Београдске новине

I z I a z e:

dnevno u jutro, ponedjeljkom posSije podne.

Pojedini brojevi: U Bt*|rtfu I u krujtvluM uptBjtdnvU« od o. I kr. četa po ofjtnl od. . . . 8 heloro U HrvatokoJ-SlavonlJi, Bo*nl - Harcagovini I DaltnociJI po cljeni od‘. • . . . . 10 hetara Irvaa ovog podruCJa pa cljenl od. . . .12 holera == Oglasl po

MJeseBna pretpiata: U Boegradu I u kralcvive zepoijednutlm od

c. I kr. eeta za bojnu I cUpr.u poktu . . 2' U Bncgradu aa doatavom u kuću .... 2*80 U HmtakoJ-SJavoniJI, Boiel-Horcegovtnt I Da:*naclJi 2 60 U ostallm krajevtma Auatro-ugarako moearMJa 3* U inoatranstvu ..■•«■•••■. 4--50

cijeniku.

UrednlStvo: BEOGRAD, Vuka Karadžid* ul. broj 10. Telsfon broj 63. Uprava I primanja pretplato TopllCln vonac bro] 21. Telrrfon bro| 23. Prlmanje oglasa Knaia Mlhajla ul. broj 33. Telefon br. 245.

Br. 152.

BEOGRAD, utorak 5. juna 1917.

Godina III.

U desetoj bitci na Soči izgubili su Talijani 180.000 vojnika. Topničke borbe u Flandriji ponovile su se osobitom žestinom.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 4. juna. Istočno bojlšte: UKarpatlina su o d b i j e n a neprljateljska Izvidjačka o d j e 1 j e n j a. • Talijatisko bollšte: tstočno od G o r i c e pokušao je tieprijatelj ponovno da opet osvoji rovove. koje Je bio prekjučer izgubio. S v i s u n j e g o v i n a p a d a j i o s t a I i b e z u s p j e h a. Na$ p H j e n povisio se za 11 časnika, 600 vojnika 1 nekoliko mašinskih pusaka. Na F a j t i H r i b u zarobili sino 350 tallJanskih vojnika u n J i h o v i m p o I o<ajjma, U području Jamiana po*Ma Je borbena djelatnost mnogo 2 iV a li n i j a. Kod A r c a u južnoiu T i r o 1 u svaJlena je jcdna neprijateljska letilica. Prema vrlo opreznoi ocjeni n a d i1 « z e g u b i t c i T a 11 j a n a n d e s et o J b 11 k i n a S o č i s v e, što je on ’dosada kod prijašnjih svojih napadaja 'žrtvovao u Ijudstvu I narodnoj snazi svojoj osvajalačkoj politici. Tečajem •Jevetnaestdnevne borbe ustanovili smo u prednjlm linijama najtnanje 35 n ep r i j a t e 1 j s k i h d i v i z i j a — pa je prema tome na frontu od 40 kilometara Turišalo na naše položaje n a j rn a n j e polovlca cljele talijanske v o j s k o. Ncprijatelj je i z g u b i o u fflr tvima i ranjenima vi š e o d . 160.000 vojnika, azarobill smo 16.600. pa je prema tome neprijatelj izgubio svega najma n j e 180.000 1judi. Ovom gubitku od 180.000 ljudi niože neprijatelj suprotstaviti kao dobitak satno zauzeće brda K u k i posve uništeno selo Jamiano — svakako majo prema onotn velikom vesclju, koje je vladalo kao ua dan obljetnice rata u Italiji: u S p j e fa j e bezuvjetno iucijelosti ostao na našoj s t r a n iNjegovo Veličanstvo c a r i k r a I j je u krugu svojth valjanih i pobjedonosuili boraca izdao slijedeću zapovij e s t: Mojoj sočanskoj vojsci! L teškim i nekoliko dnevnim borbama o d b il i s t e dtigo spremane sa velikim snagair.a prcveđene napadaie neprijatelja i njetnu ponovno pokazali, koja luabrost živi u vašini grudima. Sililo Me, da p«liitiin ka vama i da vam u vašoj sredhii zahvaljm zm vašu lirabrosi. vašu iisuajnost i požrtvo.vnost. Po-

