Njemačko je Jnnaštvo jučeiprekjuče s 1 a v i I o li a j v e ć e t r i u m f c. Francuska štampa o položajii na ?apadtiom frontn. Kb. Bern, 27. aprila. I ako francuska Štampa pesimistički posmapa vojni položaj, naročito novu englesku ofeuzivu, ona ipak izjavIjuje, da ne može da sazua, kakvu namjeru ima Hindenburg sa svojim poviačenjem. Neki iistovt. medju njima i ,.L a F r a n c e m i 1 i t a i r“, misle, đ:i će se mo'rati prinijeti još velike žrtve, da bi se tnogao postići stvarnl, neposredni uspjeii. Penzionisanje fraiicuskih generala. (Naročiti brzojav ..Beozradskib Novina'V i Frankfurt, 27- aprila. ,,F r a n kf u r t e r Z e i t u n g“ jav!ja iz Ženeve: Zvanični iist francnsks; republike donosi spisak imena 21 dtvizionog generala i 6 brigadnih generala, koji su stavijenl u tezervu, medjn njima su generali Balfourier, Dubois, .Valabregue i Mengin. ■.

Rotnl lzu]ešto]l. izvlettol austro-u$arskoi Slavnoj stožera. Kb. BeĆ, 27. aprilaNa nijeđnoni bojištu nikakvili naročitih dogadjaja. Zamjenll: g!»vara generalnog stofera pl. HBter, podmarSal.

izvleltal nlemačRo} vo]no$ vodstim. Kb' Berlin, 27. aprila, Zapadno boj'šte: Front prijestolonasljednika Ruoprcchta b'avarskog: Na bojištu kod A r r a s a povećala se sinoć na šlrokom fron'tu obostrana topnička djelatnost. Pri toine je naše topništvo gadjalo zapadno od I/e n s a i neprijateljsku pješadiju, koja je opažena da se priprema. Južno od Scarpe napali su Englezi u pravcu drunia A rr a s-C a m b r a i, ali su našom vatrom i borbom prsa u prsa odbijeni, pretrpievšl velike gubitke. Front njemačkog prijestolonasljeduika: Duž A i s u e i u Cliampagui fopnička vatra postaje posiepeno sve Žešća. Pjcšačkom borbom kod C li em i n-d e s-D a m e s zadobili smo prostora I zarobijenika. Front vOJvcde AlbreciTta vvjlrtleinbsrškogr Nema ničega novog. Istočuo bojište: Stanje je nepromijenjeuo. iMaćedousko bojište: Jugo-zapadtio od Dojranskog jozera Englezi su produžill s napadlma, nadlniči bezuspješno protiv bu- garskili položaja. Na zapadu je prorivnlic izgubio jedanaest letillca, od kojih 9 u vazdušnoj borbi i 2 vezana balona. Poručtiik W o 1 f je ostao « svcjbj 21. .vazdušnoj borbi pobjedilac. Naša eskađrila Je 25- o. mj. oboriia izmedju V_a r d a r a i Dojranskog j e z er a dvlje engleske Iciilice. Prvl zapovjednik glavnog stana p1. Ludendorff.

livjestaj bugarskog glavnog stožera. Kb. Sofija, 27. aprila, Maćcdonsko bojište: Bitka izmedjit Vardara I Do]ranskog Jezera završila se p o t p u n I m n e u s p j e li o m n e-

Podlistak. Miloš Stanojević: ŽM na seiu. Ćiča N'ajda« blrov j čiča Jevta pudar. Clča Najdan je kao birov strah I trepet svih gradjana u selu, a čiča 'Jevta je pak kao pudar užas za decu. Ćiča Najdan zapoveda u selu a čiča Jevta oko sela. Vlast je njihova velika. Ko bi se usudio odupretl se, taj bi prošao kao liiko njegov. I najmanju neposlušnos't bi oji | prijavili opštinskonie sudu, a tamo bi kmet več znao, kako treba kazniti za „protivstajanjc vlasti“. Sve uarodbe suda čiča Najdan saopštava selu na d\-a načina; vikanjem i pozivima. Kad on zaviče sa druma i kad ujegov glas zabruji kao kakvo zvono, svi ga rnoraju čuti. Mladji odinah javljaju starijima, da vlče birov'. Onda se munievitom brzinom sav rad obustavi i svi stanu gledati na drum gde stoji čiča Najdan kao kakva slatua, aii statua koja silno viče i zapoveda: — Sva-ka po-res-ka gla-va da i-za-dje su-tra pred su-dni-cu na zapo-vest, breeei! Ovo poslednje ,.brej“ odjekuje jtao kakva opomena da će svako biti »trogo kažnjen, ako ne bi izašao pred

