Београдске новине

Strana 2.

Petak

BEOGRADSKE NOVINE

Broj 183.

H njira 1 najopasnlji ruski napađ prošao Ma je • 1 o m 1 ] e n. Prva lskra. koja je fcnala da upali I da izazove opštu glavru ofenaivu »porazumnik sila, trebala |e da $e pojavi u Galiciji, a nada jc bila, de se tu zbog borbi na zapadu naići fca brojno oslabijenog neprijatelja. Ali fcu Rusi zagrlzli u granit. Petojfetrukom, na poje&nim. mjestijna i višeStrukom brojnorff riadmoćnošću nijesu bni bili u sfanju da uzdrmaju bedem aredišnjfh vlasti. flralijanska štanipa o uzrocitna neiispjeha . ruske »ienzive. (Naročili brzojav „Beogradskili Novina'O Lugano, 5. jula. j „Corriere della Sera“ javlja b Londona: Ruska ofenziva je bila ufciavljena naroeito prolivu Željeznieke |>rugc K o w e 1—L u c k. Ali je njen utikaj izoslao. Uspjeh je vjerovatno osujeJten time_, što je austro-ugarska vojna bpiava izdajom hila obaviještena o rufeim mjerama. Ovom prilikom prodor ni|e uspio, ali su Rusi u ovakorn slučaju lasvjedofili evoju volju za polijedom. Još te bili potrebno teškili borbi dok se Brfcezanv uzme. Protesti protiv ofenzive. fNaioeiti brzojav „Bcogradskih Novina') Stockholm, 5. julaOfenzivni pokret ruske vojske nailazi za sada u zemlji na ozbiljne prepriieke. U Rostovu cio garnizon se protivi naredjenju da se krene u odredjenom mu pravcu. U gradu se bila rasprostrla vijest, da će garnizonske čete zamijeniti Kozaci. Održana je skupština, na kojoj se protestovalo protiv naredbe ministra vojnog. Jednog govornika, koji je branio vladu, uapsili su. I petrogradske mirovne demonstraciie stojc u glavnome u vezi s protestom protiv otpoeete ofenziveSuprot svemu »vome je vlada odlućno riješena da postupi svom surovošću. „Malenkaja G a z e t a“, koja traži trajne demonstracije da bi se oborila vlada, zabranjena je, a njen je glavni urednik S u v o r i n uapšen. Sudbina vlade će vjerovatno zavisiti od uspjeba ili neuspjelia ofenzive. Ako ofenziva propadne, vlada će se mučno moći održati. U Moskvi je isto tako bilo velikih demonsiracija protiv ofenzivnog pokireta ruske vojske. U demonstracija»>a je učcstvovalo oko 2000 radikalnib radnika i radnica.

Dalja pctapljanja. Kb. Berlin, 6. iula. vV'oIffov ured javlja: U Atlanttkorn okeanu i .u biskajskom zalivu potopljeno je 5 parnih brodova i 2 jedrenjaka. Medju potopljenim brodovima nalazili su se izmedju oslalih: engleski pami brod „Toniotale" (3000 tona) na pulu za Englesku i „Rahanda" (7195 tona) natovaren munieijom; dalje je<lan veliki naoružaii parni brod, kako izgleda »fttovaren rudania na putu z<\ Englesku. Holandska štampa o amnestiji u Austriji. Kb. Amsterdam, 5. jula. Listovi posvećuju riječi priznanja amnestiji, koju je izdao austro-ugarski car i kralj. ,,N i e u w e Courant" od 3. o. mj. veli, da će ta amnestija poboljšati sporazum izmedju Ćeha i Nijemaca. ,,Nieuwe van den Dag“ piše: Amnestija mora u Austro-Ugarskoj baš ead izazvati odličan utisak i olakšati aajednički rad narodnosti.

Njemački carski par u Beču. Kb. Beč. 5. juia. Njemački carski par stići će danas u Beč, da uzvrati posietu austrougarskog vladalačkog para. Kb. Beč. 5. jula. ,,F r e m d e n b 1 a 11“ donosi povodom današnje posjete njemačkog car•kog para na uvođnom mjesiu Članak, u kojem se ponovno konstatira nepokolebiva uzajamnost naroda središnjih vlas'ti.

