Београдске новине

g r# 127 . BEOGRAD, četvrtak 10. niaja 1917.

Izlatl: dnevno u Jutro, ponedjeljkom posiije podne. Pojcdini brojovii | MJooolna protflaloi ■ iMpi* I ■ kraftrlM lifulthirtla I] U minfcli kraitrlai UMiJrfnta H ■u fc ■ tr. Mi h i<ii*i ** I.tSMsiS&'Sr?: ;fli V HraaMtf-khrnlA Bosnl - H»rci|«r1^ I « Hnitoko I -(tornlfl, “nipA i I M.MJI HIHIH II kMfi fl LJL.— j I M k« »ra* P»(rul|i »• cj)iil U. . . .11 h»fcra || U taSUSft . .*7 7 I ! . . i t !• c r:i Oglasl po cljeniku. : —■■■ j

Uradnlktva: BEOGRAD, Vuka Karadžlća uL broj 10. Talafoa broj 83. Uprava I prlmanja praiplata TopllEln venae broj 21. Talefon broj 20. Prlmanja oglata Knaza Mlhajla ul. broj 38.

Godina III.

Odbijeni ponovni jaki napadaji na maćedonskom frontu uz krvave gubitke za neprijatelja. — U Atlantskom okeanu opet potopljeno 27.500 tona.

Rotni izvještoji. izviešta] austro-utiirskos $loono$ stožero. Kb. Be<5, 9. maja. Isiočno bojtšta: OjužnoJBukovinl odbili smo ruske Izvldnlčke Ccte. Inače nema nlIta da se javl. Talliansko bojište: Nikakovih naroCitih ’dogadjaja. Jugolstočno bolište: U zemljouzu izmedju oJirldsko« 1 prespanskog jezera osuJetile su prekjuče austro-ugarske i osmanske čete jedan nepriJateUskl napadaj. Zemjenlk glavara generalnog stožera pl. Hflfer, podmarša!.

tivJettal niematkoj uojnos vodstoa. ' Kb. Berlln, 9. majft, Zapaduo bojište: Front prljestolonasljednik'a Rupp f e c fi t a b' a va r s k o ?? Kod nepovoljnog vremena bila Je topnlčkadjelatnosisamo na malo mjesta fronta nešto žlvahnija. Bavarsko-frtlnkijskl pukovi, koji su jučer u Jutro uzeH vellkim JjinasOvom na Juriš selo F r e s n o y, dirUa!i su ovo mjcsto protlv svlh neprijatoljskih napadaja i zarobill su oko 100 neprijateljskih vojnika. O d b t J e n I s u svi napadajj EnarJeza kod Roeuva f BulJecourta. Front njemačkoa: prijcstolonasljednlka: Izmedju Winterburga i druma Corbeny-Berry au Bac predutele su napad nove francuske mage poslije jake bubnjars k e v a t r e. U krvavoj borbl o d b I] en j e n e p r i) a t e 1J dljelom na nož, dtjelom protivnapadom. U ostalom je bila borba jednako na A i s n ! kao I na chanpagneskom trontu s I a b 1 j a n&go prošllh dana zbog vjlo rdiavog vremena. Istočno bojište: SJeverno od Kirlibabe i na 'drumu Z a Va 1 eputnu odbijenl su vrlo Iako napadaji nekolikoneprijateljskih saonlja. Maćedonsko bojtšte* Ovo je bojište bilo Jučer p o z o r IJHem vrIo krvavlh borbl. Po3lUe J'ike topnlčke pripreme poveo je

general S a r r a i 1 svoje savezničke čete n a j u r i š i to na vlše mjesia izmedju prespanskog i dojranskog j e z e r a. Osobito su se v o d 11 e k rvave borbe u zavijutku Crne R e k e, gdje su po danu t noći preduzeti neprijateljskt napadajl odbljont pred našim položaj i in a, a neprijabelj jo p r e tx p I o vrlo teške gubitke. Istu su sudbtnu dožtvili neprtJateJjskt napadajt kod Oradesnice na V a r d a r u i zapadno od dojranskoga jezera Prvi zapovjednlk glavnog stans pt. Ludendorff.