prijatelia. Cijeloga dana najazili su se našl is'taknutt položajl kod D o J ranskog jezera pod Žestokom topničkQm vatrom. Pred samu ponoć uapadoše Englezi, bez topničke pripreme, jakim snagama izmedju jezera i sela D o 1 d z e 11- Svuda su našom pregradnom vatrom krvavo odbijeni, a djelimično i našom puščanom vaijom, mašinskim puškama 1 bombama. Neprljatelj se, pošto je pretrpio velike gubitke, povukao u svoie ranije položaje. Naše čete svuda čvrsto drže svoje položaje. Samo na jednom mjestu, u bliziui scla D o 1 d z e 1 i a, borba još traje. Prcma iskazu zarobljenih, jučeranji napad u tijesnom prostoru izmedju jczera i sela D o 1 d z e 1 i preduzele su dvije engleske divizije. Za ovaj napad, kome je svrha bila da se osvoje ne samo naši istaknuti položaji, nego da se osvoji i naš glavnl položaj kod D u b K a 1 a-t c p e. engieske čete su se nekoiiko nedjelja vježbale iza fronta. U tim borbama, koje su se završile n ep r i j a t e 1 j s k i m p o r a z o m. a i u protivnapadima, odlikovali su sc svojom hrabrošću pukovi br. 33- (Svištovo) i 34. (Trojan). I topništvo je sjajno izvršilo svoj zadatak. ono je slomllo neprijateljevn napadmt snagu a svojom blagovremenom I uspješnom vatrom uliio je pješadijf lirabrost i odiučnost'. Njemačko brdsko odjelenje mašiuskih pušaka, koje je zajednoi s bugarsklm četama operiralo, bitno je učestvovalo u suzbijanju neprijateljskih najiada. Danas se pred frontom našili istaknutih položaja opazllo ubrzano tuinaranje neprijatejjskih vojnika, koji su prikupljali svoje poginule 1 ranjene, čiji se broj ne može tačno opredijeliti. Više od S50 mrtvih Engleza nadjeno je u našim rovovima 1 prcprekama, • a pred njima ie cio prostor pokriven leševima. Osim tiii ogromnih gubitiaka m! smo još zarobili dva engleska časnika 1 21 zdravog vojnika. Na ostalotu frontu slaba topnička vatra. U blizini Zovika prodrla je njemačka lovačka izvidnica u ruske rovove, privela je nekoliko zarobljenika i donijela je jedan mi'fraijez. — Njemačka boračka eskadrila uspješuo je bombama bombardovaia koiodvor kod K a 1 on o v a i u vazdušnoj borbi oborila ie u vardarskom kraju ds-ijc ncprijateljske letilice. Ruiuunjsko bojište: Nema nikakvih dogadjaja.