Pokret za mir. Sastanak ruskili i austrijskih delegata. Kb. Stockholm, 5. juia. Danas prije pođne došlo je do sastanka ruskih delegata sa drom. Viktorom A d 1 e r o m. Poslije podne bio je prvi sastanak sa holandsko-skandinavskim odborom.

Rat protiv Italije. Ostavka talijanskog ministra mornarice. Kb. Lugano, 5. jula. Talijanski ministar inornarice T r i a n g i, koji je oćutao na prezrive izraze poslanika Turattia o američkim ratniin eiljevima, podnio- je ostavku, kako „Tribuna" po čuvenju javlja.

Pregovori za konferenciju sporazumnih sila. (Naročili brzojav „Beogradskib No.i ia' ) Bcrlin. 5. juia. S ruske granice donosi ,,N a t i o n a 1zeitung": Iz pouzdanog izvora javlja ,,R i j e č“, da se sada vode pregovori izmedju dotičnib vlada o novoj konferenciji sporazumnih sila, koja će se uskoro sastati. Zna se pouzdano, da će ruska vlada u toj konferenciji biti jako zastupljena. Izbor ruskib izaslanika zadaje prilične teškoće, ier ruski izaslanici moraju biti pouzdana lica, koja bezuslovno predstavljaju u punom smislu političku volju ruskog narođa. Predmet savietovanja biće sva medjunarodna važna pitanja, naročito pitanje o miru, izmjene u saveznim ugovorima, talijanske, grčke. arbanaške, srpske stvari, revizija ratnih ciljeva 1 t. d. Englesku će vjerovatno zastupati Lloyd G e o r g e s. Glavni zasiupnik Sjedinjenih Država biće senator R o o t. Ruska vlada odlučno navaljuje da se konferencija što prije sastane, jer to od nje traži radnički i vojnički savjef. Anarhija u Finskoj. ,,F r a n k f u r t e r Z e i t u n g“ javlja iz Stockhohna: ,,U t r o R o s s i j“ crta ovim riječima položaj u FinskoJ; Pljačka, nasilje i ubijstva svakog su dana sve češća. Zločinci su Holigani, koji su preobučeni u vojničko odijelo. naoružani puškania i revolverima, pokupovanim od vojnih bjegunaca. Stanovništvo je izgubilo svaku vjeru u idealnost ruskc revolucije i njenu stvaralačku moč. Apšenja traju, izazivači rade energično.

— Vi pokazujete put mladičij? — Da gospodine kapefane. — lma još mnogo. •— Još dva dobra časa. Još dva časa preko razbojišta. Ncprestano šančevi i žice, točkovi, kola inuoicija. Zatim telesa zgrčena, opružeua, raširena, potamnela- A potom paržeta odela raznešena, natopljena krvlju. Noć je pađala brže. nego što smo pomišljali. Konjičke patrole sretali smo iizastopno. lmali smo sada dva časa, da idemo niz strminu. Bili smo prokisli do kože. Noć je pretila, da nas zahvati na drumu. Kapetan predloži da sednemo u koJa- Ruka ga je veoma boiela, a tim viŠe, što je zavoj bio sav m«kar. I mi sedosmo jureći neprestano. Oboje smo ćutali uljuljkani ritinom iruskanja. Vojnik je napred opet pevao neku tužnu pesmu. Možda Je i on osečao nešto od ovoga užasa. — I vi ste mladiću ostali sami? otpočc kapetan— Da. — GUe? — U poljskoj bolnici u O. — Jc li ostalo dosta ranjenika. — Sto pedeset. — Čujem, da su mnogi umrli. ■— Da, ostali su tri dana bez mrve hleba. On uću-ta. Opet jedna optužba protivu rata. — Da, vojna je strašna, ona je užasna. 1 on se zamisli. Možda je misiio na njegovu ženu i dete? Možda je zamišIjao, predpostavljao da će danag sutra i on iežati u tim poljiroa, dok kiša preko njega lltc. Ptice će mu razneti oči I *r-