Pođiistak. Bora Stankovlć: Beogradske šetnje. (KafedŽijska posla). Danas se više rentira biti icođ koga kafedžije prost kelner (a pođrumar ro jc već veliko zvanje i počastv'ovanje) nego li šta drugo. A biti danas kafedžija to je više i bolje nego đa se dobije „glavni zgodiiak na Lutriji". Ne •pronose se uzaiud glasovi: da dok se ceo svet trudi da u Stockholmu pošaIjc izasianike za mir. dotle se beogradske kafedžiie i još neki trgovcl spre’maju da pošiju neku svoju deputaciju i lzasianstvo, koje će tamo glasad protiv mira! A i kako da neće. Eno svakoga kaf&džiju poznaćete: kako na pet stotina koračaji tspred vas strči i odudara od ostallh. Izdvajaju se I punim iznegovapim licem ?ia ziatnim prstenjetn na rukaina i lančevima kako od saliata tako 1 od kase na svome trbiilm. I Iiod im Sigurau, pogJed vedar, pribran i zasičen- Ako puši on puši na ćilibarsku muštikiu sa zlatnim monogramom, koju jedva može obzinuti ustima, Jer je tato debela. Za one prve hotelljere iz ulavne čaršije čovek se već toliko i He Iznenadjuje i nije mu krlvo, što poStadoše u pravom smislu „grofovl i baronT. Jednako se voze na svojim landauvima, okruženl buketiina cveća, kao da idu sa neke svadbe i venčanja i

tekli iz svih krajeva mile otadžbine, vi ste u čvrstoj zajednici sa sjedinjenim silaina i u vjernoj saradnji počinili čuda i zaslužili t o p I u h v a 1 u o t a d ž b i n e; ne mogu svakome pojedinome cd vas oko u oko izraziti svoiu hvalu, ali komanderskl krs: vojnog r e d a c a r i c c i k r a 1 j i c e M ar i j e T e r c z i j e, kojega danas stavljam na grudi v a š e g izvanrednog vodje general-pukovnika pi. B o r o j e v i ć a, ne predstavlja samo Moje najviše priznanje njemu kao zapovjedniku vojske, nego on pokazuje i vama svima zapovjednicima i borcima — Moju najusrdniju hvalu, Moje ponosno zadovoljstvo. Božiji biagoslov je bio s nama, neka nas i dalje čuva i štiti i neka nam dade konačan i piin uspjeh! Jugoistočno bojište: Neprotnijenjetio.

Jedini pui. Sve više i više gubi se grmljaviua desete bitke na Soči. Iz vruće atmosfere, koja je sedmicaina prlkrivaia ovo krvavo razbojište, izbija sve više činjeuica: zid hrabrih branilaca stoji još danas neslomljen u staroj svojoj snazi na svom mještu. Ka ovim je junacima došao vrliovni vojni gospodar sa svojom uzvišenom suprugom, da im izreče svoju zahvalnost- Njegovo Vcličanstvo govorilo je s mnogim vojnicima, čija junačka djela ne pjevaju pjesme, govorio je s njima kao vrliovni zapovjednik, kao čovjek čovjeku. Tom je prilikom odlikovalo Njegovo Veličanstvo pobjedonosnog vojskovodju general-pukovnika Borojevića kom a n d e rsk i m krstom r ed a c ar i c e i k r a 1 j i c e M a r i j e T e r ez i j e i na ovaj način pokazalo počast svim junacima, koji se od Tolmina do mora bore za svoju otadžbiuu! Sve je to važno utvrditi u ovim daniina, kad se na svim stranama govori više, nego' što je čini se nužno. Mlado i staro uprlo je na žalost svoje poglede u Stockliolm i očekuje odande opšti spas, a sve više i više smueuju se pojmovi,

