Београдске новине

Iziaze: dnevno u jutro, poned jeljkom poslije podne. Pojedini brojevl: U Btognfa I H kn]<Tlini iipoijoiootlra el o. I kr. hti po oljonl ol. . • . B holin U HnntikoJ-ttoTinlJI, BiMH-Honiforlnl I OilraitlJI po djtn! oif. . . . . .10 koliri Izvaa sro| polraeji po eljool * 4 .. , .12 holori - Oglasl po eljenlku. 1 . . Urednlitvo: BEOBRAD, Vuka Karadžića ul. faroj 10. Talafon broj 83. Uprava I prlmanja pretplata TopllCln vanac broj 21. Telafan broj 25. Prlmtnja oglasa Knaza Mlhajla ul. brej 38. Talafon br. 248.

Mjeaečna pretplata: 0 BniraOu I ■ krajirlns tipoiJtMlnoKin oU *. I kr. Mi u oojno I otapnu pclta. . 2'U BitiraOu u dutnrui a kućo .... 3 50 U Hrrotslo I -Startoip, Ittnl -Horotjorlnl I Ootmoclll ............. 2*60 U utollm kroJoTlma AMtn-o|orikomam(lilJo 3U Inoitronstro........... 4'BO

Br. 231.

BEOORAD, četvrtak 23. avgusta 1917.

Godina III.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč, 22. avgus-ta. IstoCno boilšte: Kođ Soveje, kod Ocna i zapadno od S u 11 c prcduzeo je neprijatelj snažne, ali uzaludnc napadaie. Inače netna ništa da se javi. TaHjansko bojište: 21. avgusta ostaee tt povijesnici sočanske vojske kao n a j v r u ć j i b o r b e n i đ a n. Istočno ođ K a ti a 1 a tnoralo sc neprijatetju prepus iti selo Vr h. Ostala su b e z u s p j e š n a s v a n e p r ij a t c I j s k a n a s t o j a n j a, da ovaj uspjeh prošire preko visha južtio od ovoga mjesta; j e d n a k o n i j c s u u s p j e 1 i n a p a d a j i j u ž n o o d Desole, koje je neprijatelj preduzeo sa v r 1 o v e! i k i tn s n a g a m a, kod čega se osobito istakao 25. tn o r a v s k i n u č k o-tt s t a š k i p u k. P o b j c d o n o s n o. kao i na prljašnjim danima, o d r ž a 1 i s u b r anloci istočno od Oorice i V i g J i c s v o j e p r e d n j e p o 1 o ž aj e p r o t i v n o v i li i p o n o v 1 j e n i lt ncprijateljskih n a p a d a j a. T e š k i gubitciipotpuna i zmorenost p r i si 1 i 1 a j e n e prij a t e 1 j a, d a p o s 1 i j e p o d n c pusti da stane borba. Najteža borba vodila se na v i s o r a v u i K r a s a. Pomagani topničkom vatrom, k o j a p r c 1 a z i s v oj o m s n a g o tn s v e d o s a d a n j e, bacao je neprijatelj o d j u t r a d o k a s u u večerdiviziju z a d tv i z i j o m p r o t i v n a š i h p o 1 ož a j a. Najžešći napad je bio upravljen protiv oba krila odsjeka, protiv prostora F a j t i H r i b—K o s t a n j e v i c a, gdjc su požrtjeli novu siavu od ijefa 1915. na Krasu se borcći ugarski pukovi zajedničkc vojske broj 34 i 46 i protiv M e d e a z z e i S v. Ivsna. U s p j e h d a n a o d g o v a r a o j e s j a j n o m d r ž a u j n č e t a i n j ih o v i li v o d j a. I ako je đošlo do manjih kretnji, koje stoje u vezi sa sistemom odbrane, tt s p j e h j e b e z u «1 o v n o o s t a o n a n a š o j s t r a n i. Danas od rane zore j u r išaju ta1 ijanske raase protiv naših položaja na Kraslu. Kod vojne skupine maršala baruna C o lt r a d a došlo je n više navrata d o p o j a č a n e borbenc d j e] a t n o s t i. U s u g a n s k o j d o 1 i n i privela su naša izvidnička odjelenja 70 zarobljenika. Kod jučer javljenog preduzeća sjevero-zapadno od A r s i e r a os f alo je u našim rukama 2 časnika, 150 vojnika i tri mašinske puške. Zapadno od Gardskog jezera nadvladale su naše četc poslije živih borbi jedatt neprijateljski uporišni položaj. Načehiik glavitog stožera.