ce, a oni će na domu, da misle neprestano na njega. Više se nije ništa razaznavalo. Tmjna je pala na umorna, zaspala polja. U daljini videla se svetlost. Jedan stari han pružaše nam odmora. On beše prepttn vojnika, kola, konja. Mi se ispesmo gore. Bili smo na prenoćištu. To je bila gola soba. Nigde stola, nigde stolice- Taka je maćedonska kuća. Jedna starica gurala je suvo granje na ognjište. Vetar je vraćao dim u oči. Osećao se miris mokre slame. Plamen je čas lizao, čas tinjao. Mokro granje je cvililo pod vatrom. Mi umorni grizli smo raskomadane krompire- Dole se je čtilo, kako ržu konji u staji. Kapctan zapali cigaretu. Plavi dim se zaleluja koiutovima okolo nas. A napolju je cvilio vetar sa polja. Da li je nosio suze i uzdahe sa okolnih šipraga, pod kojima leže ljudi, koji su jedan drugog ubili. Ili je to plač neba i zemlje i tužno naricanje nad pomrlim sinovima. Neznam ali se meni čini. da je bilo 1 jedno i drugoKapetan je sav slomljen zaspao ubrzo. Samo sam ja rasprostrt po senu kraj vatre gledao u karton bele hartije na kome je stajalo: Ivan Čorbadžiev kapetan 11. armija. Trnovoi misiio na sutra. Negde u kutu jedan stari je pevao lagano detetu u koievci. Daleko se čulo da lutnjl- To je opet počlnjala nova bltka.

Položaj u Španiji. (Naročiti brzojav „Beogradskib Novina") Haag, 5. jula. Naročiti dopisnik ,,D a i I y M a i l“-a javlja iz Barcelone svome listu: Madridskoj vladi zadaje položaj velike brige, jer se misli, da je sadanja zategnutost predznak nemira, pa šta više možda i revolucije, koju pojedine vlasti očekuju u avgustu, a druge opet viasti da može izbiti svakog trenutka. Mnogi su manastiri naoružani radi odbrane, pojedini i sa mašinskim puškama. Dopisnik veli, da je položaj vrlo kritičaa

■» Neograničeni podmornički rat. Pristanište Glasgow zatvoreno. Kb. Rotterdam, 5. jula. Zbog opasnosti od mina pristanište Glasgowa je zatvoreno.

Pokreti za samostalnost naroda u Rusiji. Odiuke sveruskog kozačkog kongresa. Kb. Petrograd, 5. jula. Petrogradski brzojavni ured javIja: Pri kraju svoga savjetovanja je sveruski kozački kongres primio dvije odluke. Prva odluka govori protivu raspuštanja dume, jer bi se time povrijedio osnovni zakon Ruslje, a u drugoj se cdluki veli, da bi autonomija Ukrajine zagrozila integritet države. S toga Kozaci izjavljuju, da će vladu u svima njenim radovima, koji se tiču tih pitanja, svojski potpomagati.

Grčko groblje. Zakletva atenskog garnizona. (Naročiti brzojav „Bcogradskih Novina“) Bern, 5. jula. „Time s“ javlja iz Atene: Atenski garnizon I generali Peloponesa su prošle sedinice položili kralju zakletvu vjernosti, poslije čega su čete defilovale pored Venizelosa. General Papulos nije bio prisutan. Vijesti javljaju, da je Papuios pednio ostavku. NovJ grčkl krali — Venlzelosova iigiira. (Naročitj brzojav „Beogradskib Noviua’ ) Zeneva, 5. jula. Iz Alcue javlja „Journai“ da je gicka vlada riješila^ da u buduće ne pr©govara s kraljein o tekućiin stvarima, nego da niu samo podnese svršeti čin. Gonjenje rojalista i interniranie pripadnika središnjih vlastl(NaroCiti brzojav „Becjgradskib Novina”) is:i3itf Bern, 5. jula. U Grčkoj je otpoČelo gonjenje rojalista. Prvi grčki ministarski savjet, koji je održan u Četvrtak, riješio je, da se svi kralju vjerni činovnici otpuste, odnosno optuže.' Pripađnici središnjih vlagti, koji još žive u Grčkojj, biće internirani. Smijenjeni su svi okružni načelnici, mnoge sudije i oko deset divizijskih zapovjeđnika. Smijenjeni činovnici i oslale sumnjive rojalista biće stavljeni pod vanredni sud radi osude. Ministar unuiamjih poslova je poslao u unutrašnjost zemlje inspektore s naredbom, da povedu istragu protivu kralju vjernih činovnika. I protiv episkojpa i članova svetog sinođa povedena jo istraga, njibova mjesta su popunjena novim episkopima. Ministar unutarnjih poslova poziva jednom proklatnacijom sve žrtve decembarskih dana da podnesu tužbe i da prokažu krivce. Venizeliste, koji su prošle godine bili pobjegli u Solun, vratili »u se u Atema

