Београдске новине

I z 1 a z e: dnsvno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedini brojevi: U Beograđu t u krajtvima zaposjsđnuUm od e. I kr. Ceta po cljcei od. . . . 8 heiere U HrvatskoJ-tlavooJji, B»snI-Herce«ovinl I Dstm&ciji po cijsnl od 10 helera ^ | Izvaa ovog podruCJi po cijoni od. . • .12 heiora <

MjeseCna pratplata:U BfOfr.«u I u krij.vim. iap.tjadmrti«i tf e. I kr. čtt« » Ooja. I otapn. poStu . . 2 U Btofndo u ito.tavom u kuC« .... 2 90 U Hr.otok. 1 •SJo.onlJt, BoMI-llorcttorM I Đtlmacljl 60 Uo>tmlrakr>JoirimoAu]tro-«fm>iiomon>rtKJo 3 U in9*tran>tru . 4 30

0glf3l po cijenibu.

UrednlStvo: BEOGRAD, Vuka Karodžića ul. hroj 10. Telafon broj 83 Upraft I prlmanjo pretptats Topllćin venac broj 21. Talefon broj 25. Primanja oglasa Kneza Mlhajla ul. broj 38.

Br. 134.

BEOGRAD, četvrtak 17. maja 1917.

Godina 1H.

Uzaludni talijanski nasrtaji na Soči. — Grof Czernin u njemačkom glavnom stanu.

i ov:»ko su govorila Rospoda u Loiulonu i Parisu. naraviio na svoj naćin- !:alija treba da preduzitie nešto ua svom bojišiu, ako u ojište l oće u buduće nešto da vri.iedi kao sa\ ezuik. lzbačena je lozinka jedinstvenost' fronta i strategijska preduzeća Eugleske i Francuske prisiliie su i jtižnog -saveznika, da proliva svoju krv za niiliove osnove- Iz pojedinili srcđišta sporazuminii s?la gcvorilo se i govori uvijek, da jc onda samo nioguća prava zajednica izinedju saveznika, ako će n isto vrijeme svi da uđare. Naravno Iialija je bila posve drugog nmijenja. Ona je na posve drugi način tražila i ždieia zajcdnicu. Ona je litjela da ži\ i. Htjela ie, đa se u svojoj unutrašnjosti kcnsoiidira, litjela je da prikupi svoju snagu i onda telc da tim jaće uđari. Ali ovakovo shvaćanje nije naišlo na razumijevanje kod prijateija. Iz onako slabcg i na pola praznog koša sporazumnifi siia počela je Italija da prima jedva polovicu svega što joj ie trebalo. Llovd Oeorgc smiješio se iirezirom, a Amerika se činiia kao da joj ništa niic poznato- Nije dakie preostalo Italiji ništa drugo nego da zagrize u kiseiir jabuku. Sluipila je još jednom svu svoja snagu, opasnim sredstvinia podigla volju za borbu u narodu i svc položila ua jednu kartu. I tako je započeia da bijcsni đ e s e f a bitka na Soči. Na istoin zemIjišt-u, lcoje jc popjlo olllvo latinske krvi riču i opet teški i najteži la’.i-anski lopovi. Od Tolmina, pa sve do Jadranskoga niora juriša 11 zbiienim niasama talijanska pjeŠađija I iznosi sudbimi svoje otadžbine PueAapokao naših mašinskih pušaka. I opet su ista litiena, koja se čuju u ovoj grtnljavini: Plava, Sveto Brdo i brdo Sv. Gabrijela- I opet sc radi o jednom cil.ui, ali i opet se gomilaju ijcšcvi na drumu ka njemu stvarani odlučnom hrabrošću naših junaka. Opet gleda Gorica što sc dogadja na njeziuim smaragdenim istočniin obroticima, a pogledi umirućih upravljaju se kao i prijc na Sveto Brdo. Na vlsoravni Kmsa cd Koslanjevice pa prema iugu bijesni krvavi boj, krvaviji od svijii ostalih borbi na Soči. 14 . maja dan je pobjede onih junaka, kojima je povjerena straža na Soči.