Podlistak. Bora Stanković: Balkanski tipovi. Njena udaja. r Celog života nije mogla zbog toga sebi da oprosti: kako da ona to tic oseti, i to ona, koja je od uvek sve znala, sve unapred osećala a da sad, baš sad, -kad se iicalo njene glave, njettog života, tu se prevari! Ali otkud je nogla i znati. Posle večere ona io kao ohično legla da spava. Duboko u noč, valjda čak oko pola noči kada je bila već lakosana, seća se docnije, čula je odo•zgo, kroz tavanicu, kako sigtirno iz očevc sobe. jednako dolazi šum, čak i glasovi, i dugo hodanje. Onda, kao nikada dotle, materin dosta jak glas, Icao neko odupiranje, svadja, plač... Sutra, u jutru, mati joj sc pojavi na stcpenicama. I čim docije ovamo u kujnu, kod Vaske, samo naredi sluškinji: — Magdo, odvedi Vasku kod ictlcinili. Ona tatuo neka osiane, a ti se vrati ponova kuči. To je bilo đole u kujni, gde >e biio još mralc, a vlažna zemlja, skoro počišćena, gore po tavanicama od čadji crnele se grede, a sproču po polici žutili se poredjani sahaui i tepsije. Vaska čim to ču od matere, s dcbro je

Krvavo su osujećeni svi talijanski napadaji na Soči. Hindenburg o ratnom položaju: središnje vlasti stoje bolje nego ikada prije.

Austro-ugarski podnevni izvještaj. Kb. Beč, 22. avgusia. Iz glavtmg stana javliaju: Bitlca n a S o č i j o š t r a j c. N j c n i s h o d j e i p r i j e i s a d z a n a s s a s v i m p o v o I j a n.

Bolnd iotkfl sporaziimg. Na posljednjoj konfercnciji u Lcudonu raspravljali su glavari sporazuma i o englesko-francuslcoj boinoj tačci — s o 1 u n š k o j c k s p e d i c i ’’ i. 'I'o potvrdjuju vijesti sa raznih sirana. pa se i sve podudaraju. Sigurno nijesu bile baš najprtjatnije stvari, koje su iniali da pričaju medjusobno gospoda kod zelenoga stola o ovom nesrećnom preduzeču, jednakom u svemu galipoljskoj pustolovini, pa nema sumnje, đa bi Engleska naivoljela likvidirati ovo Briandovo djelo, kad bi samo postojao i tračak nade, da bi se mogli izvući makar parbeni troškovi. Ali u politici je jednako lcao u trgoviui. Neki novčani zavod navalio sebi tia ledja trulo koje preduzeće, kojeg bi sc Ii'.io kurtalisati, ali žali izgubiti uloženu glavnicu. U protivnom slučaju mora n ovo preduzeće svake godine ulagaći nove i nove svotc, ako lioće da sačuva razvaline od konačnoga rasula. Direktor i udioničari krste rulce i uzdišu kad bi saino našli jcdtiog glupana. kojenui bi mogli da natovarimo ovo zlo' Ovog glupana, ovu budalu čiui se da je Eugleska i Francuska na.šla u Ifaliji, koja je navodno primila na sebe obavezu, đa će se brimtfi za daljnje održavanje soltmske ckspedicije. Za haplatu provela su braća u sporazumu onako pravi burzanslci „posao 1 *, pošto su priznala i primila zahtjeve itaiije na lcorist Austro-Ugarskc. To jc isto, kao kad bi treko pomogo vlasnika kakvog pasivnog preduzeća vrijeduosfima, koje trcba sam tck da realizira. Jer Engleska i Francttslca vcTikodušno naplaćuju talijanskog saveznilca iz uidjeg džepa, ali Italija tnora povrii toga đa sama posegne u tai đžep i nna to radi — jedanaestom bitkom na Soei. Osim toga imade još jedan, koji jc prevaren kod ovog posla, a to jc vrijcdni Pašić. Prema prvđšnioj osnovi trcbala je Bosna-Hercegovina zajedtio sa cijelom Dalmacijom da buđe prisajedinjena Velilcoj Srbiii, medjutim danas daje Itaiija Srbiji samo jeđan tizan put ka moru, sve ostaio pridržaje sebi. Pašić sc zbog toga innogo ljuti, on će putovati u Ritn, da s'gnoru Sonntnu protumači zdravo svoje stanovište, a monarltija i cio svijet intaće priiilce da gledaju, kako se ova uva umnika eupaju i svadjaju za ono, Što nije, a ni nikada nc će da bude ujihovo. Doista,