Borbe na zapadu. Odstupaaje ruskog zapovjcduika n« zapadnoni frontu. (Naročiti brzojav „Beogralskib Novina") Kopeuliagen, 5. jula. ,,N o v o j e Vrcmja" javlja, da je general G i 1 i n s k i, zapovjednik ruskili četa u Francuskoj, podnio privremenoj vladi svoju ostavku. Ratna zauiorenost francuske vojske. (Naročiti brzojav „Boograđskih Novina') Ženeva, 5. jula. I zapadno švajcarska štampa govori o ratnoj zamorenosti francuske vojske. Glavni urednik lista „Genovois", koji je možđa medju zapadno švajcarskim no vinarima najveći fr;uicuski prijatelj, piše o pokliču Petaina ovo: Francuski vojnici se nataze na ivici svoga strpljenja; oni tražei i hoće odluktr. I sarna pomisao na Četvrti zimski rat za njih je nesnosna. Ali njihova ratna zamorenost nije volja da bjegajn ispod zastave, nego je potsticaj, da se svom silom bezuslovno iznudi pobjedonosna odluka. General Pe^ tain izgleda da se toj želji odaziva. Osjeća se, da Petainov poklič sprema knipne stvari. I tajno vijećanje francuske komore se bavilo mirovnom težnjom francuskih vojnika

6. jula 1917. Amerika u ratu. Američka ,,voJska M u Francusknj. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina' ) Lugano, 5. jula. „Gorriere dclla Sera“ javlja iz Parisa: Od američke „boračke snage“ se do sad iskrcalo u Francuskoj 745 Ijudi i 27 časnika.

Rumunjske stvari. Agrarna reforma i opšte izborno pravo. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Berliu, 5. jula. Kako ^jTemps“ javlja, rumunjska je komora završila načelnu debatu o agramoj reformi i o opštem izbomom pravu. Bratianu jc odgovarao na mnoge primjedbe i dokazivao je prešnost relorama. Komora je primila zakonski prijedlog u cjelini sa 129 od 131 glasa, te je 'odmab pristupila pretresu zakonskog prijedloga u pojedinostima. Pred „novim dobom“. (Naročiti brzojav „Beograđskih Novina") Berlin, 5. jula. „L o k a 1 a n z e i g e r“ ima ovaj brzojav iz Malmo: U ramunjskoj komori je držao govor Take Jonescu, u kome je izjavio, da se Rumunjska nalazi u navečerju novog doba. Upotrebom svih sreelava mi ćemo osujetili neprijateijske namjere. Konzervarivni poslanik Jorga je žestoko napao vladu. Ona, rekao je, potpomaže kraljcve reformne osnove. Potpuno demokratiziranje Rumunjske mora sobom donijeti propast države. Poslije govora Jorge đigla se ogromna vika. Pojedini poslaniei su skočili na Jorgu i isitukli ga. Na Take Jonesca je bačen jedan poklopac. Sjednica se morala prekinuti. Ali je opšta uzrujanost trajiafa i kad se sjednica ponovo otvorila. Nemiri zbog životnih namirnica u Holandiji. (Naročiti brzojav „Beogradskib Novina") Amsterđam, 5. jula. Prekjuće je ovdje bilo ozbiljnih nemha i pljačkanja trgov'ina s krumpironf. Bile su podignute barikade, te se i vojska morala umiješati. Ov'i su nemiri vjerovatno potekli uslijed engleskih agitacija. Baš se ovib dana pretresalo pitanje o holandskom izvozu krumpira za Englesku. Jednovremeno javlja izazivački list ,,M o rn i ng p o s t“ o holandskim Bmicalicama Iz Amerike. Holandska vlada neistinito prestavlja svoje podalke, da. bi mogta dobili etočnu hrana, le da bi tako mogla voditi svoju trgovinu sa stokon* i mesom s Njemačkom.