što odavna prestadoše da opšte sa svima mušterijama u hctelu već samo sa izvesnim odabranim malim ,,kružokom“ i samo se vidjaju u društvu sa vclikim finansijcrima iz raznih banaka u industrijskili preduzeea. Njima čov r ek toliko i đ*a ne zavidi, jer su i pre biii na ,,velikoj nozi“ i u gospodstvu. Ali ovi drugi, t. z. ,,naši“, što su sa nama tako reći cdrasli, u čijim radnjama ako nije jcdan ćošak od kafane, a ono sigurno dvoja i troja vrata i prozori kupijeni cd našega novca. Tu smo mi toliko godišnjlm dolaskom i trošenjem tako obilno ulagali, da kada bi to biia kakva štedionica a ne kafana, sigurno bi do sada ako nc dvc a ono bar jednu kuću imali zaštedjenu. I zato kada ovi, ,,naši“ da vidite kako se opi pogospodiše i pogorđiše. I što je najstrašnije, mislim da ni žrtva Avramova nije više mučena nego što nas onl sada muče. Ne prodje mcsec dana a cni povcćaju cenu piću. I to čiue sa takom nasladom, kao da čisto osečaju neko rajsko zadovoljstvo u tome. Taman se pomirimo na tek od prošloga mcseca povećanom cenom a oni opet počnu đa je penju. Obično nadjemo koga prijatelja koji nam obeća pozajmljivati malo više, da bi timc a da žena ne zna pokrlli mesečni deficlt koji je nastao zbog povećane cene. I kada to svršimo tanian dahnemo dušom i počnemo u mlru da živimo, l redovno da Ispijamo sveje ,,porcije“, a on kafedžlja kao da postane Uubomoran na tu našu staloženost i mirnoću počne: — G. Boro, skupo vlno! .•

