Београдске новине

Izlaifi dnevno u Jutro, ponedjeljkom

e, podne.

* tt|oooea« piorpioto; , r 7 r^rsr, , 2 s^r I I 0 lliin« * «MI»»«n . M ....

0 * MraMai «h iMaM

j k »MlTjln . Ofllat* ft el|»n/ki.

t«0 »•—

Urednlštvo: BEOGRAD, Vukt Keradllćo ul. broj I0 to*afo« Wa| 8J. Uprav* I prlmonje pretpleta Toellćla venae braj 21 Teltfar brol 2fi. Prlmanje oglase Kneze Mlholle uL bre| VI Teiefen br 24S

Godina ilL

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera.

Posvemašnji engleski poraz u Flandriji. — Ruski uzmak sa Karpata. — Saveznici pred Kimpolungom i Černovicama.

Kb. Beč, 2. avgusta. Istoćno boiUte: Front raaršala pl. M a ck e n s e na: Nikakovih naročitih JoRadjaja. Front general-pukovnika nadvojvode J 0 s I p a: Neprljatelj ie s obje strane c a s tnuske doline opetovano žestoko napadao, no naše su hrabre četeuprotivnapadaju i tiorbi prsa u prsa, koja je potrajala više sati, ostale pobjednik. Rusko-ruraunjske divizije morale su uz najteže svoje gubitke odstupiti u svoje polož a j e. Vojska general-pukovnika pl. Kovessa zadobija u borbi daljega zemljišta. Visine zapadno od Dragojesa u ćošku tromedje kaoipodručje sjeverno od Kimpolunga. u našim su rukama. Front maršala princa Leopolđa bavarskog: Bojne snage general-pukovnika pl. Bohm-Ermollia prodiru neposredno južno od Dnjestra prema ruskoj granici. Ugao na utoku Zbrucze većim je dijelom očiščen od neprijatelja. Talijansko 1 jugo-istočno bojište: Nema ništa da se javL Mačelnik glavnog stožera.

Uojnlčha prauo I pravl vojnicl. Vojska cara Nikole, s kojom se na početku svjetskoga rata računalo kao s moćnim faktorom. bila je u glavnom sastavljena od vanređmh vojmka. Istorijska radicija Rusije i njen velevlasni položaj u evropskom koncertu država počivali su većim dijelom na njenoj vojničkoj snazi. Već davno prije avgusta 1914. godine raširena je svijetom priča 0 ruskom „parnom valjku“, koji je nekom slikovitom očigleduosti zaokupio u sebi sve, što je inače možda već načetom carstvu podavalo ugleda prema spolja i oslonac u unutrašnjosti. Parni valjak — ro su bile one nepregledne mase odanih mužika, koje su. kad su se nalazlle pod barjakom, sačinjavale najbolji vojnički ma erijal na svijetu; koje su se sa najvećim mirom i samo po sebi razumljivim junaštvom borile do posljednjeg daha. i koje su se prema jednoj značajnoj izreci — još t onda posebno morale dotući, kad su već mrtve ležale na zemlji. Vojnici cara Nikole nisu ništa znali 0 evropskoj politici. kao ni 0 politici svoje domovi-