Izvjestaj bugarskog glavnog stožera. Kb. Soiija, 8. maja. Maćedonsko bojlšte: Izmedju ohridskog I presp a n s k o g Jezera došfo je kod nasrupa noći do topnlčke vatre I neprilateljskih napadaja, koji su bombama I vatrom iz mašinskih pušaka odblieni. Na CrvenoJ Steniina vlsinl 1243 sjeverno od B11 o 1J a žlvahna topnlčka vatra, koja je od vremena na vrijeme bila vrlo žestoka. U za\ijutku C r n e R e k e prešll su posllje dvodnevnih pripnema topničkom vatrom i vatro-m pomoču sprava za bacarJe mlna, koja je jutros narasla do velike žestine, oko 8 satl u jutro Francuzl, Rusl I Taltjani na žestok napadaj. Taj je napadaj suzb I j e n našom topničkom pregradnom vatrom kao i vatrom pomoću sprava za bacanje mina. Dijelovi nepriJateljske pješadije, kojima je uspjelo da na raznim mjestima nešro uznapreduju, u n 1š t e n i s u našom pušcanom vatrom kao i vatrom iz mašinskih pušaka. Poslije topničke vatre i vatre pomoću sprava za bacanje mina prešao Je neprijatelj oko 4.30 safl posllje podne ponovno s još večom žestinom na novt sllnl napadaj. I ovaj 6 e napadaj ugušlo u našoj topnlčkoj vat r I. Poslije ponovne topničke pripreme pošao je ireprljatel] ponovno na araku, koja je medjutim i opet bila odbijena liašom vatroin a djelimično protivnapadajeui. Tokom noći preduzeli su neprijatelji i opeć novi napadaj, no i taj

je ostao bez uspjeiia. Očekuju se novl napadaji. Istočno c-čf"Crne Reke i u odsjeku M o g 1 c n a slaba topnička vatra i vatra izmedju istakuutih odjeleuja, Nekoiika nerpijateiiska odjeleuja pokušavala su da krenu napred, ali su našom vatrom rastjerana. Zapadno od V a r d a r a cijelog dana žestoka topuička vatra raznog kalibra. Na cijeloj obali Vardara preduzeli su Nijemcl uspješna izvidjanja protivu M a č u k ova- Južno od Dojrana neprijateii je cijelog dana gadjao naše istaknute poiožaje, po neki pu:> žestokom, a s vramena na vrijeme I oubniarskom vatrom. Napad, koji je posllje toga uslijedio ugušen je u zaćctku našom topničkom vatrom. Na podnožju B e I a sice i u seretskoj dolini obična iopnička vatra l djeiatnost slabih odjelenja. Jedan Je neprijateljski brod bex ikakvog uspjeha b'riflbardovao obalu zallva 0 r I a n o kod mjesta 0 r f a n o. Rumunjsko bojište: Posvudta viada mir.

Turski ratni izvještaj. Kb. Carigrad, 8. maja. Na s i n a j s k o m irontu napalo je pet naših le'tača tieprijateljsko letačko logorište I lzbacilo vlše stotina kllograma bombt, opaženo je više pogoda« ka, U neprijateli.sL :v. ie logoirti izblo požar. U prkos žestoke cdbranbene vatre svi su se naši letačl neoštećeno povratili. Neprljateljskl su letači navalill na jedan nezašttćenl grad te bacalt na stanovniŠtvo bombe, a pucali na gradjaustvo J iz mašinskih pušaka. Usmrćen je ili ranjen na ialost izvjestan broj žena t djece. S ostalih rrontova uijesu javljerU nikakvi naročfti dogadjaji.

Gdlslii bijes. Kao pljev Sirena razliježe se Evropom zamamni poziv socijahiih dempkrata. Rodjent u krvi i novcu fuske revolucije, podjareni blijedim idealom slobode Francuske i Amerike, trude se socijalistl na svim krajevima sviJeta, da dodju do vlastl. I zbog toga označuju oni mirovnu konferenciju, koja bi se morala održaDi tečajem oyog mjeseca u Stockholmu kao simbol za sva vreme-

