Београдске новине

Izlaze: dnevno u jutro, ponedjeljkom posllje podne.

Pojedlnl brojavi: U InfrUl 1 n kre|trlm» u*e*jo4ftuHm ti e. I kr. t«ta po ctj.nt 8 h*lw* U Hri*tik*i-W»»o»l|(. 8es^-H*n*|»rinl I MvkIJI m eijetri 10 heier* lirs* erof potlrirtj* ** ejfMOi •*. . • .12 h*i«ra Oglssl p#

MjeacCna pretplata: U tnireie I • kr»Jt<rim rap»sj»dii«tlm »I e. I kr. 6et» a hejeu I etapnu peitu . . 2'U Beogradir ee rtettarem u kute .... 2 90 U HriaUkel-tiareirlJt. Betni-lieriejerinJ I OelmaeiJI 2 60 U eateilfe krajerlma auiire-n*arBke memhije 3U ieostrer.stre ........... 4 50 cijenlku. ■■■ '-■=

Uretinlltvo: 8E00RAD, Vuki Kvadflća ul. broj 10. Telelon broj 83. Upraia I primanja pretplato TopliEln vanac broj 21. Telefon brej 23. Prlmsnja oglasa Kneza Mihajla ul. broj 38.

Br. 142.

BEOORAD, petak 25. maja 1917.

Godina 111.

Žestoke borbe na cijelom frontu Soče od Plave do mora. Rusija zahtijeva od sporazumnih sila reviziju ratnih ciljeva.

Ratni izvještaji, izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 24. niaja. istočno boilšte: Na nmoghn mjcsriina fronta razvio je ncprijatelj jaču borbenu dielatnost. Talllansko hoiiUe: Od jučer poslije podne bljesni dcseta bitkanaSočl ponovno I izvanrcdno v e ! i k o m ž c s 11tl o m. Neprijaieljske niase navalile su ovaj puta na cijclom 40 k i 1 o m e t a r a š 1 1 o k o m f r o » t u od PI a v e P a s v e d o in o r a. Na mnofrim nijestJma nije ni noč prekinula borbe. U području K' u k a kod V o d i c c i protlv S v et og 13 r d a baclo je poslije podnc nenrijafeij svoje napadne kolone u borbu. Svc što sc je Istočno od Kuka pojavilo p a 1 o j e ž r t v o ni n aš e uništavajućc t o p n i č k e v at r e. Kod Vodice slomlli su se neprllateljski napadaji u Iirabrosti naSlJi p j e š a d i j s k i h pukova bro.l 24. i 41., koji se rekrutuju iz istočne Oalicije i Bukovine. Kod samosta.ua Sveto Brdo pošlo jc za rukom neprijatelju da pređje preko naših topniekom vatroin nništenih rovova, a 11 jc smjesta «a p.adn« t o d p r i d o š 1 i h p o j ač a n j a i b a č e n n a t r a g n a svo| e p r 1 č u v e, a z a j e d n o s a ovim a vat roin ti aše g topni št va s t) r d a. U tsto vrijenie skršila s u se ’d V a j a k a t a 11J a n s k a napada 41 mašama i s t o č n o od Oorice, 'dijelom u vatrl našejf topništva, dljelom u borbi na nož. Osobito k r v a v a 3e vodjena borba na vlsorav2ii Krasa. Od ranc zorc stajali su enaši položaji ovdje pod ncprijateljskoni Jbubnjarskom vatrom svlh ^rsti topova. Oko podneva navalila je neprliateljska pješadija ponajpri|e kod K o s t a n j e v i c e, ali je o d4) i j e li a- Poslije podne započeo je v e1 i k i t a 1 i j a n s k 1 nap'ad n a c i j e1 o m f r o n t u K r a s a — val za valom ftjerao je neprijateij svoje masc izmedju Hriba f mora protiv liašlli položaja; kad «e slomiia jedna napadua kolona stupila jo na njezino mjesio odmah druga, siijedio je napad za napadom, protivJiapad za protivnapadom i ova borba trajc još i sada s nesmanjenom žestinom. NeprijatelJ jc postitjao uspjeJi samo kod Jamina, gdje smo morali povući naše če-te za jedan jedincatl kilometar, i u a č e j e n a c i j e 1 o m f r o n t u odbijen i mf smo pobjedonosnozadržali sve položaje u tiašim rukama. Ugarski pješadijski