ne. Oni su se prosto tukll za svog vrhovnog ratnog gospodara kad i gdje im je 10 on zapovijedio; oni su se dragovoljno i rado pokoravali svojitn vodjama, ne pitajući nikad zašio moraju da vrše tešku ratnu službu. Jednorn riječi bili su to dobri vojnici. koji su se od svojih protivnika razlikovali samo svojim nižim stepenom vaspitanja. Kao ratni elementi. iz čijih se mozaika sastavljaju veliki uspjesi 11 a bojnim polianama, stajali su oni na is om stepenu sa svojim protivnicima. Zbog toga su oni znali i pobjedjivati. Nadošla je ruska revolucija, koia je sve ono što je donle važilo kao dobro, okreaiula tumbe. Mnogi su mračnjaci. koji su se prije klonili svjetla, izbili tia površinu, stupali 11 a tribine i držali govore narodu i vojnicima. Ruski nihilizam, koji je već u svom zametku predstavljao veliku opasnost za zemlju. promijenio je svoju kožu 1 izmijenjenim potezima stupio pred neupućene. Prozvao se socijalizmom, i srušio pod lakim izgovorom, da se mora najprije iskorijeniti sav trulež a onda tek pristupiti izgradnji nove države, sve oprobane uredbe i simbole. On je u svom samoljublju u jednom času obećao »jše. nego šfco je mogao da održi u čitavom stoljeću. Preko noći proklamirana je poli ička zrelost naroda, premda je on još dugo trebao da s’oji pod tutorstvom. Čovjek se prosto nije raspoznavao u onim silnim imenima đarova, koje je revolucija od jednom htjela zemlji da pokloni. Razumije se. nije zaboravljena ni vojska. Iznenada su ondje došli do osvjedočenja, da je vojnlk najvažniji čovjek u državi i da zato mora biti najobilnije nagradjen. Tako je sVijet dožlvio čudo, da su radikalne maksimaliste kao Kerenski i drugovi htjeli organizaciju vojske posiaviti na neke sasvim nove temelje: da su prema primjeru stranačko-političkih udruženja u vojsci osnovani razni odbori i vojnički savjeti, koji su u redove onih, što su do sada bili naučeni da slušaju sve što im se zaoovjedi. unijeli duh anarhizma; da se tup ali u svojoj tuposti dobroćudni i poš.eni mužik tako reći pokretom ruke htio izvježbati u nekog nadčovjeka, koji ima da sam odlučuje 0 svojoj sudbini. I tako je vojnicima dato biračko pravo i ostala raznovrsna privilegija, koja su morala potkopati svaku vojničku disciplinu i o;rovati svaku vojničku v'ezu. Novi je režim izručio predpostavljene njihovim potčinjenima, a svako naredjenje, koje su prije vodje izdavale prema svom najboljem znanju i svojoj savjesti, postalo je predmetotn raspravljanja bezbrojnih neznalica, od kojih ni jedan nije znao šta za pravo ho-

će. Išlo se još dalje 1 daio se vojnicima štrajVaško pravo . * . Bilo je prirodno, da je ovaj sistem morao pretrpjeti ttajjadniji siom. Svaki je novi dan od poče ka ruske revolucije bio novi doktitnetiat za neizbježivost tog sloma. Medjittim su Ijudi Miljukoviieva i Kerenskova kova za svoju osobu Iz petnih žila i velikom srpetnosti nastojali, da u Rusiji opet dodje do onakvog sistema, koji su oni satni oborili na tle. No ruski vojnik n ; je ipak tako glup, kao što to misle pametnjakovići. koji se sad naiaze na vladi. On se danas možđa više nego li ikada prije sjeća onih darova, koji su inu pred nekoliko mjesecf u najobilnijoj mjeri obećavani od one iste gospode, koja bi mu u ovai čas najradje otela i ono malo života što sada. lazumije se, teži za slobodom. Ali Kerenski, taj revolucijonarni diktator. ne zna za šalu. On jednostavnom dnevnom zapovijesti, upravljenoj vojsci, oduzimlje vojnicima sva ona poiitička prava, koja su im ranije bila podijeljena. Šta se njeea tiče. što se on time na najbezobrazniji način titra s velikom masoni narođa, koja je kraj svega ipak mnogo dobra učinila za domovinu; šta je njega brige, ako on time onint istim čovječjim pravima, čiji je „spasi elj" htio da bude. zadaje najgrozniji udarac; šta on mari za to. ako time u istoriji svoje izdane domovine zapisuje riječt najkrvavije poruge. koje se ne će moći izbrisatt ni u najdocnijim vremenima? Šta za to sve mari jedan Kerenski. čovjek bez časti. savjesti i osjećaja dužnosti, koji po svoj prilici nema ni pojma 0 ijudskim pravima i ijudskoj veličini? Pitanje je. da li on uopJTe m.ože razlikovati pojam krivice od pojma pokore. Kerenskovo ime najžalosntji je žig našega vremena.