Prvi juriš — a to je najglavuijc — razbio se o čvrstom bedemu naše hrabrc vojske na Soči. Izvan svake je suinnje, da je neprijatelj kod toga prctrpio i teški moralni neuspjch. Na brdu Sv. Gabrijela morao je neprijatelj ua odstupi u potpunom neredu, a na drugim mjcsiima ostali su svi pcložaji poslije krvave borbe na nož u našem posjedu. Ovakovi dogadjaji po\"lače za sobom uvijek pcgibeljnc posljedice. Oni sipaj:i otrcv sumnje u rcdove onili, koji trebaju i opet da jurišaju. D e s e t a b i t k a 31 a S o č i z ap o č e 1 a j e u znakunaše p o b j ed e. Krvave borbe na Dobcrdobu i Podgcri naučile su naše da se biju. Ovakovi junaci sigurna su odbrana Trstu, a cvo je u ovaj čns dobro da svako zna. Potapljanja u Atlantskom okeanu. Kb. Berlin, 16 . maja. W o 1 f f o v u r e d javlja: U Atlantskom Okeanu potopile su na$e podmornice ponovno 5 parnili brcdova i četiri jedrenjaka sa 20.000 tona zapremine. Velika faitka na Soči. T a 1 i j a n s k o i z v j e š ć eKb. Lugano, 16 . maja. Talijansko službeuo izvješće od 15 o. m.i. ne zna ništa cla izvijesti o uspiesima talijanske oienzivc. Izvjcstai započinje ustanovljenjem, da jc talijanska vatta protiv tnoćnih lieprijateljskih pokžaja izazvala žcs' i'c.t nerr'jafeljsku topnieku vatru svl' i icalibara- Izvještaj daije samo javlj-t da je učinjeiio zarobljenika, aii nc navadja broja. On se u glavnom cgianjčuje na viiesli o letačkoj djelatnosti. Ruski naos. Ostavka Gučko'a. Kako se naknadno sazmaje, ostavka G u č k o v a je iznudjena i s m a t r a s e kao posljedica .neuspjelog ])0k u š a j a d r ž a v n o g u d a r a o d 3 . in ajj a. S obziioin najtješnjih načelnih i lienih odnosa Gučkova s Miljukovom izgleda da i Miljukovljeva ostavka prodstoji. Gučkov je s Miljukovom bio uosilac gradjanskili ideja, a Oučkov je smatran kao irvršna i stvarna činilačka snaga gra-

Ratni izvjsštaji. izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 16 . maja. Istočno I jngo-Istočno bojlšte : Netna osobitili dogadjaja. Talijansko hojište: I p e t i d a n nove bitkenaSoč i bio je ispunjeu j e d n a k o ž c s t ok i m bor bama kao i da u p r i j c. 'Nepriiatelj je jeduakom ustrajnošću vodio svoje mase na napad, i žrtvovao hiljade Talijana, Naše su čete u sit r a j a I e i o p e t u b o j u s a p o t p uJi I m u s p j c h o ni. Izmedju A u z z a i C a n a 1 a uspjelo je neprijatelju, da na itiskom prostoru prodre na lijevu obalu S o č e- Spriječeno je, da se neprija(telj ovdje proširi. Više jakih neprijaifeljskih napadaja bilo je i opet upravljeno protiv visina P 1 a v a i Z a g o r a. •Na K u k ti je uspjelo ncprijatelju, da se Skratko vrijeme zadrži u našim položaji«ia. M i s m o g a i z b a c i 1 i u k r v aiv o j i o č a j n o j b o r b i n a n o ž. Jednako b e z u s p j e h a o s t a 1 i s u s v i p o k u š a j i neprijatelja n a Svetoin Brduibrdu Sv. Gabrijela, da zauzme i oslab! naše položajc istočno ijugo-istočno od G o r i c e, kcd Č e g a j e on p r e t r p I o v r 1 o t e š k e g u b i t k e. Kod 14 r i b a je neprijatelj navalio prije podne, a 1 i b e z s v a lc o g u s p j e h a. Do ii o v i h n a p a d a j a n i j e o v d j e d o š 1 o, jer ie n a š e topništvo potpomagano letačima suzdrŽalo s v o jo ni vatrom n e p r i ja te I j a n njegovim p o 1 o ž a j i ma- U noći je borba popustila, ali već ujutro ;le pojačana topnička vatra. Broj z a r o b1 j e n i k a narastaa je na 2000 v o j n ik a i 50 č a s n i k a. N a š i s u 1 e t a č f s v a 1 i 11 d v 1 i j e n e p r i j a t e 1 j s k e N i e u p o r S e t i 1 i c e. U T i r o I u izmedju E č a v e i do'line S u g a n a postala je j a č a n epriiateijska topnička vatra. Zamjenlk giavara generalnog stožcra pl. HOier, podmaršal.