pukovi zajedničke vojske broj 39. i 61. kao i lionvedski pukovi oulikovali su se ovom prilikom velikim junaštvom. Iz K o r u š k e i T i r o 1 a ncma nlkakovih osobitlh vijestlJugolstočno bolište: Kod F e r a s a je vatrom našeg fopuištva sprijcčen pokušaj Talijana, da sagrade Jednu ćupriju. Načelnlk giavnog stožcra. Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlln, 24. maja. Zapaduo bojlšto: Front prijestolonasljeđiuka R u pprechta bavarskog: Kod W y t s c h a e t e i na obiin obalama S e a r p e bila je topnička djelatnost sve do noći vrlo živalma. ! južno od druma Cambra i—B a p a um c i kod S t. 0 u en 11 u a bila je nešto jača. Front njemačkog nrijestolonasljednika: Na C h e m i n d c s Dames postlgao je topnički boj kod B r a y e-a i kod Craonella veliku žestinu. Frije mraka navalilj su Francuzi zapadno od majura F r o i d m o n t i od prilike u isto vrijeine kod mlina V a u c I e r.c. Na oblm su injestima odbljeni sa vclikiin gubitcbna. Na W i n f e r b e r g u «priječila ie naša uništavajuća vatra provedeuje jednog pripremljenog najiada. U C h a m p a g n i je bila topnička borba življa izmedju N a u r o y-a i E u i p p e s doline. Front vojvcJc Allueclfta vvurttemberškog: U šumi A p r i m o n t provalile su napađne čete jednog rheinskog puka u neprijafeljske položaje i povratiše .se sa 28 zarobljenika 1 3 bacalama mina. Jučer je svaljeno.10 neprijateljskih letilica i jedan osmatrački balon. Poručnlk S c b ft f e r svalio je svoju 28. i 29. letilicu, poručnik V o s s postigao je svaljcnjem jednog protivnika isti brojNa 21. i 22. o. mj. izgubili $u Francuzi i Engiezi 5 letilica u vazdušnoj borbi i vatrom našib topova. Istočno bojište: Na više mjesta iroiita je pa.-asla borbena djelatnost- Istočno od T u c puma (?), nodaleko obale Sjevernoga mora irrotjerane su ruske izvidnlce. Maćedousko bojišto: Neina nikakovlJi osobltih dogadjaia. Pn'i zapovjednlk Riavnog stana pl. LudendorH.

Stoc&liolm. U prvo jo vil.ieme bilo odredjeiio, da će so mcdjuuarodui socijalistički kongrcs sastati u Stockiioimu na 13. lpaja. Pozlve na ovu konfercnciju razaslao je judati holandijsko-skandinavski odbor, a od!uka je ova polekla iz čvrsie volje, da se preduzme sve, kako bi se opet usjiostavila Intcrnacijonala i postigao' opšti mir na temcljima socijalizma. Svrha je ove konferencije, da se ustauove faktične mogućnosti za sklapanje mlra, ako je moguće, da se postavi zajednićkl progi-am i konačno prouči mogućnost saziva opšte jedne konferencb'e. Poznato nalaze se zastupnici socijalista iztBtigarskc i obiju središnjili vlasti vcć u Stockliobmi, i!i su na pntu tamo. Da se uzinogue ovbn sastancima pripisatl još veća važnost, fali jedno; a to su- reprezcntanti socijalističkih stranaka i/, zemalja sporazumuih sila. Vcć nckoliko nedjclja vode se prcgovori, i skoro svaki dan donosl vijesti. da se jedna ili druga socijalistička skunitia 'u Italiji, FrancuskoJ, EugleskoJ ! RusiJi odlučila poći u Stockholm, a svakfm danom — osobito u franeuskoj štampl — mogn se čitati žnčljiv! napadaji protiv stockbolmske konferencije, koja đa lilje niŠta drugo ncgo jodan paaKennanski inanevar, djelo djavola. žf.'«iii o su se ojadilc uade, koje se u stanovitim krug'OA'ima polagale ti stockholmsku konfereticUu. Pa je i istina, da se ne može ništa očekivari od zaključka.jedne konferencije, u lcojoj sudjeljujtt saijio izasi’anic! Jedne strane. a još' ittanje se može vjerov'ati, da bi ovi zaključci mogli da budu obvezatnl za one, koji kod toga svega u cpšto ne sudieluju. Oni socijalistički pacifiste, koji sit sada skupljeni u Stockbolmu, imali su dosada dovoljuo prilike, da svoje ideie iznesu i u svojoj otadžbini, a oni su to i svakom prilikom i radili. Ali jednako, kako oni nijesu mogli, da do sada sprlječe tck dogad.iaja, ne će to jnoć! učiniti ni u buduće, kada budu zajcdnički izjavlli svoju volju i žclju za mir, koii odgovara rijibovim idejama. Ovakav mir bio bi i onda još daleko, kad bi se u Stockholmu sastali reprezentauti svih socijaiističkib stranaka i iz svih zeinalja i kad bi došlo izmedju njib do potpunog sporazuma- Jer u nijednoj od ratujućih država ne ima-