na budućnosti. Preko noći trebali bl ratom izmoreni narodi da prime na dar teško očeklvanl mir, a poznlja pokolenja iinala bi uvijek na umu, da je aocijalnol demokraciji pošlo za rukoin provestl ono, što daleko pametnije vlade nljesu mogle da postignu. Alt ipak sve te nade u budućnost ostaće samo nade i nlšta drttgo. Engleska, koja od Dočetka rat-a, a I od uvijek razmirice i igru ldeja smatra kao vojno borbetio sredsivo, imade previše čvrsto u svojim rukama narode svojih saveznika, a da će mirno gledat! ovakove smjele pothvate jcdna parlamentarne manjine. Izvan svake je sumnje, da je na zaI povijest Engieske francuska vlada poI če!a da pravi smetnje svojlm socijaltstlma, kada su onl 1 ako samo na čaj pokušali da koketiraju sa mišlju jedn» svjetske mirovne konferenclje. AH francuska viada nije trebala da provede svojc grožnje, jer i najekstiremniji socijalisti francuskl n e m i s 1 e da Iđu u Stockholm. Upravno vijeće socijalističke stranlce izjavilo je nedavno sasvira otvoreuo u ,,Human!te“, da ne će slall svoje đelegate na internacijonalnu konferenciju 16. maja ii Stockholm. Uzroci su ovog zakijučka pojije jasnl. Od onog vremena, kada je ruska provlzorna vlada pod pritiskom radničkog I vojaičkog savjeta morala da izjavi, da jc protlv svake aneksijone politike postojt velika oprječnost izmedju istočiiih i zapadnlh usrećltelja svijeta. Preko noći postal! su francuskl socijal-demokratl pristalice onih ideja, kojima su s« prije najviše izrugivali, oni danas zagovaraju osvajalačku polltiku. Ali u isto vrijeme oni su pametni ljudl 1 ako i!i na vrijeme i ostavlja pamet i tako su onl našli načui da opravdaju svoje stanovište osvajanja, što inače ne odgovara idejama socljalnog demokratizma. Qnl izjavljuju, da osvojenje Elzasa 1 Lofaringlje nlie isto što I apeksija, nego je to prosia regulacija starog istorljskog prava. Ovako oni misle, da su sretno rlješili ovo neprljatno pitanje I da su se izvukli lz položaja, kojt ne odgovara njihovlm idejama.’' Zapravo uzroci ove dvoličnostl francuskili socijal-demokrata imadu svoj uzrok u očajnom položaju, u kojem sa danas nalazl zemlja. U FrancuskoJ

nema vlše stranaka nego samo skupina očajnika. Svaki francuski vojnik, kojl danaj^mora da bez nade u uspjeh Juri-« ša na njemačke položaje na Aisnš svaki poHtlčar, koJi u svom bljasu ’ž.ell da požar uništi sve neprijatelje, a ko<| toga misli na Englesku, svak! gradjanln, kojega s đana u dan iznenacijujil sve teže privredne priiike, svaki trgovac i finansijer, svi su oni zajednal o č a j n i c i. Francuska je propala ban« k r o t n a z e m 1 j a, koja nikada više * ni poslijo rata neće moći da se opet podigna. Troškovi rastu svakim ’danom. koje njihovi saveznlcl i prijatelji knji'žet u svojim knjigama kao aktive, strani uv'oz nadmašuje već danaa za višai od milijarde vlastitt izvoz l republik« moraće bez spasa da padue na prosJački štap. Ali ipak još vladaju onl vikačl, kojl svojom vikom nastoje da nadviču pucnje topova u Champagnk Njihovi ludl ratnl clljevi, bijesni i žučljivi govori sarno su očajna sredstva, —< strah pred časom spozuaje!

Položol na zapadnotn bojittu. Ogromnl gublcl Engleza J Francuz;*« (Naročiti brzojav „Beograd. Novlna* 1 .). Berlin, 9. maja. O engleskim I francuskim ogromuim gubitcima piše major M o r a t h u ,,u e u t sc he Tageszeltun g“: Englezi su izveli dosad u četiri ogromna napađa 44 divizije protlv njemačkth položaja, stavili su dakle u pokret za borbu 700.000 ljudi borbenih četa. Za ne« punih mjesec đana, i to od 9. aprila do 3. maja lzgubUi su Englezl 200.000 Ijudi, a zadobili su u tim napadima prostora, koji odLensado Bullecourt a iznosi svega 30 km., a na najšireni mjestu jedva je dubok 10 km. Za taj ma« leni dobitak prostora, koji nema ni odredjene taktičke vrijednosti, platili su Englezl gore navedenlm gubitctma. U prošlogodišnjoj borbl na Soinmi, koja Je četiri mjeseca trajala, izgubili su Englezl i Francuzi zajedno prosječno mjesečno 200.000 ljudl, dok su sadanju borbu od mjesec d'ana protivnicl platiii sa' 380.000 Ijudi, prema lome su za mjeseo dana Izgubill više od 180.000 ljudl. Pomenuti brojevi osnivaju se na poluzvaničnlm izvještajima od 3. maja. Prema izvjestnom iskustvu i s obzirom na obavještaje od 3. inaja ovamo, franeuski gubitci se računaiu na 180 000 Iju-