Engleskoj jc i ovaj puta pošlo za rukom, da zavadi dva protivnika, koji će sebi modjiisobno otvoriti uožcvima guše, dok misle, da se samo dragajti. Djavolska posla! Medjutiin niože monsieur Sarrail da čcka, dok će Uaiija stignuti, da ga ponovnt) učini sposobnim za borbu. Oovorljiva žica ne javlja sa njegovog fronta več nekollko seđmica ništa i sigurno, kad on ne bi bio slobodni zidar, moliđ'b! dnevno Boga. da ga i nadaijc pusti u miru. O grčlcoj vojsci tie čuje se ništa, a i sam diktato” Veinželos je odtnali poslije pada kralja Konstantina izjavio, da Orčka ue ee mobilizovaU do uekoliko posljedujih divizija. Osim toga unišiio ie požar polovinu Soluna zajeđuo sa jednim dijelom lučkilt postrojenia, a više od 70.000 liudi ostalo je bez krova. To je teski udarac za Sarraila i niegove ljude, jer požar je sigurno uuištio i velikc zalilie životniii namiruića, pošto je tesalska žetva polcupliena i spremljena ti solunskim skladištima. Šporazum medjutim nema na nretek život.niii namirnica, kao ni središnje vlasti, a dovoz jc skopčan sa vrlo velikim tcškoeama zbog djelovanja austro-ugarskilj i njetnačkiii podmornica. Alco je ova zadaća sada povjereua Italiji. to znači lplilco, da će se sav dovoz kretati otrautskim tijesnom, da će dakle razvijati sc po suvptti, izuzev ovaj kratak morski put. Koliko je to zapleieui pos.io. naglasili stno već više puta. Bojna nesposobnost Sarraiiove vojske, đojimaće se najviše danas gospode u Parisu i Londonu, osobito tiaglasujemo dauas. za vrijeme opš'e getieraine ofvnzive.*' Aa pHkrivcnitn jedoin u srcima gledaju u Parisu i Ldflđomi ono 300.000 boraca oko Soluna, koji su sudjeni na nerad, a toiiko bi valiali na drugotn kojetn, osobito zapadtiom bojištu. Aun»imože ih se otpremiti odanle, jfek 'ilkvidaciia solunskog preduzeća žOnčMa bi ujedno i likvidaciju nolitikep koja je provodjena prema Orčkoj. Svakalco neprijatni položaj i niko zdrav i pametan nc će zavidjcti Sar- I railu tijegovo beznadno i očajno statije, svakako neprijatnijc od časne propasti. Maršal Hindenburt! o vojnickom poiožaiu, Kb. Ba-Tin, 22. avgusta. U svom govoru u glavimm ndbom rekao je državni kance’.ar: što se lifie odnosa prema našim saveznicim i, po 1o i potpuna snglasnost ne. sajno u poli'ič! kom pogledu, nego i u svim ralnim nv'e' rama, sa svim pvotjvno o'lno.-ima k >ji | postojc kod naših neprijalelia. Z i io ‘ pripada naša naročila blagodarnost vr-