na koji način i kako da sc spriječi pro- I lijevanje krvi u Evroiii; i ovdje i onclje pojaviia su se po.i»dina neodgovorna lica, ltoja kako se čini još više uastoje đa strnite i onako mutne priiike. Ovo .nekoliko rijcči vrijedi za socijalistička nastojanjn, da se nadje put ka miru. Sama jedna ekstreirmo radikalna socijalistička novina izjavUa je prije nekoilko dana posve otvoreno, da 0 v a j r a t m o g u s v r š i t i s a ni o vlade, koje su ga i započele. Prema tomu sastojala bi se zađaća stockliolmske konfcrencije najviše u tome,' da se kod v 1 a d a pobudi voija za mirom. Promatrajući sa ovog stanovišia, cijcla ova akcija tipercna ]e Jedino protiv naših tvrdoglavih neprijateija, jer cijeloin svijetu je poznato, da s r e d i šn j e v 1 a s 11 ž e 1 e m i r. Prema tomu posve su izlišna ova putovanja u prljestonl grad Svcdskc, posve je izlišan sav taj aparat, koji se štavlja u pogon, osobito ako se uzme u obzir, da ova neodgovorna lica rade i osječaju kao strančari i grade mirovne k u 1 e u v a z d u li u, k o j e s u p r a v a s p r dn ja i r u g 1 o z a oiiu pr av e d n u s t v a r, z a k o j u s u p r o 1 i1 i s v o j u k r v n j i h o v i s i n o v I, b r a ć a i d r u g o v i. Kad oni govorft o usjjosfavljanju časno zaposjcdnutih zemalja, kao o jcdisoj činjenici, za koju je potreban samo jedan potez pera. zaboravljaju na vrlo važnu stvar: da ove zetnlje nisu središnje vlašti osvcjile p e r o m, nego je s v a k a g r n d a 0 v i lt zeinaljaikupljena s t o t!n a ni a i h i 1 j a d «t a d r a g o c j cnih života. I ako oni sada nisle i nastoje, dadaduovakvim z e m1 j a m a j o š u s t u p k e, k o j e o n e nijesuposjedovale n i p r i j e r a t a, t o o v a k o v a v o 1 j a z a tn i r p o k a z u j e s 1 i j e p o n e a o z n a v an j e s v i It p r i n c i p a, za valjtt kojilt su u svitn vretnenitna polazili narodi u rat. Čini se, da zvaničnici tt Englcskoj pravo ocjenjuju ove Sastauke u Stockitolmu, pa za to ni ne spriječavaju svojc socijaliske da onamo putuju. Jedna engieska novina i onako je rekla prije nekoliko dana, da iiema nikakovih znakova, po kojima lii konferencije u Stockholmnu tnogle da urode zlim posljedicama, jer engleski socijalisti zacijelo neće biti nikada toliko drski, da ■ i i ■ — Pa skupo, skupo šia će mo?! Odgovaratn mu ja nemarno, santo da me jednom ostavi na miru. — Ama ne govorim za ovo, š'.o ga piješ već za ono drugo što će biti? Vas već počue kao neka guja cko srca da muči: Zuate našta vcć cilja i našta vas priprema tim govorom. — Kako, zašto skupa? — Nemogući da izdrži, i uplašcn jer zua da se to odnosi i na njegovo piće, na rakiju da će i njoj podići cenu, javlja se Jakov piljar. I hvatajući svoj čokanj rakijc rukamu kao bojećl se da mu i na njemu, odmali ne podigne centt, pun jeda, Ijutnje, zaboravljajući da govori praviliio, već mešajući i svoj dijalekat počne svojtt svakidašnju tužbu: Zašta skupo? Kako skupo? Šfa hoćete, vl kafedjijc. Bil sam bre i u Atnerika, pa ovakva scrta k-.fedjijske kako vas nema. Dušu, bre, iskate da nam zemate. Za svc taksa ! propisana cena a za vas ništa! I jednako bojeći se da mu i na ovom čolcanju koga drži u rukatna ne podigne centt, jer ga tako ,,tnilo“ poče kafedjija pogledjivati šta se on džapa i protestvuje, kada se za sada povećana cena ne tiče njegova pića rakije već našeg piča vina, ispi svoj čokanj na đušik i zakašljavši se, još jače zagrijan i ljutit nasitavj svoju grdnju: — Zašta skupo? Rakija Iz dcpoa kupujete po pet kruna, a ovarao isterate na ove čokanje dvadeset kruna i više- Po gle?! — I poče zagledjivati 1 prevrtati onaj prazan Čokanj od raklje, kojl je zaista bio remek delo, staklarske umetnostl što se tiče maloga obi-

smatraju sebe engleskom odgovirnora vladom i prisvajaju sebi njena p r ava. Ovo zvttči dosta jasuo kao gorka irouija- Nudati se, da će engleska vlada ovako cijeniti i delegate srednio Evrope i da neće zamjjeniti njihovo mišljcnje s mišljcnjem ouih, koji su doista cdgovorni. Medjutim je naša dužnost, a da ne svraćamo svoje poglede lijevo ili desno, da odlttčno stupamo dalje na putu, k o j i J e d i n o v o d i č a s n o m m ir u. To je težak i uzan put, aii je on put časti, put prav, kojega nam je propBala povijest. Svaki dan novilt našilt borbi i pobjeda vode nas bliže ovom cilju. Svaki Iješ junaka na bojnim poljanatna, svaki novi krst za huabrost na grudima našiit vojnika, svaki krst Marije Terezije našim vojskovodjatna, sve su to tvrde stepenice na ovom putu na kojem treba da stupamo dalje. Dotle, dok redovi naših jutiaka stoje kao granitni bedem protiv neprijateljske bujice, n a š j e m i r u d 6 b r i m ru|ama. da boIje tie trebamo ni željeti.