Pred zauzešem Černovica. (Naročiti brzojavafifcpgradskih ^iovina") Bud hijiešta, 2. avgus'a. Odobreniem plavnog -tana za rat;nu štampu ,,Az Est“ javlja, da je pad Černovicapitaujeod nekoliko sati.

Ofenziva protiv Rusije. Povlačenje ruske vojske. (Naročili brzojav „Bpojradskih Nov : na‘ - ) Haag, 2. avgusta. ,,M 0 r n i n g P 0 s t“ javlja iz Petrograda: Povlačenje u fialiciji traje i dalje. Čitave vojske napuštaju ratnu zonu. Preko dva milijuna Ijudl se povlače. Razna odjslenja središnjih viasti nalaze se jedva nekoliko miIja od granice udaijena, dvanaes: miija

je najveća udaljenost od granice. Vojska središnjih vlasti upinje svu svoju snagu da bi opkolila S. rusku vojsku i da stigne jedanaestu i sedmu vojsku. Naročito 8. vojsci prijeti velika opasnost da bude odsječeua. ier je ona pod Kornilovom bila suviše naprijed otišla. Slom na frontu dokaz je, na koiiki je niski stupanj pala Rusija za ovo nekoliko mjeseci olilokratije. fipš e nezadovoijstvo vlada zbog prevlasti ološa i svaki bi drugi oblik vladavine dobro došao boljim elementima. Gubici ruskog časničkog zbora. (Naročiti brzojav „Beoeradskih Nov : na' ) Karlsruhe, 2. avgusta. ,,U - ro Rossij“ javija iz glavnog sta11 a Kornilova: U posljednjim borba111 a u fialiciji je časnički zbor pojedinih pukova izgubio do 50% svoga ukuunog hroia. Tako je gardijski puk jednog dana izgubio od svojih 40 časnika 26. Petrograđski gardijski puk. da’ie nav’o'’ski nuk i finski gardijski puk. nisu htjeli da udju u borbu. Runiuujskl glavni stožer protiv ofenzive. (Naročili brzojav „Beo"rađskih Novina“) Basel. 2. avgusta. Zbog trajuog ruskog povlačenja rumunjskl glavni stožer se izjasnio protivu dalje rumunjske ofenzive, jer bi tad rumunjski front došao tt ozbiijnu opasnost. Obustavijaiije ruske djelituične ofenzive. (Naročiti brzojav ,,Beo r 'radskih Nov'.na”) Karlsruite, 2. avgusta. Petrogradski dopisnik „Morn i n g P 0 s t a“ javija, da treba računatl sa obustavljanjem rnske djelimične ofenzive. Ofettziva na sjevernom frontu je već propala zbog pizme maksimalisiičkih pukova. List još iavlia, da bi pad Černovica doveo zaledje ruskog fronta u domašaj neprijateljskih topova. Poklič za ofenzivu radi olakšice. (Naročiti brzojav „Beo radskih Novina‘9 Lugano, 2. avgustć,,P o p 0 1 0 d‘I t a I i a“ je vrlo zabrinut zbog njemačke ofenzive u Rusiii i ve!i, da sad ne treba propuštat’ ni jedan trenutak, nego na svitti frontovima prijeći jednovremeno u ofenzivu. Samo bi se na taj način mogia spasti ruska revolucija' od njeniačke opasnosti.