hovnoj vojnoj upravi. Jedinstvenosti 'u vodjonju rata odgovara ttspjeb. Ja sam molio Hindenburga, da po'dncse jzvieštaj o sadanjem vojuičkom po’ožaju. Na ovo je maršal odgovorio ovim brzojavom: Ništa bolje ne zasvjedočava ut.icaj našeg podmorskog rata., ne ,T o li ubistvena upomost, kojont Kivlezi i Francuzi produžuju svoje ogorčeuo pokušaje da nas još ove godinc vojuički saviad-ju na zapadnom frontu. Najj'ačom primjcnom malcrijala i ljudstva htjeli su Englezi, poslije brižljivo pripremc, vcć po dnigi put u kratkom razmaku vremeua da prodru u našc flan'drijskc položajc. Jakc snagc —- pa i snago njiliovib saveznika —■ bilc su osim toga spreiadue, da odmali poslije upa'da izrrše i p r odor, pa da zatim pristupc osvo'enj'u flaudrijskc obalc i uniš(en ; u os’onih taeaka pođmornica, Silmi neprijateliski nana'N propali su s velikim gubicirna po njega. I poređ bezobzirnog uphp’anja nc -r'jutelj se nije mogao maći daljo od izrivenog i u lijevak pretvorenog zemlj : šta ispred našiii položaja. Iz islih uzToka, k’ao i u Fiandriji, juče su Francnzi pred Verdunom preduzeli napa'd u velikom proštrahslvu. Proti'vdjelatnost’ našeg to'**nl'šlva uspjela je, da jo pć£elak nepr j'feljskog napada znatno odocnio. Pješaci sit usred topničke borbo pokazali uspješnim proljvnapadom svoju odličnn napadačku snaffij.. I ovdje jc lTancuzima po* šlo za rukom, da, s teškiin gubicuua, zauzmu samo pojeđme bczna'SaTie dijelove razrivenog i u lijevak protvovcnog bojišta. Ti su usDjesi posti nu'i vanrednim držanjem naših hrabrih fela i odiičnim vodjeniom. I ncprrat'ijski s o redni napadi ko'd Lensa, na Aisni i ti zanadnoj C'liampauni ni=u nenriiatcPu donijeli nikakve koristi zbog d 'lcko razvijonijee, pokretnog načina borb’o n:>Š3 vojske. Punim pouzdan’iem možcmo mi ići u i susret razvitku daljili borbi na zapaćl! nom fronlu, koje neprb'ate’jskoi na/bnoćnosli mogn istina donijeli man’e mjesne uspjebe, ali u glavnomc ne mogu ni nLo* liko uticati na naš polpuno pov l’an vojnički položaj. Na istokii su nase č'ste u odbraul i napailu pos’iiglc nove pobjedo. Neprijateljski napadi n masi svu'da su slomljeni s teškini gubicima po n : cga. Naš napad je pregazio nepnjaleljske položajc i n neprekidnom pob'ednom pohodu je slornio veći dio ruskc vojske. Prostrane oblasti n'išeg vjuvog saveznika ponovo su zauzete. Vo'ska jo ponovo zasvjedočila, šta sve može i protiv brojno nadmoćnijeg neprij-ilelja srčana snaga i volja za pobjedu. I ako je na tim bojištima protiv neprijateljsko nadmoćnosti za postignuti uspjeh bio uslov žrtvovanjc života i krvi, to nc treba zaboraviti, šta so i na mi nim f ontovima svakog dana i časa čini. Obazrivost i dobra opreznost, koja lomi živce, nvećava (Ijeiatnost u nepokriveniin poTožajima, zahtijeva i tamo vjerno yr-

šonje dulnosti velikog dijela nušo vojskc. Pa ipak se i u četvrtoj ratnoj goTFriil s gotovošću snose sva odrićaiija i nemaštine u domaćem živolu, svuda sa čvi'stom voljom za pobjedu vršo ’junačka djc-la. I na Balkatau 1 i u Aziji boro so njemačke čete na strani s našim vjornitn bugarsk.im i otomauskim savoziiicima. Daleko od otadžbine i tamo jc naša slra« ža budna. Jedan pogle'd na svc frontovo pokazujc nam, da mi vojnički u početku četvrlc ratne godine stojimo povoljnijo nego li ikad.