izvješta] njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 16 . maja. Zapadno bojište: Front prijestolonasljednika R u pPrechta bavarskog: Kod nejiovoljnog vremena bila je 'b&rbena djelatnost relativno n e z M a t n a.

Podlistak. Hiora Stankovlć: Balkanski tipovi. ♦ ♦ ♦ ^'i' 'j nJćgova blla je sirota, udoarlčka kćl — dokle m u je otac bio iz doi>re kuće. Ali kad se zagledao u nju, «ra»„a njegova, cela kuća, ne samo što ftiu nisu odobravaii da nju uzme, nego se čak kao J jiodsmevali na tu njegovu ludu i/ubav s ujoin sirotom, u’dovičkom itcćeri. Bili su uverenl da je neće uzetJ, it- j. nema s čime da je uzme. Jer ona |ie bila toliko sirota, živela od nadnice, da nije imala ni najpotrebnije spremc, fti čestitog rublja... A valjda neće on aiju baš tako, bez igde ičega, gotovo Jibogu uzeti. Ali on ne samo što ie uzeo, venčao se s njom, nego, kao u inait braći, kući, kad se odeiio, i od svog dela, očevine, nije hteo ništa uzeti, nego isve braći ostavio, a on sa ženom sišao »vamo doie u „nove male“, gde je zemIja bila jevtina. Otvorio tu batoalnicu i, iinalo po malo, sam, jednako radeći, atekao kuću i vinograd. Ali vaijda kao razočaran tim siromaštvom, tekevinom koja je bila tako spoi a, mučna, a i što se tu, u novoj inahali, morao da drži jednako na visini, ida se ne pokaže siromah, zbog komšija koji su bili većinoni siroti, seljaci, sko«i doseljenici, a i zbog braće, da niu se j«e bi svetili, kad bi čuli kako se on ovamo pati, muči... zbog toga valjda bio jje iednako povučen i uvek ozbiljan. pnako visok, širok, izgleda 0 j e još oz;iMijniji. Saino je gledao svoj posao- I *natt Steviim radlla ie. Ona ie eledala

front njemačkog prijestolonasijednika: S obie straue Craonne i sjevcrr.o ođ Prosnesa nastaviia se pojačana topnička djelatnost. Istočno od L a N e u v i 11 e-a p r o v a 1 i o j e j e d a n m a r k i j s k i b a t a 1 j u n u š i r i n i 0 d 600 metara u n e p f i j a t e 1 jske rovove i održao novo osvojenepoložaje protiv više f r a n c u s k i li p r o t i v 11 a p a d a i a, k 0 j i s u b i 1 i p r c d u z e t i s a v r 1 0 1 a k i m s n a g a rn a. U rukama je 11ašili hrabrih četa ostalo 175 zarobljenih nepnjateljskili vojnika, kao i oružja razne vrsti. Isfočno bojište: Položaj je nepromijenjen. Maćedonsko bojište; Živahna topnička vatra izmedju dojranskog i p r e s p a n s k 0 g jezera protegla se i na dolinu S t r u m ePr\'i zapovjedaik glavnog stana pl. Ludeiidorrf.