Kitajska carevina. Kb. Peking, 5. jula. ,,T i m e s“ javlja: Ponovno. uspostavIjanje mandžurske dinastije izvršeno je prošle nedjelje u jutru u Pekingu u potpunom miru. U jutru se prikupilo nekoliko bataljuna generala Schangšuna i gardijske divizije, poslije čega je mladom caru saopšleno, da izgledi za njega dobro stoje. Vojska je zatvorila ulice, a jake patrole su krstarile po gradu. Nije bilo nikakvih demonstracija. Francuska štampa o uspostavljanju kitajsk »2 carstva. Kb. Bcrn, 5. jula. Erancuska štampa očekuie priličuo saglasno od uspostavljanja Monarhije u Kitaju gradjanski rat izmedjtt sjevernog i južnog Kitaja- — ,,E c h o d e P a r i s" izjavljuje, da je južni dio Kitaja japanskom pomoči isto tako separalističan kao i u godini 1911. Japan ne želi jake kitajske države, a Anterika ide za politikom „otvorenib vrata".

Najnovije brzojavne vijesti. Postupanje sa Jevreiinia u Rumunjskoj. (Naročiti brzojav „Bcograđskih Novina”) Frankfurt, 5. jula. „Frankfurter Z e i t u n g“ javlja iz Stockholma: Suprotno svim datim obećanjima rumunjske vlade, jevrejske opštinc u Rumunjskoj ostale su i dalje bez ikakvog prava. U sadanjoj nestašici životnih namirnica u Moldaviji oni ne dobijaju ni otkttđa pontoći. Čitave porodice untiru od iznemoglosti. Po;rebno je brza pomoć u životnim namirnicama i ljekarijama. Ova poinoć može doći samo iz Rusije, jer rumttnjske vlasti potpomažu samo hrišćane Rumunje a Jevreje. tobož zbog njihovog prijateljskog raspoloženja prema Njemačkoj, neprestano apse ili ih inače muče. Neumitni sud! — Na razmišljanje našem školovanom svetu, a naročito sveštenicima, učiteljima i otoladini. —*' (Nastavak). III. Zlo se povraća I pada na jjlavu učlnJoc*J — Sveseplaća. iVršeći zlo čovek titn santim ističe za pravilo svoga vladanja i odnosa prcma sredini, u kojoj J.ivi. iiemoralni prin-