ju socijaliste onu vlast i moć, da bl lcod svoje kuće mogli dlktirati onakav mir, kakav bi oni zaključili zajednlčki u Stockhohmi. Oni ne iinadu u ni jcdnoj državi večinu, nitl su toliko jaki, da bl inogli prisiliti vlade, da se poštnje njihova volja. A!i u Stockliolmti se u opšte ne radi o tome, da se u tolikoj mieri podigne i uspostavi internacijonala. Ono što će tamo stići iz zemalja sporazumnih sila, prestavnici su inanjina, ko.ii kod svojiii doinova stoje u najogorčenijoj borbl sa maticom socijaiističkih stranaka, .iedino iz Austro-Ugarske i Njcniačke otišli su u Stockbolm funkcijonari cjelokupnili socijalistićkili strana- 1 ka. I ovo jc baš što imdo vrijedi, jer što se tiče volje za mir, središnje vlasti liijesu upućcne na posredovanje svojib socijalističkili stranaka. Vlade srcdišnjib vlasti toliko sti puta otvoreno i jasno izrazile svoju volju i pripravnost za nUr, što više pozvalc svojc protlvnike, da suipe u pregovore- Vara se dakle svako, koji bi se nadao, da ćc nam deći mir i spasenje iz Siockholma. Ova konierencija, koja je već toliko puta odgodjena, samo da mogu na njoj sudjelovati neznatne skupine. francuskih ! cngleskib socijaiista, ne ćc ni malo uijecati ua budući mir- Ono, što Oe iz zemalja siia sporazmna poći na ovu konferenciju, sve su elemcntl, koii su od prvog počeika biH protiv svakog rata. Da se njili slušalo, jmali bi mtr već n prvoj sedmici rata. Ali njiii niko ne pita. Sudbinu naroda ne odrcdjtiju ovaki pojedinci, nego iiosve drugi faktori- Franctiska, Engleska i Italija još nijesu izgnbiie svoju voijit za rat, • ako to po sto puta poriču miru prljateljni socijaliste. Ova se volja za rat ne će slomiti ni konferencljama neodgovornib ciemenata, nego jedino snagom našeg otpora 1 snagom našeg napada na bojišrima. Siti rata i pripravni na mir biće države sporazumnih siia sarno usiijed neuspjeha svojlli vojski, usiijed spoznaje, da ih njiliovc krvave žrtve ne će nikada dovesti bliže njibovim suludim ciljevima. Bude ii se ustanovilo ovo uvjerenje ne sanrn kod nekib opozicijonih elemenata, nego kod oniii, koji iinadu da odiučuju o iinetku i životu svojih rnroda, onda ne će biti više daleko čas, da se započne sa pregovorima za mjr, koji će pružati veće nadc i sigurnosti u uspjeb, nego li pregovori, koji se sada vode u Stockboimu.

Borbe na Soči. Šta je Cadorna očekivao od s'oje ofenzive. (Naročiti br<:ojav »Beogradskili Novina«) Base!, 24. maja. Svajcarski listovi javljaju sa talijanske granice, da se iz prikupljanja jakih prJčuvnih četa i konjičkili masa iza talfianskog ironta prije početka sad već propale otenzive, moglo zaključi«, da je Cadorna stnjerao na j v eć 1 s t r a t c g i j s k I r a t n i p 1 a n Taiiianski gnbitci na Soei. (N'aročiti br/oiav ..Beogradskib Novina") Zfirlch, 24. majaVojni kritičari švajcarskib iistova pišn, da talijanskl gubitci na Soči, pretna obazrivom sračunjavanju dosada upotrebljenih trupa, izuose prcko 100.000 ljttdi, ft to jc sedml dio vojska talijapske, koja u borbama ua Soči nčestvuje.

Pad grofa Tisze. \’ o i j e strauaka k o d v 1 a d a r a. Kb. Budimpcšta, 24. maja* Listovi se držc rezervirano preinft ugarskoJ krizl, pošto se za večeras očekuju konferencije vladine stran’.e, u kojoj će T i s z a po svoj prilicf đatl važne izjave. U audijcnciji kod Njegovog Vellčanstva biće primijeni: potpredsjođnik ugarskog sabora pl. Szasz, predsjednik magna'skog ćoma J o s i k a i pređsjeđnik narndne stranke rađa grof K b ti e n-H c d e rvary, predsjednik 48- stranke. grof A p p o n y i, predsjcđnik nstavne s.ranke grof A n d r a s s y, predsjediilk naroone stranke grof Zicliy i predsjednik Karoiyove stranke gro; K ar 1 y.