Seietn bitha na Soči. Na kraju se odlttčio Cadorna. Ova je odiuka bila teška i sigurno je posljedica neprijatnc nužde. Stanje u kojem se danas nalazi ltalija nije nikako ]iodesno za jednu ofenzivu. Zemiia je privredno nništena, umoren-a dugim trajanjem rata 1 jedva sposobr.a đr. 103 diše. Osoblto je talijanskoj kraljevinl naškođio pooštreni podmornički rat, a pomoć savezruka već je davno čisto platonski pojam. S nikoje strame 110 dolazl ono što narodu toliko mnogo treba: nema životnih namLrnica, nema ugl.ia, a nema ni municije. U Amerlki s dana u dan raste nepo'Vjerenje prema sumnjivom savczniku, a inače dobrodtišni Wilson neće da pruži ruku pomoćnicU' Ono, šta je Italija ipak primila s prijeka, bio je bakšiš, sitnica prema onim silnini dugovinia, u koje je zapaia zemija. Odgovornici u Riinu sve su više osjećaii koliko im prijeti zlo. Opasnost jc bila velika, da ćc zemija ostati potpuno izolirana i barun Sonnino je kolebao. Tragičnoj krivici sve se bliže približavala katastrofa. Nešto je moj-alo da se dogodi. Ovo

kuću. Od njega, oca njegova niie više ilišta tražila. Cak joj nije bilo krivo što je i prema njoj bio ozbiijan, hladan, još manje da .ie u toj ujegovoj hladuoći gledala kako je c.ti prestao da je voli, jer 011 je 0 svojoj ijubavi prema njoj dao dokaza. Uzeo je za ženu, i za niu je to bilo dosta. Šta je imala više od njega da traži! Nego sada jc bio na nju rcd, da se ona pokaže, i oduži mu se. A za tu njegovu ljubav mislila je da mu se time najviše oduži: ako 011a, kuća što manje njega staju košraju, a opet da on u kući ima svega: dobra jela, vina; ničim da nije oskudan: da je od nje što više uslužen, udvoren, te i time da bi mu olakšala, ublažila gubitak imanja, kuće, čega sc nje radi morao 011 odreći. I zaista 011a je to činila. Nikad 011a od njega niie potražila da joj što kupi, bilo haljinu, Šamiju. A još manje da mu je kodgod novaca zaiskala, sem kad ode u crkvu, na groblje, da mrtve prepoje, pa joj treba za sveštenika. Cak ni za jelo. Da nije morala za njega da gotovi, za sebe nikad ne bi gobovila kakvo jeio sa mesom. Samo bi suva lileba jela. Čak kad bi se moglo ni hleba ue bi jela. I koliko puta, kad on ne dodje na ručak, 011a i 11c ruča. Provede onako, švrljajući, radeći po kući. A radila je mnogo, neuniorno, od jutra do mraka. I zaista, kuća im je za kratko vreme u svoj mahali bila najlepša, najčistija i opet puna svačega. Čim se udje na kapiju kaldrmisanom putanjom, ispod svoda vinovih loza, ulazilo se u kuću sa čestim, kamejiim stepenicama. Ozgo, iz kuine svetlela se polica sa uvek kalajisanim, oribanim tepsijama i redovima sahanima. Do police bila ie uska kujna, ispod ove velika, gostinska soba. Ovo te soba bila Drostrana. na-