Ruski haos Bjegstvo s fronta. (Naročili orzojav „Beogradsk h Novina f 9‘ Basel, 2. avgttsta. ,,D a i 1 y C h r o n i c 1 c“ javija iz Petrograda: U predgradja Petrograda stižu velike mase bjegttnaca. Radl sprijećavanja bjegstva iz vojske, olutstavljen je do dalje naredbe svaki rttski željeznički saobraćaj za otađžbinu. Obrazovanje novod ruskog kabiucta. (Naročiii brzojav ,,B r o 'radskih Nov na“) Lugano, 2. avgusta. ,,C 0 r r 1 e r e d e 11 a S e r a“ javlja iz Petrograda: Kao ministarski kandidati se u prvom redu spotninju. Nabakov, jedan od najboljih poznavaoca ruskih zakona, Rodičev iz Petrograda, Astrov 1 Kiskin iz Moskve. — tzgleda još, da će se kadjetima ustupiti najglavnija rnjesia, kao ministarstvo spoljnih poslova, pravde, finansija i unutrašnjih poslova. U tom će slučaju rnorati odstupiti sadanji ministar spoljnih poslova Tereščenko. Radnički i vojtfički savjet ne pri« staju na uslove, koje kadjeti s.avljaju za ulaz u kabinet. Kadjeti traže ustavnu monarhiju. Velika većLna ljudi u Rusiji bi pristala na svaki oblik vladavine, samo da se jednom oslobodi tiran* ske vladavine nesvjesnog ološa. Kadjetska stranka na površinl. (Naročid brzojav „B o:radsi.ih Novina') Lugano, 2. avgusta. Petrogradska vijest a g e n c i j e ,,Stefani“ javlia o uslovitna, koje jd kadjetska stvanka postavila za ulaz o kabinet. Ti su ustovi ovi: 1. Rat da kraja, u sporazumu sa saveznicima. 2, Potvrdjenje svih ugovora i sporazuma sa silama, koje ratuju protiv središnjih vlasti. 3. Jasno i tačno formuiisanja nnutarnje poli’ike. 4. Riješenje socijal* nib pitanja ostaviti ustavotvornoj skupštini. 5. Najodlučnija borba protiv anar« hije. 6. Stvarno riješsnje financijskog pitanja. Protlvrevoiucijoni pokret u Petrogradu, (Naročid brzojav „Beotradskih Novina‘9. Koln, 2. avgusta. ,,K 61 n i s c h e Z e i t u ji g‘ javlja.u ia Lugana: Turinska ,,Stampa“ ima v j st da se u Petrogradu širi protivrevolucioni' pokret. Medju stanovništvom opaža se ponovo otvoren pokret pro iv vlade. Na ugušivanjc tog pokreta jie može se ni ml* sliti. Mirovno raspoioženie u Rusiji raste. (Naročid brzojav ..Beo'radskih Nov'na‘9 Rotterdam, 2. avgusta. ,,M o r n 1 n g P o s t“ javlja iz Pe* trograda: Pod utiskotn dogadjaja u fia-

Podlistak. B»ra Stankovlć: Balkanski Tipovi. Dostana. Još kao devojčica 1 tada je bila sigurna i uverena da će biti prva !epotica. I onda da će se ta njena lepota s dana u dan sve više razvijati, poražavati l zadivljavati. Jer zna se: da samo ženska iz njihove kuće može biti tako Iepa dok ni jedna iz ostalih kttća u varoši. I nije se prevarila. Kao što je unapred predosećala ta njena tolika lepota učini je ako ne gordijom a ono srećnijom. I to ne zato što je njome svet, osobito muški zadivljavala i zanosila nego što je ona zbog nje, sama sobom bila zadovoljnija i srećnija. Zbog toga je sama sebe više volela, više negovala, jer je znala da kod nje neće biti ona obična svak dašnja lepota kada se postane devojkom i koja se sastoji u bujnosti i nabreknutosti snage nego ona druga: is.inska, viša, jača lepota koja se ne radia često. brzo ne vene, već koja sve lepša i zanosnija biva i od koje se pri hodu i pokretu njen miris oseća .,. I kao što se nadala zaista sve se ie tačno zbilo. Kada ona posta dcvojkom. čak kada predje i dvadeset i petu godinu, jer niko se nije usudjivao da nju zaprosi, ona i tada ne samo da Je jednako bila najlepša u varoši, nego sve raskošnija i zanosnija. Samo što foj tada bilo nestalo one gojaznosti i suvišnosti mesa. dok sve drugo na njoj