Pred opštom ofenzivom sporazumnih sila. Stegetnannovo mišljeuje. (Naroc:ri brzojav »Beogradskiri Novinag Bern, 4. juna. Razmatrajuči ratni potožaj Iskazu'je Stegemann u ,,Bund“-u svoie mišljenje, da se s v i j e t ponovo n a1 a z I p r e d v e 1 i k i m v o j n i č k i m 0 d 1 tt k a tn a. I ako to dosta iznenađno zvoni posiije popuštanja dosiadanjih ofettziva sporazutnnih sila, ipak se tnože s priličnom određjenošću reći. da snto biizu više iii manje potpunoj opštoj ofenzivi sporazumnih sila. Završene su pripretne sporazumnih sila za novu uvećanu opštu ofenzivu- One su se morale tako brzo završiti, jer se sporazumne sile povodom slabljenja svojilt prekomorskih veza i snabdijevanja svoje vojske nalaze u teškom strategijskomškripcu, pa zbog toga moraju pristupiti ofenzivi. S druge su strane središnje vla'sti svoje obranbene mjere izvele do savršenstva 1 moraju prije svega osiati u položaju obmne, da bi napad na unutarnje linije iako odbiie, s prirodnim riskovanjem, da od prostora za svoje kretanje, koje su izvojevale u strategijskim ispadnim borbama, ostave nešto zemljišta napadaču. S toga se mora računati sa ogromnim borbama na zapadu, s više ili manje značajnim operacijama na isto-

ma i prostora. Pa u ovo nema šta čovek ni da dune, a kanto li šta da iz njega ispije. Kao da ste imali neku tajnu staklarsku fabriku pa odmali u svima kafanama sve ovako jednaki i kao štiajdcrski naprstak tako mali, ovi čokanjčići. A prvi se ovakav čokanj pojavi kod onoga, onoga de, ama ime kafanata ne inogu da mu zapaintim. U nioj kraj, kuda satn se rodio nema te životinje kako se zovc ta njegova kavanata... kod noga de, kod ,,Ergena“.* — Nije kod ,,Ergena“ nego kod ,,Jelena“. Popraviše ga drugi. — Ti Jakove, da piješ tu svoju rakiju i da ćutiš. A ako ti se ne đopada eno ti druga kafana pa idi tamo! oseče se ijutito kafedjija na Jakova kao veleći: bar za tebe mi je lako. Ja gledam su ovinia, starim mušterijaina sa kojima deset i više godina nositn se po kafani, da sa njima udesim i da se oni ne biuie a ovo gle počeo ovaj!... — Ama ne ijutim se, bro bratko, toiiko na vas, kafedjlje — omekša Jakov ttplašen da mu kafedjija zaista ueće više'davati rakije, pa ma koliko on posle hteo da plati- — Hajde vi što držite radnjata, iinate troškove. Tu je elekirika, tu su stolice, astali, ali ovi, ovi kafedjije što imat samo koacesije a ne drže radnja, što oni ovolike parite da zarade? I rešen da kaže sve pa ma ga kafedjija isterao iz kafane što im otkriva fajnu, okrenu se nama — meni toliko ne, jer već se toliko poznajemo,

* Ergen = mladić, neženja I udvarač ženskitija.