nieštcna i uvek otvorenih vrata i prozora- Sproću ove bila je mala soba 11 kojCj su scdeli, spavaii. Od tc sobe pružao se drven, suv đoksat, krevet, po kome je svagda bilo gomilice kupusa, crna iuka. U ugiovima tavana visile su kitc, torbicc, uvezano u krpatna semenje od povrća. Pa čak i skupo semenje, kao od prazilukat i duvana. A sve ie to ona sania, sadila, sušila, zbirala. Celo dvorište bilo je pokrivcno vinovom lozoni ,,čardak!ijania“. Čak 1 višc bunaia bilo je laze. Ništa nije ostalo 11 dvorištu što nije biio upotrebljeno, i zasadje110. Naročito bašta. Ona leti, kao i celo dvorište i sve oko kućc, guii.ia so 11 zelcnilu. Sve je bilo nekako čisto uredjeno, zeleno. I tako oni, otac i tnati mu: on uvek ozbiljan i saino ozbiljan, a 011a u večitom mdu, brizl, živeli su leix>, tiho. Ali ne slobodno, bezbrižno, već sve kao u nekoj hrizi, strahti. Nikad se oni ne provedoše, ne razveseliše. I<ad slavu slave, slave je lepo, otmeno, ne izostane ništa što je običaj, ali opet lijihni gosti ne dočekaju zoru kao na drugim slavama. Ako su oni kome kumovi, starojko, u veče bi sc dizali sa sofre pre ponoći, pre nego što će r.astati veselje, i pijanka. Uzalud bi ih zaustavijali, molili. oni bi odtazili, izgovarajući se uvek jednim istim: „Neka, neka. Ima kad“. A to njihovo ,,ima kad“ trebalo je da bude: kad još uekoiiko njiva i vtnograda kupe, kad im on sin Steva, poraste, pa ga ožene i on decu dobije, t>e se kuća razgrana, učvrsti... tek tada. A ovako sve su strepili, kao bojali se da se ne prcbace, istroše, te ponovo osiromaše, izgube i ovo što su jedva steklL

Nisu se bojali za sebe što će osiromašiti. Oni su se vcć navikli. Aii želeli s u da sada itnaju dosta da oar ako sti se oni niučili, on. sin im, Steva da se ne nutče i ne patt. Sve su se liadali 11a Stevu. čuvali za njega, da posle s niim i oni zajedno skupa se provedu i nažive života u izobiiiu i bogastvu... A ovamo, opet iz velikog straha, da ne bude on kao što treba, ne pokvari se, pronevaljaii (a baš tada je bila počela mladež da se kvari, ide po mehanama, puši, pije), postupali su s njim kao da im nijc sin- Otac nikad s njim da je pregovorio, scin kad bi imao šta da mu zapovedi. Pa i to je činio preko.matere. Obično, u jutru, čim bi se Steva dlgao, i kao uvek pošao u dućau kod oca, majka bi nm, ispraćajući ga, isporučila to što bi mu otac naredio da uradi: — „Stevo, poručio ti otac da to i to.-.“ 1 Steva bt, bcz pogovora, odmali išao da to radi. Pa zajcdno nisu s njim, sincm ni ručavali. Obično su ručavali otac mu i majka, aii većinom sSm otac, onda mati mu, a posle njili 011, tobože da jede što od njili ostane, a ovamo krišom, da on ne vidi, sami su 11111 probirali i ostavljali što je najlepše. A s njima otac bi zajedno sedeo da jede tck kad je veliki praznik, Božič, Uslcrš. I to samo prvog dana S'teva bi s njima seo za sofru. Pošle, on bl dizao sbfru, kupio mrve, polivao oca i mater. ,,E, sad, idi!“ dopustiia bi m u mati. A otac ga i ne gleda. On, onako kao uvek, ozbiljan, savija cigaru, a Steva, nia da mu je mati dopustila, ipak ne bi odlazia dok ncu nc nrine.s« 1 žar da ovai