suđnicu. Niko se ne bi smio oravdatl, da niie čuo niegovo vikanje. Najzad čiča Najdan ih sve lepo savetovao: _— Nemojte, brate, talco. Ako ko ne m»ž© do razume šta ja vičem, neka pit>a komšiju. Znaš. ima Ijudt sa dosta tvTdirn ušima, ali bar jezik im mekan, pa mogu pitati. Ako !i im je jezik kratak, onda su im sigurno noge poduže, pa neka skoknu do sudnice i neka se tamo izveste. Kad ja vršim svoju dužnost, morate i vi vašu. Jes‘, brate, vlas’ je vlas‘, s njotn sa nije šaliti! Ali ni čiča Jevta ne popušta u službl. On je još stroži od čiča Najdana. Dok ovaj viče sa dnuna, dotle se on pojvne na najviše brdo, gleda doie u ravnicu gde deca čuvaju stoku, i čim primebi volove ili ovce u kakvoj njivi, odmah viče: — Ne puštaj stoku u tiidju njivu, breeei! Deca zbimjeno skoče, ostavjiaju igranje, potrče stadu i sa slrahom pogledaju na brdo, Odakle čiča Jevta grmi kao Svetl llija, preteći gromom svakom prestupniku. Biva često da se po koje čobanče ne pokori njegiovoj visokoj naredbi, no on tada brzo silazi sa brda, potkupt stoku i tera u opštinski sud, upravo u opšsinskl obor. T-amo ga već dočckuje čiča Najdan i sa nekim zadovoljstvom pita: — Qde si našao tu sroku, bratJevto?.. U Eiiglcskoj i Francuskoj počuiju da bivaju sve : to više nezadovoljniji sa svojim vladama. Zadnji izvještaji iz Engleske javljaju, da je ondjo posljednjili ncdjelja struja za niir znatnc p or a s 1 a, te da je ugled Llovd Gcorge-ov spao, premda su toga istoga Uovd Georga nakon pada njegova predšasnika Asqui‘cha slaviii kao onoga jimaka, čija će bezobzimost 1 energija Engieskoj konačno donijeti tako dugo željkovanu pobjedu. Medjutim se eto i ta vjera uskolebala. N'jeruiu mu doduše, đa će on čvrs'to uzdržati u pogledu svrje apsolutne ratne polifike, all ga drže sposobnim i za jcdan tznenadni obrat u većem stilu. A politička (»rošlost ovoga državnlka ne isključuje ni jednu ni drugu od ovili mogućnosti. Lloyđ Gcorge kretao se od p’očctka svoje karijere u ckstremima. On je od socijalnog pacifistićkog niiništra, koji Je strastvenim icmperamentom vodio borbu protiv bogate kiase, kakova je u Engleskoj bila nečuvena, tako rećl preko noći postao ministrom za munlciju 1 rat, a onda se od pobornika za slobo'du u najširem smislu Isčahurio u dikratora, koji je cljeiu Englesku prctvorio u ogromnu kasarnu 1 ogromnl oružanl logor. L!oyđ George imade U Ribotu, sadanjem francuskom ininistajskom pređsjednlku dostojnoga druga. Ribot je dodtiše stari gospodinj re su o njegovoj necdlučnostl, koju mu.;»ada prebacuju, mogll bhi na čisto' već onoga dana, kad su ga pozvali za ,,krmanoša“ državne lađje. U Francnskoj već pomalo žale za Briandoni, te žele da nadju sposobnijega državnika „jače ruke“. To je jedna želja, koja se tt redovima sporazumnih siia tivijek ponovo poiavljuje. No pravi tizrocl nezadovoljstva. koje Je sada iz-' bilo na površinu, ne leže ni u đržanju Llovd George-sa ni u ,,ncodliičnosti“ Ribotovoj, nego ti uzroci leže posve 'drugdje. U Parlzu 1 Londomt vlde, da se nijesu ispunile one nade, kojiiua su se podavall cijele zime, pa su razočaranl. Optimizma je odjednom nestalo. Pa nije to ni čudo! Treba samo promisliti, čemu sa svo nijesu nadali u Parizu i Londonu od ovogodišnje veflke ofenzive, koja je konačno imala da probije željezni obruč, kojim je blla sape'ta Francuska! Konačno je imalo da