Pokret za mir. Stockholinska konfercncijH. Pr e go v o r I s Bugar ima. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina‘9. Stockboim, 24- maja. ,,A c h t u b r b 1 a 11“ javlja: Pregovori izmedju komltea mirovne koufereuci.le 1 btigarsklh izaslanlka biii sn, kao što sc predvidjalo, sa svim prosli. Bugarl su svoje želje IznijeH u nekoilko rlječl. Po sebi se razumije, da sn Bugari za mir bez aneksija i ratniit ošteta. Ali je njibovo mišljeaje, da se prisajedinjenje čisto bugarske Maćedonije bna smarrati kao sncijalisiičko f nacijonaliio conditio sine qna non.

Podlistak. Drag. T. Popović (Erdotelek): „Krvava škola.“ Zamoren dugom šetnjom po selu, Iitedoh posle ručka malo da se odmorim, stoga odmali jx> svršenom obedu avalih se u ugodnu postclju. Napolju je jače no obično, poslediljib dana peklo ono žarko sunce, koga iinamo u leto... NLie ni čudo što tako brzo zaspali, jer u našoj miloj, ali luksuznoj sobl za tias zarobljenike, beše jedihstveno prijatno otpočinuti •.. No izgieda mi da nisatn dngo spa. ,vao, kad me jaka larina nagna da iistanem. I gle: u našoj sobici beše toliko našili drugova, da ja, iiteo ne liteo, moradoli prežaliti nameravano uživanje i, ustavši iz kreveta, sfcadoh pored astala, oko koga već beše čitava goinlla. —• Zdravo, zdravo! — počeh ia sa svakim redom da se zdravim i kad pritnetib da pored Srba beše tu i Rusa, <pa i samih Magjara, počeh i po ruskom I po magjurskotn, koiiko sam znao I umeo. Jedan od Rusa poče mi se snteJati, što tako divno vrem© provodim u spavanju i kako me, veli, glava od toga ne boli! I zbilja... Nešto ntl dodje teško i neprijatno, ali ne od spavanja, jer nisani, tako reći, nl oči bio dobro sklofcjo, kad tne oni svojom drekom probu• alše. več zato, šfco soba beše puna du-

vanskog dima. Primetih, dakie, da ćeino se pogušiti od tolikog siinog dlma. I kad jedan od nas skoči i otvori prozor, jaka sunčana topiota sj>oIja dopre do nas i mlazevi pirijatnog i čistog proletnjcg vazduba za čas nas osvežiše. — Ode su ti karte? — okrete se tada meni jedan Rus, kad larma nešto prestade, Počeb premišljati kakve mi karie traži i poinislivši da hoće da razgieda poštu, što sam posledujib dana dobio iz Srbije, taman sc spremih da ustanem i potražim u kuferu, kad drugi Rt»s, koga dotle ne bejaii ni priinetio, jer, onako mali, ne imajući podesnijeg mesta za svoju ,,ličnost“, bcše se zavukao u jedan ćošak iza kreveta, — dopuui: —Znaš, Dragi, reče, — besmo kod ovog našeg ,,krasnog“ druga, (i tu pokaza na jednog mladog malo-Rusa, što sedjaše prema nama) tamo, u onoj njegovoj štali da igraino karata, ali gde ćeino, po Bogu brate, kad tamo neina incsta za nas ,,bezposličare‘\ a I onako je „zdiravo prijatno“ u njoj. Zato I predložih da dodjemo ovde, pošto je kod vas zgodno za naš ,,poso“, — kao poručeno. — Sasvim! — rekob, ma da nlsain baš tako rado volco tu vellku galamu, koJa bi se obieno do pred sam mrak protegla. No ipak sam iniao i neke male koristl od nje- Na Ime, mogao sam tada da naučim po koju rusku lli magjarsku reč, jer onda obično reči padaju kao ,,iz cukava". Naravno da tada padaju više ,,galantnc“ reči koje se, na