neprestano je sve lepše I izrazitije bivalo. Ramena i pieća jednako sit joj bila jedra, puna i razvijena; gornji deo ruku joj, oko ramena mišice toile su oblije te su zajedno sa punim joj plečima činile je i dalje vitkom i pravom i zbog toga su joj se stas i bedra uvek jače isticala. Malo dugih, suvih ruku, sa istina suvim ali nežnim prstima i sa još nežnijim, više dlana oblitn i punim člankom ruke koji je pokazivao svu belinu njene kože. Lica ne toliko sveža koliko bela, nešto malo duga, košča a, omekšala ali sa čistim i visokim čelom, crnim krupnim, malo uskim očima, uvek vreliin jagodicama i stisnutim ranklm ustima koja su joj bila tek pri krajevima vlažna i strasna. A od ceie njene lepote koja joj je biia kao stala, skamenila se, da se ne bi dalje trošiia i gubila jedino joj je kosa kako je još ti početku počeia rasti tako i dalje Jednako bujala i rasla. Kosa joj je bila crna, meka, teška tako da ju je uvek osećala kako joi po vratu i plećima lako i senoviro leži. Još u početku kada je postajala devojkom, kada je poćela osećati kako joj se prsa sve više razapinju I pune, kada se od svakoga iznenadnoga dodira, čak i od šuma i bSta nečijih koraka golicavo trzala, kada joj od samoga muškoga pogleda sva krv u giavu se penjala, ona je bila uverena: da nikada, nikada neće biii toga, neće se roditi takav koji bi bio ravan i dostojan nje i ovolike njene Iepote. I za:o što je još u početKu bila uverena da nikada u životu neće biti toga koji bi i po poreklu l po svojoj lepoti mogao biti veći od nje da bi se ona

smatrala srećnom što je takav Ijubi, to je ona docnije sve lakše i lakše podnosila. Čak je bila i zadovoljna što je sa time bila na čisio... Jer posle toga uverena da nikada neće biti takvoga koga će ona moći Ijubiti, dakle da nikada kod nje neče ni bi.i ljubavl, nije itnalo ništa što bi je dalje bunilo i trzalo. Pošto za nju zbog toga nije bilo opasnosti od ni jednoga muškarca, ona jc bila onda sasvim slobodtta. Mogia je kad god hoće da izlazi na ulicu i na kapiju njihne kuće i da tamo stoji koliko lioće. Svakoga mladića gledala bi pravo u oči. Čak je sama uiicom i po komšiluku išla. Ni noću se ne bi bojala da sama ide. I zbog te svoje slobode ni jednoj svojoj drugarici niie zavidela što sc one već sve odavna razudaie. 1 zbog bogastva svojih tnuževa počele da ttlaze i da se ubrajaju u red imućnih žena ,,gazdarica“. Niš a i niko kod nje nije mogao da izazove zlobu i pakost. Jer, viša od svih i zato zadovoijna sobom, osobito tom svojom jedinštvenom lepotom, sve je ravnodušno oko sebe posmatrala. Nikada se nije ona, kao drttge. stojeći na kapiji i videći da joj se kakav nepoznat muški približava, po običaju, skianjala, skrivajući se >za kapije, i tek kada bi ovaj prošao, onda ona ponova se pojavljivala i virila za njime. Kad god bi je bilo na kapiji ttvek bi se moglo videti kako slobodno s oji. I stoječi ne krije ništa od sebe. Ni lice, ni prsa, osobito ona svoja suviše puna i jedra prsa, koja bi, da je druga na njenom mjestu, od stida ih sigurno pokrivala boščom, pregačom, prebacivajući je na sebi do ispod lica i podbratka. Ona to