— A gde blh ua đrugom mestu nego u polju. — Pa što si je 'doterao? — Najdane, jesu !i svi birovi Iudi tako kao tii što si? Kako me to pitaš! Nisam valjda zato doterao, što ini je milo, nego po zakontt... načinjena šteta! — Znam ja tiaj zak-on i tu štctu. Giicnuo bi ti koji polić rakije pa ne znaš kako bi došao do koje parice! veli mu čiča Najdait, gledajući važno na prisutne. Ali čića Jevta već i ne sltiša više, nego zatvara yrata od obora, uzinta k juč,.veziije ga na ka-nap l trpa u diep od gunja, lcoga je nosio i leti i zimi. Bcz njegova znanja niko ne snie otvoriti obor. Može taino stoka i poskapati, aii on je ne će pustfri, dok sud ne reši stvar. Dojaze deca, mole, prcklinju, i što no velc, cvile do Boga, all čiča Jevta iit pogieda mrko, stegne tojagu i vikne: -— Čistac odavde! Sad ću vam dati što niste dobili, otkad ste se rodili i što ćete pamtttj dok ne innrete! Dok vaši očevi ne piate štetu ne puŠtam stoku. Hajd' kući pa kažrtc to! I zaišfla, posle nekoliko tremitaka izlaze rodlteljl, i pošfeo se „namire kod suda“, čiča Jevta otvara obor. Čim Ispustl stoku, odmah ide kme:u u kance1 lariju i traži svoje ,,oborsko“.

— Jesi li dosta dobio? pi‘a ga Najdan blrov. kad ga vidi da izlazi nasmijana !ica. — Priiično, odgovara oti i polazt. — E. pa stoj, brate. stoj; mogu 1 ja s tobom u me'antt, vaijda sam bar jedan polić zaslužio! — Zashtžio si ti fetkinog djavola. Da nije mene ovde, ti ne bi ni zuao da 1‘ se rakija pije da 1‘ se jede, gordo veli čiča Jevta, kao da bi hteo još kazati: „Hajde, vi'diš kako sam dobar, pa te čas'tiim“. Čiča NaJdan sve odobrava, priča mu onda, kako se proveo pri nošenju poziva, kod koga je pio rakiju, ko je najbolji domaćin, koje su žene u selu vredne, koliko ko inra platitl porezu, i još mnoge druge stvari. Jevii se neki put dosadi to silno Najdanovo pričanje, pa mu oitvoreno kaže: — E, brate Najdane, baš mnogo pripovedaš. Stani malo, da i ja nešto kažem, jer, ako si ti srkao pamet, I ja sam bar makao. — Pravo vellš. Jcvto, all siužba je inoja takva. Ja sam birov, pa moram najviše i najbolje govoriti u selu, pragda se Najdan. .— Tako Je, ako si birov, baš si blrov. Ne znam sanio da li si Još i u majčinoj utrobi vikao! — Šta ga znaš, ntožda i jesam. Mehandžija, đobroduša«, blag, Sa dugom bradom i sa trbuhom veoma neskromne zapremnine. dočekuje ih

pr-ed vfatima i veselo pozdravlja kao stalne goste. —• Odavno vas nema, more! veli irn kao prekoruo. — A što je tebl to teško? pita Najdan. — Nije meni tcško kao što vama niože biti, bad ne možete koga oguliti. — Joste, kaid ml ne možemo koga oguliti, onda ne možeš nl ti nas- A kad m! koga ogulimo, otida moramo doći tebi da i ti nas oguliš. Jel‘ lako? — Tafco jc! — Onda piće ovamo! „Nck sc lije rakija, nek se zna ko j‘ bekroa!“ viča Jevta i lupa šfapom preko stola, — Ehe, bratac, ne pravi tolike galame; ako si kao pudar u šumi gospodar. ovde he možeš, ovde je... javui 1 o k a 1! — A šia je to lokal? pita čiča Najdan, naivno gledajući u mehandžiju. — Ej, Najdane, baš sl birovski zatuljen, viknu Jevta i nattuče mu šubaru do ušiju. — Brat-Jevto, budi čovck! bram se Najdau. — Što s! talco prost;? Javni lokal je mesto, gde se javuo loče rakija, iH drugo koje piće! važno dokazuje Jevta. U tome iin meliandžija donosl rakiju, 1 ka<i isprazne po nekoliko polića, rastaju se veselo. Jevtta odlazi „da Čuva polje“, a Najdan ide u selo ,,da saopštl zapovesti“»