žalost, suviše lako zapamfce, a koje se mogu i ,,prorešetati‘\ — Evo karata, doJadob po tom i priižili Hi najbiižein do sebc, kad ili poslc dngog traženia izvukoii iz astalske fijoke... 1 larma nanova otpoče. Počeše da većaju da II da igraju po ruskom, ili po magjarskom načinu- A kako medju nama beše dosta njlh koji prilično ztiadjahu magjarski, to rešiše da igrnju po magjarskom... — Magjarski Je bolje Igratl „dvadeset I jcdan“ nego ruskl, rećiće jedan Rus, magjarski, koji je više voleo govoliii magjarskl, nego li svojim maternjiin jezikom. No onl, koji su po nešto znali govoriti magjarski, znali su dobro, kako ovaj „odIičtio“ vlada tim jezikom. — Pazl ovoga šta trabunja, prlmetiće na to jedan Rus, okrenuvši se meni. •— Ovaj više voli da se pokaie pred nama kako zna magjarski, nego ceo dan leba da jede- Pre neki dan piše mu majka i ljuti se što iin ne piše... Sigtirno, piše mu ona dalje u tom pismu, — i ne misliš po svršenom ratu da se vraćaš u svoju zemlju, jer“... I fcu ti majka, kao svaka majka, jadikuje kako ih je zanemario, kako ih više n© voli, jer ih jc sada zameaiia ijubavlju kakve Magjarice i t. d.)... A nesnosna graja ne prestajaše; naprotiv bivaše sve jača i jača, Pored igrača beše okružila sto i goinila ,,kibicera“, koji ne iinajući novaca, upiljlli se u one prilične gomilice novaca,

što se pred svakim lgračetn moglo vidcfci- — „Uli, aia se opeče“! — kliknu jedan Magjar i zasmeja se kad moj novl drug Vasilb'e izvuče još jednu kartu na šesnaest, misleći ua je njegov protivnik uešto više od toga. No kad on iz\;uče ,,sedmicu“ i iropira se, a njegov protivnik beše stao na pemaest; njevo i inače bakarno lice još više poramne i on stade nervozno raucati vilicatna. Podrubljen i nesmotrcn uzvik, liestaložena ,,kibiccra“ još više ga razdraži; on poče streljati očima kao gonjena zver, iz kojili sipaše takva oštrina, koja je kanda satno njcgovim zamagHjenim očima i žustrom tomperamentu svojstvena. — ,,Ne basij“! — drekuu on magjarski i skoči. I da ne beše jedtiog Srbina, koji dobro poznavaše osobine Vasilija, možda bi se još tog časa završila igra. Za tren oka ih ovaj predvoji i okrenuvši se Vasiliju, poče čisto podrugljivo: — Kuda se Žuriš?! — rcče, Još više titne dražeći ga. — Zar se tako igraju karte? — Nisl povukao volov'e, valjda, ako si možda dao neku krunu, da bi time pribavio sebl nešto zadovoljstva! — Šta t! mene učiš kako se karte igraju? — okrete se tada njeinu Vasilije- Ali kad vide da rau se počeše svl smcjati, on bacl i poslednji žalostiv pogled na mesto gde niu beše stajala poslednja sutnica novca, koju malo čas

njegov „krvni neprijatelj“ beše prfgrabio. Onako naljućen ne htede produžiti igni. Zgrabi nervozno svoju kapu i uputi se napolje, praćen i daije smebom ,,zloluiih“ drugova. — Hajdcmo u vrt! — zovnu me. kađ beše na pragu sobe. — Vidiš kako je napoljc divno, a mi sedimo ovde d« se gušimo u ovoni nečisfcom vazdubu! 1 da bi vratlo svojim drugovbna za ne-> zaboravljenu uvredu, dodade: — I inače se sa ovim propalicama nemože izaći na kraj. Pristadob na ovaj prcdlog rado. jor mi i inače ova larma bešc dosadna. te sc uputismo u obližtiji vrt. Prodjosmo kroz lcpa i skoro obojadisana, gvczdena vraia, obavijena samotn ružinom lozom, na kojoj tek beše izbilo ovde ondc po koji list i uputisino se jednoin uzanom stazom, sa koje ne beše još počišćeno opalo lišće, pored staklcne bašte, u dubhiu vrta •.. — Kako jc ovde prijatno, lepo .., zanosno! ■— Kako me ovo tek probudjeno zelenllo i ovo šarenilo skoro prt>cvetalih voćki podscća na nckadašnje srećno vreme, kada sam samo o scbl morao da vodim računa, 1 kada je bllo tako slobodno, srečuo — mladlćsko doba, otpoče Vasilije. •— A sad?!! Toliko prolivene krv\ nevoije, patnje, iznurenost . . . nelzvesnosfc! — Kako je teška sudbina nan bednlka koji dočckasmo najstrašnijet vreme, što ga Je ikada Istorlja čovcčaiH stva zabeležila!