Podlistak. Cora Stanković: ; Beosrađsko šetnie. Prodaja boubona. Pošto neki vidjen trgovac Iz glavae čaršije. nlje se hteo zađovoljiti sa pernaest na sto zarada, pod kojim te ttslovom pollcija I ustupila jednu veću kolićinu bonbona, već je počeo onako ^tiašinski i prljatoijski“ ispod ruke, prodavati sa pedeset 1 sto na sto zarada, to mu policija tu robu natrag uzefa. Onda rešila da se ista roba na Glavnoj Pijaci a po utv r rdJenoJ opet cenl prodaje. a prodaju poveriia da vršl g. Ojura, zvatii „Gjura sa Uma“. Ovaj naamiak toliko ie blo poznat da se po ojemn bolje zuao uego po svom J ravom imenu i prezimenu. Po tom vome uadimku i deca su ga poznavala A kamo II ostali, kako Beogradjani tako * Iz unutrašnjosti. • 1 za lsta pogoduije Iice nije se za DVo mogio naćl. A pošto je ta roba veCtnom za ženskl svet, to od njega poznatijeg medj ženama, osoblto još od a J® Ponova postao udo\ r cem, zaista ntje blio u varoši. ..... A verujem da su ovo sada Gjurl olli najsrećnUi dant u žlvotu. Slgurno " I® sa ^ a srećnijt osećao, kada mu je Jttvljeno, da je on odredjen da prodaje o\ r u robu na pijacl, nego kada jp doblo svedodžbu od svršene škole, koiu Olje više morao učitl. A on je vele tu školu prosto ,,dušmanskl“ uČIo. SvTtkl razred je po dve godine utvrdjivao-

Pa sigurno se je sada srećniji osećao nego kada je i državnu službu dobio, pa i kada se oženio I prvoga sina doblo. Nikada vaUda nije bio tako srećan kao sada. A imao je zašta. Sve gospodjice, gospodJe moraju kod njega doći da kupe. Pa ne samo da kupe nego da mole za tnalo protekcije, da bl mogle više dobitl. I nastaće jedno opšte trčanje, uLagivanje oko njega. Biće on sada u celoj varošl „junak dana*\ Oko njega oriće se jedno opšte tepanje i milovanje. ču će se uzvici ,,Mili, slatki, dobri g. Gjuro!“ A on će svima obećavatl, sve upućivat! da se strpe... Pa će dopuštati da mu I kod kuće dolaze, donoseći mu od prijatolja i poznanika protekclje i inolbe da toj i toj koiiko može učini. I G.iura se zaista ne prevari. Od kada se ču da će on te bonbone prodavati sa sviju strana poleteše oko njega ž.enske. Gde god podje, tek uza sebe čuje umilan glas: — Gospodin GJuro! *— Molim! I znajući već unapred šttt je, okreće se on i već mu od tog njenoga slatkog glasa podje voda na usta. Nežno ah i dosfa drsko obema rukama obuhvata njene ruke I prskajući pri govoru piia je: — A vl bi ste želeU bonbone? Da. Molim g. Ojurot Tako vas lepo molim. Baš mt Jutros moja poznanica... znate kod koje sto prošle nedelJe bill u posetu, pa ml om vell-.. — Molim, mollm. — Prekldao bl je g. GJura užarbano. — Vaše ime, stan, ulica? I vadlo bl Iz unutrašnjega džepe gornjega kaputa svoj tobož nofles a u stvarl kao neka vrsta torbe, neka

gomik t hrpa od raznih hartija, ceduIja, medj kojima bi se zašarenil! i lozovi i po kojf dvokrunaš i počeo bl da toj zapisuje ime I stan gde stanuje. Pa zbog tih bonbona ne samo da poče ženski svet optrčavati oko njega nego ga počeše t ntuškl moliM. I to kako ugledni i ozbiljni ijudi. Bivši minlstri, načelnici, inspektorl, pa trgovci i to dosta imućni. Istina za neke od tih trgovaca Ojura je znao, kako 6e posle te bonbone ispod ruke preprodavati nekom sitnom bakaiinu, a ovaj drugom sitničaru da bi se odjednom i na pijacl i na ulicama pojavilt dečaci kako ih prodaju po jednu za sekser- Dakle od deset kruna kilogram popeće oni na pedeset i!i više kruna. Ono niima trgovcima, ne treba to ni zamerit!. To im je zanat. Eno, pričaju za jednoga od najbogatijeg, kako pre molio vlast da mu ustupi prodaju šečera ili tako neku drttgu robu, da bi „sirofo gradianstvo“ moglo dobijati po umerenoj ceni i da ne bi ovi sitniji trgovci i bakdli podigli veliku cenu- Ali zato je, kada je dobio, svu robu posakrivao i kada je video da joj se cena utrostručila, onda ispod ruke rasprodao. E, ali je zato, istina šampaniizirajući se u Grand Hotelu 1 Parku, poslao opštinskoj sirotinji svoj dar, od sto kruna. I zaista g. Ojura kada dobi ovaj posao, prodaju bonbona, kao sam osećajućl svu veličlnu 1 važnost svoga novoga položaja, malo promenl svoje ponašanje. Nije više onako ,,suludasto“ ne švrljao nego upravo jurio ullcama. Koga god nema na ulici, njega će te uvek videti, kako lzbija lz neke kafane. I kao da ie u nekom grdnotn poslu