djanskog organizatcrskog sieuiitn. S toga ostavka Gučkova izgleda od daleko voćeg politifkog značaja, nego li moguća ostavka Miljukova. BerlinsUa štanipa 0 odstupu ruskog ministra vojnog. Odstupauje ininistra vojnog G u čk 0 v a označuju beriinski listovi kao p o p u š t a 11 j e, koje je r u s k a v I atl a m 0 r a 1 a u č i 11 i t i r >a d n i c k 0 ni i v 0 j n 0 111 s a v j e t u. Vjerovatno ću ova sporedna vlust zahtjevati još i daija popuštanja i usiiiiike, pa će naroČita postići, da Miljukov istupi iz kabineta. Ruska vojska je znala da zbaci ministra vojnog, čijc ratne ciljeve nije cdobravala- Radnički savjet je uklonio i generale K o r n i 1 0 v a i R u s k 0 g. koji su pokušavali da prodru s polltikom, koja savjetu nije godila. Bivši ininistar rata Gučkov 0 ruskoj vojsci. Ministar rata Gučkov primio je potrogradskog dopisnika „Manchester Guardian“-a pa mu je u razgovoru o poiožaju na frontu rekao ovo: — Prilike na frontu izazivaju za s-da veliku zabrinntost. Raspoloženje vojske je pesimistično i nezadovoljno, tako da bi se morale preeluzcti snažue mjere radi održanja disciplir.e i r\*da. Stanje ruske vojske nije nikako beznadno, ali bi ipak ono, ako bi takvo raspoložcnje zahvatilo veći dio vojske, moglo dovesti do nemilih piisliedica. Ne može se oporeći, da izvjesni agitatori vrše u vojsci propagandu za mir 1 da vojnici, kao i narodna masa, vr'o olaktt misle o iniru. Vojska je uvjerena, da će mir odmah nastati, ako 6ete potože oruzje, i na žalost nema mirogo jjovierenja u Sv-oje |)redpostav 1 jenc. Takvo mišljenje pojačavaju nrnogi agitatori, koji se na frontu 11 alaze, to nije nikakvo čudo što medju vojnlcima vlada utučenost. Ali hi jedno htio da ut\'rdim: Ritsija je daleko od osvajačkih prohtjeva, i takve težnje mučno će i ruski narođ potpomagatf Časnici i vojnici kavkaske vojske izraziii nepovjeren.ie svom zapovjednikuBrzojavljaju iz Berna 16. ov. mj.: Ruski vojnički sarađnik ,,Bunda“ izvještava: Časnici su i vojnici kavkaske vojske izrazili nepovjcrenje zbornom zapovjedniku generalu Cernopusovu, te je on smijenjen. Prema istom listu stavio je savjet časničkih a vojničbih zastupnika u Minsku zahtijev, da se policaji i oružnict staroga režinia, koji su odaslani na front, pošalju !ik pnai vatreuu liniju te da im se ne povjej-i ni jedno zapovjedničko mjesto.

zapali cigaru, i tek onda bi odlazio, i to natraške, kao iščekujttći da ga, ako su zaboiavili, opct za šta iiozovu. 1 kad je već bio veliki, momak, odeio su mu jedtiako oni sami narttčivali- Istina, najbolje i najskuplje, ali ne pitajući ga. Ali mn iiistt davali nmogo ni da radi, jednako misleći da je on još mali, nejak, dete. Oti kod njih nije imao ništa drttgo da radi do: ili samo kod kuće da seđi, ili da je u dučanu, kod oca, jia, kad mu se otac s ručka vrati, dodje kući na ručak; u veče da posle oca legne, u jutru pre njega da ustane, ode i otvori dućan, poprska ga, počisti, raspremi i onda da ispred dućana, stojeći, dočeka oca. Ništa drugo oti nije intao da radi. A kad praznikom ode u crkvn, da celu službti tamo odstoji. Ćeka da naforu uzme, onda svu rodbinu da poliodi i vrati se kući I odmah presvuče u staro, svakidašnje odelo, da ne bi nevo prljao, ccpao. Alajka mu od radosti, nije mogla da sc naglcda. Hvalila se po komšilnku kako joj čak i sudove pcre, kuču čisti. A otac, ma da je bio s njim zadovoljan, ipalc tiije dao da on, Steva, ua njemu to opazi, bojeći se da se time ne oslobodi i razmazi, pokvari kao ostaii njegovi drugoviA Steva jc sve to znao. Zuao je zašto su oni takvi prema njemu, tobož strogi, ne daju mu da vidi kako ga oni vcie, a znao je koliko ga volu. Kako; kad misle da je zaspao, svake noći dolaze k njemu, obilaze ga i jiaze da se ne otkrije. 1 zato što je to zuao, on se iz sve snage upinjao da im što više ugodi. A znao je da će im ugoditi samo tako, ako hitđe mirnijt stidliiviu