Papinski prijedlog za mir. Prijedlog za primirjie. (Naiočlll brzojav „Beogradskib Noviia' ; )j Bern, 22. avgusta. U ovdašnjim diplomatskim L rusoviina sc govoti, tla je papa upulio _zaraćenim stranama novu notu, kojont predlaže p r i m i r j e. Postanak note. (Naroćiti brzojav „Bcogradskib Novina") Basel, 22. avgusta. „0sse r v a t ore Romano“ ođlučno pobija, da su noti papinoj ’daie povoda sretlišnjc vTas'i. „Osservatore Roniano" o inirovaoj notj. (NaroČiti brzojav „Beogradskih Nov'ma'O. Lugano, 22. avgusta. „0 sservatore R c m a n o“ govori ii svom uvoclnikn o paplnoj mirovnoj nofi. List primjećuje. da je svrlia papinog prijedloga o opštcm razoružanju ta, da se otkloni opasnost novog rala i da se narođjma pruži movućtiost zn ekonomno oooravl^ r ’e. Daijo izjavjjuje „Osservalore Ram a n o“ o slobođi mora. da ic pa’pa tim prijedlogom prihvatio WiIsonovu ideju, koju je primio i jedan eugleski ministar. Sporazum o toj tački mogao bi se dakic lako postići. Šro se tiec fonmile mira bez odštata, nota je time litjela, i ako to nije izrično rečeno, da učini razliku izmediu neizbježnim rainim štetama u neprijateijskoj zemlji l onih, koje su bez voitučkili potreba prouzrokovale vojničke vlasti. Ovu krivicu je istina teško utvrdit?. Što se tičc pitania zemijišta, veli Iist, i ako je papa izrično naveo tri slučaja. koji javno mnijeiije najviše uzrujavaju. i to zaposjedauje Belgijc, francuskc oblasti i njemačke kolonije. timc nijc rcćeno. da druge obiasti, kojc su za vrijetne rata posjednute, doiaze izvan pitanja. Pravno prizttanie Italije od stranc vatikana. (Naročitl Lrzojav ,,Bco r ra'jskTh Novina'O Rotterdam, 22. avgnsta. Zanimljivo je, što ,,T r i b u n a‘* istiee, da sad prvi put, od kako je Ita-

znaia šta to znači, počeše nju te tcpsije kao neke velike krvave oči da proždiru i sve oko nje cela kujna ti kolutove da se okreće. Jer to, da je sluškinja odvede i tamo ostavi, za udavaču se zna šta je: ispro.šena je, i za dva tri dana sklanja se u komšiluk, da bi bila pošfedjeua od navale sveta, zapitkivanja i čestitanja. Vaska pridje tnateri: — Nano! A!i mati, kao bežeći, okremivši se od nje, sve više jc naslanjala glavu na prozor, i sve više plakah. Kroz plač, ona poče inoliti kćer: — Idi, idi, čcdo! Oh! zar :ie znaš šta je. To je: Sndbina! Vaski ma da joj se još sve otio po kujni vrtelo: i soba, tavanica, i istircd nje oua, mati joj, sa tim prozorom sobnim, na koji se bila naslonila, ipak zbog tog materinog piača, bi lakše, što bar po tome njenom plaču vidc da mati to ne odobrava. Ali nikako ne mogući da u sve to veruje, ne znajući šta đa eiui, čisto pade. — Pa zašta, nano? Zašta?... Poče, a već joj od besa suze udariše. — Ne znam, čedo! Ne znam, ne pMaj me. Samo to: svršeno je. Eno o:i otac ti tamo, gore i: besni! Na oči ne smem da mu izldjein a kaitio li da mu što god protivu, nasuprot kažem! Posle, Vaska čim sluškinja sidjc, nemo, nikome se ne javljajući, ode ona u prainji sluškinje kod tetka Katinih. Čisto se spoticaia grabeći da š:o pre

ode, kao pobegne od svega toga, a opet, opet nikako još nemogtići u sve to da veruje. Znala ic, đa oni to i tako sa njome ne mogu da čine. Nije’ ona kao svaka: nije dete, šiparica, da ništa ne zna i ne sme da zna, pa tako, u tren, kako oni lioće, sa njom da činc ... Ali, pored svega toga najgore, najteže joj je bilo: kako ona da to ne cseii. Tet-ka, kad je vide, iznenađi sc. Ali Magda. stara sluškinja ujihova, mimikom joj i sa neko’iko turskiTt reči kaza sve. Tetka od radosti, sreće, nije j znala šta ć*e. A!i po Vaskinont iictt, po drhtanju, po posvanjit, i naročito po j vrelini, kojit oseii, kad jc Vaska poljti! bi u ritkti, vjde da ircba. što pre da je ; ostavi sattiti. Zalo ona brzo udje u | sobu, i pošto tamo još brže razmest; i ' počisti, pozva Vasjfti kao tcšcći jc: — Odi, odi Vaska. 5edi, odmori ' se. Ništa nije, i nc boj mi sc! I ne mogiići dr. izđrži. zajcdno sa siuškinjom o f rča Vaskinoj ktići: Vaska r.ičke jiadc ia krcvet I. poi red svega. oseti blagodarnost j.rema tetki, šio kad ode, ona zaključa Vaslui u kući. Bar je osloboii, i ne mora strepiti od nečijcg ociaska. Ali ta ista tetkn rebala je Tar I kapiju sobom da zalvori. te da kroz nju docttijc Vaska ne vidi oko što je nju posle naiviše boielo: da nc vidi ! ona odovud iz sobe, sa kreveta. kroz prozor i kroz otvorenu kapijit sproču njc, njihovu kaoiju i njinu kuću i šn se sve tamo rađi. Osobito kađa iz njlne kuće počne svaki čas da Izlazl