nikada nije činila. Ako bi stajala, stajala bi na sredl kapije sa prekrštenim iza sebe rukama i lako nasionjena o krilo kapije i sa komotno ispruženim nogama prebacivši jednu preko druge. Slobodno, nikada sa mnogo izvučenom šamiiom nad čelom da ioi se oči ne vide, niti skrivettim cvećem u kosi kojim je zakićena, već uvek onakva kakva ie po kući. Čak onamo, na tiiici, na kapiji bila bi sa još slobodnijim pogledom i naprćenom donjom usnom kao na prkos, ravnodušnost zbog čega joj je uvek oko krajeva usta biia kao mala senka. Svakoga koji bi joj se počeo približavatl još iz daleka izdržljivo bi počela gledati i tako pratila pogledom, da bi ovaj prnlazeći pored nje, instiktivno sagibao svoju glavu, pogled i sa poštovanjem joj se javljao. Ako bi sa time bilo još koga u društvu koji je istina za nju znao (jer ko za nju sme da ne zna), ali do tada je nije vidie, onda bi Dostana uvek kada bi od nje oni odmakli. čula razgovor: — Koja Je ovo, bre, i čija? Kako onaj pita iznenadjen i zaprepašćen njcnom lepotom a osobito takvim. njenim drskim, siobodnim ponašanjem. — Dostana, Hadži Ristina! — čuo bi se odgovor onoga dtttgoga I kao što je tako slobodno išla i stajaia na kapiji, tako je isto 1 gore na prozorima gornjeg sprata njihne velike, stare, hadžijske kuće, koji su giedali ispod sebe na celtt varoš. Sasvim presomićena I oslonjena preko prozoia videio bi se kako ceo dan presedi tako sa podbočenim rukama o obraze: koji bi joj se tada nadmeli 1 još više

porumeneli, sa sasfavijenim plećkama, sa nadnesenom nad ulicu celom gor* njom polovinom njihajući se polako ( osećajući draž u toj svojoj izvijenoj polovini i u dodiru svojih prsa o pervaa prozorski. Osobito je volela da praznicitna, tako naslonjena i poduprta rukatna, gleda doie po tiliei. komšiluku i čak tamo oko crkve, u čaršiji, jer se sve tc videio iz njihove kuće. Ravnodušnn, s podsmehom gledala bi kako se raztiazi svet, osobito ženske, kada počnu iz crkve da izlaze gde su bili ne toliko radi službe božje. koiiko da ih svet vidi ti njihovim noviin. rek tada prvi pu< obučer.im lialjinama. Eno mlada, puna i čista Iica Mata gazda-Milenkovih. Ona se uvek, svake nedelje. sa ocem i maćchom vraća ; z crkve. Otac nle l/a njih. navmcjarn, puna lica, i već nc u čakširanta — a to zbog te druge, mlade žene, da bi i on izgledao miadji, — već u pantalonama i kaputu, više gledajući u ženu nego u kćer. Ali Na:a to ne primećuje. Sva srećna, što je tako orac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to čtni sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuće ostavtjaju samu i toliko već veliku devojku. Dost-j’ia bi uvek, kad god bi nju vkiela, sažatievajući je gledala, kako o svemu toma ona ništa ne zna I kako sva srećna, uživajući u tim svojim novim haljinama, jednako se oko sebe okreće, da vidi da li je svi gledaju tako lepu. Tako is o koliko bi puta gledala i one kćeri Taška samardžiie, više nj’hne kuće, u Istoj ulici. Ima ih četiri. Sve Jedna drueu sustigle. Otac i matl bili su