cip. 1 taj isti nemoralni pr’ncip, pr! Izvesnom sticaju priliki, kažnjava docat' je sebe sdmoga. Jer, i okoiina i ostaH sinatraju da imaju pravo, čak ! po Ideji pravičnosti. kad primerauju prem« nepoštenom čoveku baš njegcv vlastfii prncip. Oca, koji se na nedozvoljen način nagrabio imanja, novaca u raiu. ili, koji jt zlofinom došao do zamašnog nogatstva — upropašćuju, najzad, njegovi rod : cni sinovi. Time onl ne čine niš'a drugo, već samo primenjuju prema svcme ocu istu „nauku“, kojoj su se naučili od njega. — Kako^ je radio, tako je i prošao!... Obično govori ubica, koji je zaklao poznatog nevaljalca i trudi se da nadje u toj surovoj i divljoj izreci bar trutiku opravdanja za svoj zločin. Ljudi su malo raspoloženi da prolivaju suze saučešća kad čuju, da su lažljivca obmanuli a klevetnika i pakosnog spletkaroša oštro kaznili. „Tako mu i trcba"!... ,,To je i zaslužio*... redovno u takvim prilikanta govori i propraćaju Jjudi takva kažnjavanja. Vrlo je teško. razume se, pravdati printenu nemoralnog principa, pa čak t prema onima, koji su narušavaii moralni poredak i stvarali patnje nekriviiH ljudima. Ali, Ijudj će još za dugo stajatf daleko od andjela. Kad god se budu nalazili pred izborom, s jedne strane, božanskog principa. koji nalaže praštaniei i uvreda i svega, a s druge — ljudskog shvatanja, koje preporučuje „oko zai oko“, ,,zub za zub“ ponajčešće će ljudi odlučivati da je itajcelishodnije držati sc ljudskog zakona. Po smislu tog zakona, pravičnost se sastoji u vraćanju ravnim načinom, kad se svakome odmerava njegovom vlastifom merom. Ko' god je vršio nasilje i nepravde, trebai da se, isto tako, podvrgne nepravednostima, jer takve ijude, za koje nije važio nikakav viši autorifet, mogu sama te nepravednosti održavati u zaptu dA ne vrše više bezakonja i nagnati da osete i shvate: kako je bilo onome, kome su oni priredjivali vredjanja i duševne patnje!-.. Ljudsko zajedničko življenje — to je oblast najtešnje solidarnosti a pa: svojoj komplikovanosti .gofovo, neispi^ tano uzajamno izazivanje pojava. Veličanstveno divnu i umetničk'ofilozofsku sliku prrrode duhovito je dao Gete (Fausf, Prolog im Himmel): „Und Stfirme braussen im die We:te . „Vom Meer auf’s Land, vom Landi auf‘s Meer, ^ „Und bilden wuthend eine Kette „Der fiefeten Wirkung rings umher“ * 1 )-' Isti takav zakon postoji i proces se: beskrajno ponavlja 1 u moralnoj oblasti u ljudskom životu. Sve što čovek unosi u društvoj donosi i svoje plodove, koji će se i njemu pođneti. Otuda, svaki sabira ono što seje. \ Ko vrši ncpravde, neizbežno će požnjeti nesreću. Od suda velikoga zakona zla ne* moguće je umaći- » Taj sud neispituje naša dela na formajan način, već raznovrsnim j neprimetnim pufevima. Zar je to davno bilo, kad je u jcdnoj velikoj evropskoj državi bio na vr* bu sisteni, koji je u politici otvoreno istakao silu iznad morala i prava? Tcško je zaboraviti, još su u sve* žint uspomenama vlasnici i nosioci togaf nasilničkog sistema, koji je i u spoljnoj politici, radi fantastičnih ciljeva, upctrebljavao bez zazora najodvratnija srestva; podntićivanje beskarakternili o!ii cira i političara, zavere. intrigiianja, ubis.va, izbacivanje ubijeniit i unaka* ženih kraljeva kroz prozor, revolucijonarnc organizacije, mučka ubis:va a svc- u nameri, da bj, razbijanjem nenormalnih prohteva, po«tupno čitav jedan narod bezdušno zatrovaii i upotrebili na sveiskoj kasapnici za svoje račtme i pLnove? I šta je biio?! Sama logika krvavib đogadjaja, grozni zločini, koji stt godinama vapijaIi za pravednim sudom, sručili su, najzad, sa svom grozotoni, najpravedniju kaznu na glave svili tih krunisanih i nekrunisanih sebičnjaka. Tako sibto obožavana državna sila, najmoćniji presto, doživeo je, gotovo, obnoć najcrnji slom, dočekao jc da ga vlastita narodna snaga razruši. Pravo i moral pobedili su grubu siiu. Potvrdjena je stara istina: nema te državne viasti, nije bilo nikada takvih silnika, koji su dobro prolazili — kojf bi mogli oprati sa svojih krvavib rukil nevinu proiivenu krv! — I nad njima inta viast Nemezida 2 )* Ona je večito budna i spremajući krivcima propast obično opija svoje žrtve gordošću i nagmenošću. Ko se mačem siuži, od inača postrada! Ali se taj isti zakon zla ne ograničava santo sttdjenjem zločinih dela.

*) ,,U borbi bure hitaju sa zentlja na more, s mora na zemlju. i u svome besnont kretanju obrazuju, unaokolo, lance najdubljc reakcije“.

*) Iz grfke mitologije. Boginja, koja Ijudo i zasiuzi srećom 1U ncsrećom naftraajuje. K»d vek prevrji pravu meru stvari, ozaren velikom tdom upuSta se u drak« dela, onda se Javlja Necza I gonl ga, ne miruj« dotle, dok se ne poatl ravnotcia I usposlavi moralni porcdak. Ona boglnja kaznc i otvelc