ku i na Balkami, čcmu će se bez smntije pridružiti ponovne borbe na Soči i na Krastt. Za i protiv oienzive Rtisije. (Naročiti br?ojav »Beogradskih Novitta*) Haag, 4. juna. ,,T i tn e s“ javlja iz Petrograda: Sa svilt strana znaci kazuju, da Rusija počinje uvidjati potrebu, da odmah predje u ofenzLvu. Izaslanici Brusilovljeve vojske su jednoglT no riiešili, da se pristupi ofenzivi' Kongres časitilca u Petrogradu jzjasnio se velikotn većir nom, da se odmah krene naprijed. Svi konjički pukovi zakleli su se, da će poći protivu neprijateija. Ali, dodaje <iopisnlk, n e p o s t o j i j o š n i k a k o p o t p u n a sloga u p o g 1 e d u ofenzive. Neki organi socijalista, uaroćito dnevni list radničkog i vojničkog savieta, neprekidno zahtjevaju, da savezničke vlade, prije no što bi ruska vojska ponovo otpočela svoje rattte operacije, moraju primiti utvrdjeno pravilo: „nikakvih aneksija, nikakve ratne odštete“. Na ovo dopisnik pnmjecaje. da će se ovaj nesporazum vjerovaino uskoro otkioniti. ,.D j e 1 o N a r o d a“, organ rcvolucijonih socljalista, priznaje, da je nemoguće ostaviti da i dalje ^ postojf ovaj sadanji uesigurni položaj. Samo su dvije mogućnosti: z a s e b a n m i r. ili uspostavljenje jedinsrva fa-onitova. Revtalucijona demokracbja je odbacila prvi put, s toga se mora izvesti vojničko i političko jedinstvo, ali s priznanjem načela: nikakvih aneksija, nikakve ratne oštete. Organ Maksima G o r k o g a, „N ovaja Žiznj“ navaljuje, da se aneksije i oštete moraju još odlučnije otkazati. ,.P r a v d a“, organ L e n i n a, govori odlučno protivu nove ofenzive. ,,N o v a V o 1 j a“, koja zashtpa utnjereni dio ruske sociiaiistične stranke, opominje, da prijeti unutarnja kriza, ako se nebi izbjegao rascjep na frontu i ako se nebi shvatilo priznanje zaiitjeva sadanjih dana. Zemlja će tada biti izložena uništenj«. Kritika ruske vojske. (Naročiti brzojav „Beogradskilt Novina“). Christiania. 4. jttna. Prema naročitom londonskom brzojavu ,,A f t o n p o s t e n“-a izjavio je pukovnik Jakubovič u uredu za snabdiievanje vojske, dia je sve za ofenzivu spremno, samo uema potrebnog osječaja dužnosti v o j ti i k a, koji su uapustili frotir i s p r i j e č a v a j u dobavljanje p ot r e b n i h z.a 1 i h a, ž i v o t n i h n ain i r n i c a i m u n i c i j e.

da snto na ,,ti“ koiiko ,,starome“ i ,,Ciči“ Iliii i natnršteno, ljutito počne: — Znaš gospodiue? A ne lažem te. Tako mi zdravlja, tako tni Gospoda! Jučer sam bil kod depoa gde se daje rakija na kafedjije i svojim očima sam video kako čim dobije „ceduljkutu" za sto litara rakije, on rakijtt ne uzima već onu ceduljku, odntah preprodaje drugorn po petnaiest kruna. I odinali, odmah gotova zarada hiljada kruna! Ja, zar nije tako? I sasvitn razjarcno rešen, da ga kafedžija i istera iz kafatte okrenu se njemu. — A Jovane? Na koga jučer onaj od Višnjička kafana prodade svoju ,,cedu]jku“ a u svoja kaiaua ni litar nakije ne odnese? Kaiedžija uhvaćen u tu njiliovu tajnu, već sramežIjivo i spuštajući svoj Ijutit glas poče: — Pa jest! da, prodajuj Zato je i slcupa tako rakija, što je od ,,drugoga“ kupujem po petuaest. .• — Pa kako od drugoga, kada je svi dobijate od depoa po pet krunjf. Raino ti ova od pet kruna, što si dobio? — Pa eto ta je što je pijete. Ali i ona, pomešana je sa ovom od pelnaest kruna, što šam je kupio od ,,drugoga“! Poče da ustupa kafedžija i kao da se povlači iz svađje. Svi se gosti zgranuše na ovakav, kafedžijski ,,trik“. Kupuju je po pet kruna a jedan drugotn preprodajc po petnaest, da bi pola varoši ostalo bez rakije, te da se mora kod ovih, kojj je kupuju plačati koliko ovi ltoće. Jakov osećajući se pobediocem • i gospodarem situacije i osećajući da mu kafedžija sada ovako prokaženi i kao