sluškinja. A Vaska jc ztiala da ona io trči po rodbiai i svc poziva. U skoro, vide, kako iz rodbinc, radosni, poćeše da đolazc svi, osobito stariji: tetini, stričcvi. ujaci. Sva'.i čas po koja tetka, naroćito Ka:a, otuda izlazi i opet se vraća. Poče kuća cnako sa ofvorenom kapijom da se zakrčuje i. puni. Aif opet sve zancmeio, sve sa tajanstvenim i gotovo nplašenim izrazom iica. Sigurno gorc otac saopštavajući im Vaskinu iithjii, u ! s‘o vrcme naredjuje rm da niko o tnine ne jifsne, da ne bi ko od konišijuka i os'alog tudjeg sveta dez.nao. c!oi< sc udaja nc bude sasvini svršila. A sadu, kađa im Je to saopštio, mogu da ićn knćama, da se spremaju. čisto stajaće haljinc i dritgo, da bi bili gotovi cula .ii pezovc, da dodju na svečanost. I što ie Vasku litijviše poražavalo, ubijalo, to je: što tako sa njoinc da čine? I io sa njome, sa kojom su se do skoro s folikim poštovanjem i Ijubavi ophodili? A sada: kao da ona nije nišra, i nikacla nišfa ui Nego, ka> da je uvek biia obična, kao neka stvar. I to za knga je uiajn? Koji je to? Šta jc? OcJ.ikle je? I već lcađa sasvim clodjc ncć, cna najzad doznade sve. Tctko joj se vratl otuda, a Vaska je znaia da če sada, kao što je red f običaj, od nje đoznrdi. I to neće baš iz ljetllu usta čuti, nego će ova doći sa f oš 'cojom ženom, 'etkom ili strlnom, pa će one, nikako ovamo kod Vaske 1 ne ttlazeći, već u kujni, spremajući večertt malo brlju, fier za Boga. eto inialu goŠću. Vaskui

glasno sc razgovara f i, da bi iz ;oga njihovog razgovora mogla Vaska sve čuti: i ko je mladoženja, odakie je, šta je, i sve ostalo što treba za sada o seti da zna. A tako zaista i bi. Pošto ocključaše lcujnu, upališc sveću, raspališe oganj u kujni, spremajući večeru, počeše da pričaju: — ,,Od uvek je to fako. E'o ta i ta pošla je još za goreg. Ni u snu nije ga snila a kamo li vidcla. Olavna je, da je dobra kuca. Sada eto taj Vnskin prosilac, taj Rish, ioliko bogat, da se gotovo ne zna št.v .;vc ima. Istina, kuća nije tako stara, poznata, i prva, ali glavno da je bov.iin ,.. I još ču, kako, kao pravdajući se, počeše da pričaju: da, i ako je mladcženja još mali, ipa'ic bi se svaka smatrala za srećnu, šfo tt taku kuću odiazi, jer mladoženja jc jediitac a 'tac i mater još su prosti, kao scljaci. Vaslca poče oseća'i; kako ćq Jcroz grlo svti krv i svu tiirobu izbacitl, jer iako pOčc da se nadimije oa bola neiznierna jada. Ali sc brzo trže. Izidje u lcujitu. Kada je na svetlosii od ognjišta i svećc ugledaše, tetka foj samo promuca: — Kuda, Vaske? — Daj nii šal! 'dem do kuće. ncšio sam zaboravila! Jedva je to mogla da progovori, pal ne dočeka da se šalom, koji joj te>tk» preneražena pruži, sasvim zaogrn«, ttvije, nego satno nabacivš' ga i samš itvijajućl više glavu, da je ko ne vidl, izidje.