pojitrl drugom stranom trotoara i u isto vreme sa svaklm pozttanlkom zdraveći se i zastajkivajući. Samo se čuje kako viče: — Servus! Kako si?! I čak nozđrve mu raširene, a usta o’davna razvučena u onaj njegov sladunjav osmeh zbog čega na krajevima curi voda. Trepćući onim krupnim malo podbuhlim kao od mnogo „urednog“ života, očitna gleda vas tako prijatno i milo, kao da vas Bog zna od kada nije video. Vama se onda čini, da mu se čak i uši smelu, Šlre, mrdaju, jer se ceio njegovo lice dobroćudno, oblo, a sa uzdignutim i razvučenim u osmeh jamicatna na obrazima tako sija od zadovoljsth'a, kako zbog dobrog, uhranjenog žiVota tako i više zbog svoga uvek veselog raspoloženja. — Pa kalco si ml? Sta radiš? Plta vas šuškajući- I ako nema kakvu prijatnu vest za yas, lično, on bi vam druge prijatne vesti pričao. Ali bi vas onda brzo ostavh’ao da drugomo ode, koga je spazio t kom je već doviknuo svoje „Servus!" (znak da ona) stane i da ga čeka). I pnda bt 1 cmome otišao da tako isto i njega raspoloži, nasmeje i m a čime obraduje. A u celom svotne hodu, švrUaniu po ulicama nikako ne spušta dole onu svoju u laktu savljenu ruku, 1 u pola podignutu, sa raširenim prstima ruke, kojim se zdravl 1 rukuje da zbog toga, kojl ga ne poznaju, 1 ugleda ga takvoga Izdaleka pomlslio bl kako ga Je 111 već ,,udario“ ili će ga „uđaritj šlog". All njega ne samo da „udara šlog“ već je svakog dana sve raspoloženiji, žlvljl i veselijl. Svako jutro sa Mišoin kod ,,Balkana“

dobar doručak 1 ioš boljc vino. Pa onda oko podne nekl krkanluk. Posle podne kod ,,Spire“ ili čak kod „Spomenika“ na piče- A već nijedna partUa piva nesme bez njega proći. Za to, za pivo, makar bolestan, u krevetu da leži, dići će se i otići. Jedino, a to ga s:a!no peckaju i ma da nema kod „Granda" neki put plva; ovi ga navlaš lažu kako tamo nvek ima piva, pošto znaju da tamo nlkako ne odlazi. Sale sc sa njime, da se zbog t’oga naljutio, što ga jc« dnom „calkehter" obedio, da je vlše poplo, nego što je hteo da plati. Pošto. zbog takve uvrede gazda nije otpustio calkelttera, uvredjen do srca, zaista, na iznenadjenje svih, evo jednako održava svoju zadanu reč I nikako tamo: ne odlazt. Ali zato je u ostalim kafanama bio kao u svojoj kući. No, pored kafane, nije zaboravljao da obiiazl 1 druga mesta. Osobito po drugim radnjama, trgovinama. A kao za neku svoju zvauičnu dužnost je smatrao da svakoga dana ode u Grand Pasaž u kancelarue gde sc izdaju i pišu priznanice za penzije I za pomoć. Da se tamo uvek vidl a najviše da se nadje na usluzl 1 pomoći tolikim učiteljicama t ostalim činovničkim ženama. Svaki čas bi ga videII, kako noseći svoje dosta krupno telo na razvUenlm kukovlma Ide kao malo pognuto, sa, u stranu klecajući, kolenlma t tako otpušfenlm raširentm rukama kao da će svakl čas onoga ispred sebe uzeti u naručje l doviknuti mu ono svoje: — Servus! Kako si? AII od kako dobl da prodaje ove bonbone na pijacl, počeo se po tnaloj uozbiljivati. Prvo što je bllo to je pro.«